Proročanstvo Nikolaja Danilevskog
PROROČANSTVA NIKOLAJA DANILEVSKOG: povodom 200-te godišnjice „oca ruske političke misli“
Odlazeća godina, koja je postala važna u istoriji ne samo Rusije, već i sveta, izazvala je interesovanje za radove izuzetnog prirodnjaka, sociologa, kulturologa, filozofa, geopolitičara, jednog od osnivača civilizacijskog pristupa istoriji, ideologa panslavizma Nikolaja Danilevskog, koga nazivaju „ocem ruske političke misli“, „solju ruske zemlje“, „solju slovenskih zemalja“…
Značajan datum – 200-ta godišnjica njegovog rođenja postao je povod ne samo da se setimo briljantnog sunarodnika koji je verno služio Otadžbini na raznim poljima, već i da se okrenemo njegovim besmrtnim delima.
Na raznim događajima u prestonici i drugim ruskim gradovima razmatrani su različiti aspekti aktivnosti jedne izuzetne ličnosti.
Na naučnoj konferenciji u Moskovskom institutu za nasleđe, učestvovala je praunuka N. J. Danilevskog, Olga Nikolaevna Danilevska. Ona je skrenula pažnju na 16 sačuvanih predmeta vezanih za život i rad Nikolaja Jakovljeviča, među kojima je i porodična nekropola porodice Danilevski na Krimu. „Prepoznavanje filozofskih ideja Nikolaja Jakovljeviča u govoru ruskog predsednika Vladimira Putina u diskusionom klubu Valdaj daje nadu da će nekadašnje imanje filozofa u Mšatki (danas selo Sanatorni) u blizini Jalte dobiti status objekta kulturnog nasleđa, te da će pretvoren u muzej“, istakla je ona.
Klasiku ruske geopolitike posvećena je izložbi njegovih knjiga u regionalnoj biblioteci Vologde, oblasti u kojoj je Danilevski bio tri godine u egzilu zbog slučaja petraševceva, gde je napisao knjigu „Klima Vologodske gubernije” i gde je upoznao je svoju buduću suprugu Olgu Mezhakovu.
Istovremeno, Centralna banka izdala je novčanicu u seriji „Izvanredne ličnosti Rusije“ sa portretom Danilevskog.
Uspomena na Danilevskog obeležena je i u regionu Oriol, gde je rođen. Osveštana je spomen-ploča u Orlu i održana Međunarodna naučna konferencija „Zapad – Istok: N. J. Danilevski i očuvanje kulturnog identiteta Rusije“, a bista, u čast zemljaka, podignuta je u selu Oberec, Livenskog okruga.
Približili smo se u velikoj meri i značajnom datumu povezanim sa Krimom, sa kojim su povezane mnoge godine njegovog života i rada, gde je, zapravo, napisano njegovo glavno delo „Rusija i Evropa“.
„Mi Nikolaja Danilevskog smatramo svojim sunarodnikom“, rekao je Nikolaj Volkov, predsednik Komiteta Državnog saveta Krima za kulturu i zaštitu kulturnog nasleđa. – Zato što su život i raznovrsna delatnost ruskog genija usko povezani sa poluostrvom. I slavimo ga kao autora radova u kojima nalazimo odgovore na aktuelna pitanja: šta činiti u svetskoj političkoj krizi koja je sve snažnija? Kako Rusija i Evropa mogu da žive na istom kontinentu – Evroaziji? „Rusija i Evropa“ je naša referentna knjiga. O tome se govori ne samo na naučnim i srodnim konferencijama u Simferopolju i Livadiji, već i na predavanjima studentima i školarcima, čitaocima u bibliotekama, gde svima prenosimo proročke misli Nikolaja Danilevskog u pristupačnoj formi. Siguran sam da je potrebno od malih nogu proučavati njegova dela. Oni prosvetljuju um, vaspitavaju patriotizam u najvišem, iskonskom smislu ovog pojma“.
Među manifestacijama koje održava Državni savet Republike uz učešće naučne i kulturne zajednice poluostrva je i naučni skup „N. J. Danilevski – ruski genije“. Zvanično je utvđen tačan datum rođenja Nikolaja Jakovljeviča – 16. decembra 1822. godine, a ne 10. decembra, kako se do nedavno verovalo. Osnova je zapis u „Slučaju o izveštaju Orlovske deputatske skupštine o plemstvu porodice Danilevski”.
Najvažnije i najvrednije što ostaje od obeležavanja godine Danilevskog jeste povećana pažnja prema njegovoj ličnosti i delima.
