Prosvećeni nacionalizam podrazumeva da je jedina porodica – zajednica muškarca i žene
MANIFEST PROSVEĆENOG NACIONALIZMA
Vreme je da definišemo pojam nacionalizma. Ono što politika priča da jeste, znajte da nije. Ako mrzite osećanje nacionalizma, videćete da mrzite pogrešan pojam. Oni žele da imate pogrešnu sliku o njemu, oni žele da imate sliku o njemu tačno takvu, da posle prvog susreta s nacionalizmom, nemate drugog izbora do – da ga mrzite.
Na njemu je nataloženo mnogo nejasnog i lošeg, u njega je ugrađeno mnogo anahronog i toksičnog, udaljen je od naroda, odsečen od kontinuiteta tradicije. Jednostavno, nacionalizam je sistematskim delovanjem doveden u poziciju da bude negativan.
Na drugoj strani, osećanje nacionalizma je suštinska komponenta ličnosti, kičma, većine stanovnika Balkana. Savremeni nacionalizam je kao kontradiktirnost ugrađen u suštinu bića savremenog žitelja Balkana, i razara i poništava većinu napora čoveka za napretkom i razvojem. Istovremeno, mada je prirodan, ideja nacionalizma struktuirana je tako da je postala opterećujući balast koji pojedinac mora da se nosi: malo doprinosi životu i boljitku savremenog čoveka i isključuje ga iz života, kao žuta traka oko leve nadlaktice do nedavno.
Nacionalizam je menjao svoja načela i strukturu kroz prošlost, bivao aktuelan i zaboravljen, ponovo vraćan u središte društva nakon decenija zaborava. U trenucima kada je vraćan nazad u društvo, pribegavalo se njegovom ponovnom definisanju i opisima koji su često bivali zlonamerni i promišljeno destruktivni.
Stoga je danas, s namerom da učinimo svoje živote konformnijim, bližim suštinskim vrednostima religije kojoj pripadamo, tradiciji društva u kome smo ponikli i formirali se, nameri da napredujemo i razvijamo se, da umnožavamo svoje porodice i imovinu, da sačuvamo vrednosti koje su prevele naše pretke kroz teške trenutke u prošlosti, neophodno da ponovo razgovaramo o nacionalizmu, njegovoj svrsi, ciljevima, strukturi, izvorima snage, i načinima njegove primene u savremenom životu.
Politika nije alat prosvetljenog nacionalizma, on je iznad politike, stoga se ne preispituje interakcijom s politikom.
Prosvećeni nacionalizam mora biti vraćen bliže strukturi vrednosti sadržanim u svetim knjigama (koje opstaju hiljadama godina), a manje u savremenim idejama koje ovoga trena zvuče primamljivo.
Prosvećeni nacionalizam spaja – ne razdvaja, ljubav a ne mržnju, poštuje – ne nipodaštava, uključuje – ne isključuje, zahvalan je – a ne nezahvalan, deli na dobre i loše – ne na naše i njihove, podrazumeva stvaranje a ne kopiranje, aktivni odnos prema životu i problemima a ne pasivnost, liniju težeg a ne liniju manjeg otpora, rad a ne lenjost, podršku a ne saplitanje, osmeh a ne namrgođenost, protočnost društva a ne nepotizam, razumevanje a ne oholost, otvorenost za izmene a ne zaključavanje, prijemčivost za nove ideje a ne odbojnost, hrabrost a ne kukavičluk, najpre čojstvo pa junaštvo.
Prosvećeni nacionalizam zahteva obavezu izgovora svog mišljenja bez obzira na cenu a nikako ćutanje interesa radi, postepeno menjanje a ne revolucija, reverzibilne izmene društva a ne radikalne, primena modela odnosa i ponašanja a ne unikatnih rešenja za grupe (za pojedince da), spore promene rešenja odnosa u društvu (radi onih koji ne mogu da to prate) gde je to moguće.
Prosvećeni nacionalizam traži obrazovanje a ne slavljenje neznanja, mudrost kao vrlinu a ne glupost, čestit rad a ne razbojništvo, sabornost a ne usitnjavanje, kolektivno spasenje a ne individualno, pojedinac mora da radi na sebi ali njegovo postignuće se vidi samo u odnosu sa zajednicom, društvo proizvodnje a ne društvo parazita, društvo jasnih vrednosti a ne društvo obmane, društvo jasnih pravila igre a ne društvo haosa, društvo zajedničkog plana ali ne i birokoratije, društvo minimuma zakonskih odredbi a ne prenormirano društvo, društvo normi koje svi poštuju a ne društvo regula koje niko ne poštuje, društvo funkcionalne mere a ne društvo birokrata.
