Прослављени глумац и непокајани Србин
Највећа реалност живота на земљи, смрт, узима свој данак и у глумцима, ни они нису поштеђени тог ,,луксуза“.Управо ових дана напустио нас је прослављени глумац, Жарко Лаушевић, познат по многим култним ликовима из своје богате каријере. Свој овоземаљски живот завршио је прославивши се улогама у многобројним филмовима, серијама, позоришним представама, за које је добио доста награда.
Међутим, за његову личност неизбежно се везује и један трагичан догађај, у којем је он, употребом ватреног оружја, угасио два живота а једног погођеног учинио доживотним инвалидом. Због истог је одлежао затворску казну, после претпљених мука којима се изложио бежећи у иностранство са намером да избегне издржавање казне.
Све невоље које је поднео у вези тог догађаја, и сам догађај, описао у својој књизи, тако да је и на спистељском пољу оставио свој траг.
Многи,сматрају његово пресељење из овог живота,у вечни великим губитком за филмско стваралаштво.
А каква је друга страна његове животне медаље.
Као главни глумац у представи Свети Сава, постављеној на позоришну сцену по драми Синише Ковачевића, а у којој се свети лик овог нашег свесрпског светитеља унижава на најгори начин, а што је проузроковало, протестно окупљање светосаваца те 1990. године приликом њеног извођења у Југословенском драмском позоришту у Београду. Протест је довео до прекидања наведене представе, након чега (хвала Богу) више нигде није извођена.
СМИШЉЕНО БОГОХУЉЕЊЕ
Ево једног цитата из књиге Жарка Лаушевића, па процените сами:
“Зар те муке Исус стварно није могао избећи, него је, онако (мазохистички), дозволио да се Римљани сеире над њим, изазивајући сажаљење и згражавање које је, опет, тако годило његовом самољубљу? Па, будимо разумни (Колаковски би се сложио са мном) могао је да се спасе, јер је био чудотворац, а није то урадио из пропагандних разлога. Или је самољубље било у питању? Или егзибиЦионизам?
Намерно је постио пред тај перформанс и намерно остао у најинтимнијем рубљу да би обожаватељке могле вековима касније да уздишу за његовим обнаженим недрима, ребрима и бедрима. Колико је дана одбијао храну пред премијеру? Намерно је то урадио и толико мршав био…
Па шта, ако богохулим? Није ми први пут…”
Од једног Србина , и то великог каквим је себе у то време настојао да прикаже у јавности, то се није очекивало. Многи медији, наводе да тада почиње Лаушевићев животни пад, подстакут осећајем животне угрожености, услед којег је почео да носи пиштољ, све до поменутог убиства и свега што је потом уследило.
Убрзо је и Југословенско драмско страдало од пожара. На жалост, несрећни Жарко у томе није видео прст Божији и опомену због скрнављења светиње и најружније пљување по Свецу и Православљу. Што је најгоре, за своју глумачку креацију у накарадној представи добио је, од својих истомишљеника србомрзаца, Стеријину награду.
Протест светосаваца приликом којег је представа прекинута и касније, практично, укинута водио је покојни прота Др.Жарко Гавриловић, а не нека Радикална странка и Шешељ, како се наводи. Наведеног свештеника помиње славни глумац са многим лажима у својој књизи.
Иначе, Жарко Србин из Црне горе није пропустио прилику, да модерним духом да печат своме палом моралном и духовном лику за вечност, те је био присталица неке отцепљене, посебне, црногорске нације.
Да ли се Жарко као успешан глумац, чије вредности вреде само до гроба и са душом не иду у вечнист, покајао за своје падове моралне и духовне, посебно за скрнављење лика Светог Саве и Православне вере, не знамо. Лично бисмо волели да јесте, да је за живота јавно, на бини, исказао своје кајање, искрено, онако као што је то покајани разбојник урадио, или многобројни светитељи који су још веће грехе учинили, али и због којих су принели горко, доживотно покајање.
На крају неће бити ни сахрањен као Србин, већ ће бити кремиран.
С обзиром да је земаљско за малена царство, а небеско увек и довека, иако је глумио славног Милоша Обилића, без покајања није стао у строј српских Лазаревих славних витезова.
На жалост… ипак, Бог да му душу прости.
Аутор: Горан Јосијевић