POLITIKA „EVROPEIZACIJE I MAJMUNIZACIJE“ RUSIJE
„Došlo je vreme da se u potpunosti oceni veliki doprinos podvižnika Danilevskog onim oblastima nauke kojima se bavio – od filosofije do biologije i finansija, pa čak i bogoslovlja“, rekao je kandidat filoloških nauka, docent Tavričeske akademije Krimskog federalnog univerziteta V. Vernadski, Sergej Kiselov.
– Misli Danilevskog su duboko nacionalne, i što je najvažnije, pozivaju na jačanje ruskog duha. Duh nacionalnog pogleda na svet i nacionalnog shvatanja procesa koji se danas odvijaju u svetu. Poučna je argumentovana i snažna kritika te 200-godišnje tada, a sada 300-godišnje politike koja vlada u ruskom javnom životu: evropeizacije i majmunizacije, kako je on to nazvao. Odnosno, oponašanje evropskih obrazaca u svim oblastima života, što je dovelo do udaljavanja od temelja naše kulture i istorije“, naglasio je naučnik.
Pokušavajući da izleči svoje sunarodnike od ove „ruske bolesti“, Danilevski je napisao: „…Evropa nas ne priznaje za svoje. Ona u Rusiji i uopšte u Slovenima vidi nešto njoj strano, a u isto vreme i nešto što joj ne može poslužiti kao prost materijal iz koga bi mogla da izvlači svoju korist, kako ona izvlači iz Kine, Indije, Afrike, većeg dela Amerike itd., materijal koji se mogao oblikovati i urezivati po sopstvenoj slici i prilici…“.
Prema Nikolaju Danilevskom, samo isceliteljska snaga istorijskih događaja, koja podiže duh našeg društva, može da izleči od dugotrajne bolesti imitacije Zapada. Vreme za ovakve istorijske događaje je, kao što vidimo, došlo.
Danas se sa posebnom dirljivošću slušaju i doživljavaju sledeće reči: „Vešači, koljači i palikući postaju heroji čim se njihova gnusna dela okrenu protiv Rusije. Zaštitnici nacije zaćute, čim je u pitanju odbrana ruskog naroda…“. Nije li ovo domaća istina današnjice?
Aktuelnost ideja iznetih u „Sveslovenskoj Bibliji“, kako su savremenici Danilevskog zvali knjigu „Rusija i Evropa“, danas je očiglednija nego ikada. (..) Danas čitamo njegove reči, starajući se da se duboke proročke izjave izrečene sada već davnih godina o odnosu Rusije i Evrope obistinjujue u teška vremena formiranja novog sistema međunarodnih odnosa, te one sugeriše kako Rusija treba da deluje u otvorenoj konfrontaciji sa Zapadom.
PROROČKE REČI O UKRAJINI (MALORUSIJI)
Kod Danilevskog nalazimo i objašnjenje za tvrdoglavost sa kojom Zapad odbija da prizna Krim kao ruski: „Zauzimanje morskih obala ili čak samo Krima bilo bi dovoljno da nanese značajnu štetu Rusiji, da parališe njene snage“.
Pre vek i po, filozof je napisao: „Svaki uspeh Rusije, svaki razvoj njenih unutrašnjih snaga, povećanje njenog blagostanja i moći je društvena katastrofa, nesreća za celo čovečanstvo“. To se potvrdilo i u percepciji proboja Rusije posle bezvremenosti devedesetih godina u ekonomiji i vojnim poslovima. Upravo zbog uspeha Amerika i Evropa, ceo takozvani civilizovani svet, danas odbija da prizna rusku civilizaciju.
Vreme je ne samo da se setimo, već da zaista razumemo reči Nikolaja Danilevskog: „Borba protiv Zapada je jedino spasonosno sredstvo, kako za lečenje naših ruskih kulturnih boljki, tako i za razvijanje panslovenskih simpatija“.
A evo šta kaže o Ukrajini: „… U suštini, prilike u kojima se nalazila Mala Rusija u vreme Hmeljnickog i zapadni Sloveni, sada su veoma slične. Narodni entuzijazam, povoljan splet okolnosti, genijalnost vođe gurnutog napred narodnim pokretom, možda im mogu dati nezavisnost, kao pod Hmeljnickim, ali njeno očuvanje, i što je najvažnije, očuvanje zajedničkog slovenskog karaktera života i kulture, nemoguće je bez bliske međusobne veze sa Rusijom“.