Prosvećeni nacionalizam je društvo umerenog spartanizma a ne društvo raskalašnosti, društvo umerenog hedonizma a ne društvo potpune posvećenosti telesnom i materijalnom, društvo poštovanja žrtve a ne društvo oholih, društvo gde porodica ključno učestvuje u oblikovanju ličnosti a ne društvo u kome decu uzgajaju mediji, javna reč ili ulica, društvo pažljive i čiste javne reči a ne društvo mentalnog zagađenja zloupotrebom javnog govora.
Prosvećeni nacionalizam je društvo u kome su radni, vredni, uspešni i najbolji članovi zajednice srž vrednosnog sistema, a ne lopovi, neradnici, barabe, lažovi i probisveti.
Prosvećeni nacionalizam je otvoren za znanje, znanje obavezno primenjuje i proverava u praksi, on je tehnološki napredan i inovativan; poštuje radnika,čuva ga, ceni njegov život i znanje, brine se o porodici radnika; plaća prvo radniku platu pa sebi; brine se zdravlju radnika i plaća doprinose za zdravlje i penziju redovno; svaku zlupotrebu državne kase i novca smatra za izdaju.
Prosvećeni nacionalizam je ljubav i razumevanje prema komšiji, pomirenje sa svakim zavađenim članom porodice, podrška posrnulom, pomoć izgubljenom, potraga za zaboravljenim, putokaz izgubljenom, snaga slabom, razumevanje gordom, podrška uplašenom, smirenje usplahirenom, odmor umornom, savet uznemirenom, naklon domaćinu, osmeh putniku, ruka na ramenu povređenom, potraga za podvigom.
Prosvećeni nacionalizam ne koristi GMO i hranu koje može štetiti čoveku; bira zdravlje čoveka a ne profit; odgovoran je prema prirodi i zajednici u kojoj živi; javno se obraća onima koji krše vrednosne norme; čuva prirodu i teži da ekološki otisak delovanja svakog čoveka bude približan ili jednak nuli, koristi prirodne materijale racionalno i skromno, ne vrši agresiju na prirodu – ni fizički niti vizuelno.
Prosvećeni nacionalizam zahteva od lica u državnoj upravi štite svakog građanina i po cenu sopstvene štete i opasnosti; svaki zaposleni koji dobija platu iz poreskih sredstava ukoliko ne zaštite pojedince je veći prkršilac od počinioca i prvi mora da odgovara.
Prosvećeni nacionalizam je inovacija, stvaranje, prozvodnja, ljubav, hrabrost, požrtvovanost, poštovanje, čojstvo, ravnopravnost, smirenost, aktivnost, otvorenost, poštenje, obrazovanje, skromnost, prihvatanje razlika, gostoljubovost, odrešitost, očuvanje porodice, doma i države; suština a ne forma, aktivan odnos prema tradiciji, humanizam prokrvljen ljubavlju.
Prosvećeni nacionalizam se vodi ljubavlju kao neophodnim alatom ljudskog bića, neprestanim usavršavanjem, poštovanjem i čuvanjem dostojanstva ljudske ličnosti, on je obaveza poštovanja i ne narušavanja slobode svakog ljudskog bića, ukidanje razlika između ljudskih bića po osnovu rase i vere.
Prosvećeni nacionalizam podrazumeva da je jedina porodica – zajednica muškarca i žene, pol dodeljen Božijom voljom i rođenjem se ne može menjati.
Prosvećeni nacionalizam smatra da nasilno nametanje vrednosti prosvećenog nacionalizma drugim ljudskim bićima je akt protiv vrednosti prosvećenog nacionalizma, ako neko ne želi da ga prihvati jednako je vredan poštovanja i ima ista prava bez obzira na stav većine društva; smatra ispod časti, poniženjem i bogohuljenjem prisiljavati čoveka da krije svoje mišljenje i stav. Prosvećeni nacionalizam poštuje razlike, zahteva da se razlikujemo jer samo kroz dijalog možemo napredovati kao ličnosti i zajednica.
Prosvećeni nacionalizam ne zabranjuje i ne ograničava, već pomaže da se ljudsko biće oslobodi slabosti i greha (ukoliko ga poseduje), prosvećeni nacionalizam „održava vatru a ne obožava pepeo“; on je potraga za suštinom a ne obožavanje forme.
Autor: prof. dr Duško Kuzović
Izvor: https://ifamnews.com/sr/manifest-prosvecenog-natsionalizma