Danilevski je bio uveren: „Udeo Rusije – deo je sreće: da bi povećala svoju moć, ona mora ne da osvaja, ne da tlači, kao svi predstavnici vlasti koji su do sada živeli na našoj zemlji: Makedonija, Rim, Arapi, Mongoli, države germansko-rimskog sveta, već da oslobađa i obnovlja i u ovom divnom, gotovo jedinom poklapanju moralnih motiva i dužnosti sa političkim koristima i nužnošću, ne može se a da se ne vidi garancija ispunjenja njenih velikih misija, već odraz višeg razuma, istine i dobrote“.
Genijalni Danilevski ovo kao da je danas rekao: „… Neprijateljstvo Evrope je previše očigledno, ono ne leži u nasumičnim kombinacijama evropske politike, ne u ambicijama ovog ili onog državnika, već u njenim najosnovnijim interesima“.
KNJIGA „RUSIJA I EVROPA“ ZABRANJENA – GROB DANILEVSKOG ZALIVEN BETONOM…
Krim je postao mesto gde je počeo povratak Danilevskog. Delo „Rusija i Evropa“, koje je protumačio autoritativni filozof Vladimir Solovjov, zabranjeno je, a ime autora pominjali su samo stručnjaci.
Iz tog razloga, dugo niko nije bio zainteresovan za tačno mesto sahrane filozofa, koji je iznenada preminuo od srčanog udara tokom naučnog putovanja u Tiflis 7. novembra 1885. godine. Posle revolucije, imanje na Krimu, gde je sahranjeno telo naučnika koje je preuzla udovica, opljačkano je i spaljeno do temelja. U sovjetsko vreme na teritoriji imanja je bio postavljen pionirski kamp. Ne znajući za grob, mesto je prekriveno betonom i tu je paljena logorska vatra. I tek 1996. godine grupa naučnika sa Nacionalnog univerziteta Krima obnovila je počivalište Danilevskog, njegove supruge (pranećakinje svetitelja ruske zemlje Ignjatija Brjančaninova) i još osam članova porodice (među njima je i njihov usvojeni sin), umetnik Aleksej Zreljakov, koga su filozof i njegova supruga našli u Vologdi, gde je dečak siroče farbao ograde, a zahvaljujući hraniteljima školovao se na Akademiji umetnosti u Sankt Peterburgu, a njegova dela se danas čuvaju u Ruskom muzeju).
Vikendom su entuzijasti uklanjali betonski pločnik čekićima i dletima. U maju 1997. godine, ovaj posao je završen, a istovremeno su na grobu Danilevskog postavili repliku pravoslavnog drvenogi krsta, kakav je bio postavljen na dan sahrane.
U decembru 2007. godine, na inicijativu Ruske zajednice na Krimu, ne bez ometanja ukrajinskih zvaničnika, podignut je spomenik, za koji su sredstva izdvojili potomci naučnice Valentine Jakovlevne Danilevske-Danilčenko, Tatjane Nikolajevne Vjuškine i Olge Nikolajevne Danilevske.
Na otvaranje spomenika došla je ćerka Tatjane Nikolajevne, Olga Nikolajevna, koja živi u SAD, ali ne gubi vezu sa svojom domovinom i porodičnim gnezdom.
Godine 2002. održana je prva reprezentativna naučna konferencija na Krimu, a od 2007. godine, jednom godišnje se održavaju konferencije u okviru Međunarodnog festivala „Velika ruska reč“, u junu, a takođe i okrugli stolovi u okviru „Livadijskog foruma“ u decembru.
Studenti i srednjoškolci učestvuju u konferencijama posvećenim Danilevskom koja se održavaju u Republičkoj naučnoj univerzalnoj biblioteci I. Franka.
U Sevastopoljskom Institutu za biologiju južnih mora održana je naučna konferencija na kojoj je bilo reči o doprinosu naučnika društvenim naukama i ihtiologiji, o njegovim istraživanjima teorije evolucije i kritici Darvinove teorije. Predstavljena je knjiga ihtiologa Ane Arsenjevne Majorove-Danilenko „Priča o mom životu za moju decu“, koja značajno dopunjuje biografske podatke o porodici Danilevski.
N. J. Danilenko ističe da kod Danilevskog ima mnoštvo fundamentalnih istraživanja u različitim naučnim oblastima, koja su i danas aktuelna. Međutim, čak i da je imao samo jedno delo – „Rusija i Evropa“, ovo je dovoljno za najdublje poštovanje prema geniju. Sada se ova knjiga ponovo objavljuje, kako na Krimu tako i drugde, a vodeći političari je citiraju u svojim govorima, člancima, knjigama…
S ruskog preveo Zoran Milošević – https://www.stoletie.ru/sozidateli/prorochestva_nikolaja_danilevskogo_646.htm
