Пророчанство Николаја Данилевског

ПРОРОЧАНСТВА НИКОЛАЈА ДАНИЛЕВСКОГ: поводом 200-те годишњице „оца руске политичке мисли“

Одлазећа година, која је постала важна у историји не само Русије, већ и света, изазвала је интересовање за радове изузетног природњака, социолога, културолога, филозофа, геополитичара, једног од оснивача цивилизацијског приступа историји, идеолога панславизма Николаја Данилевског, кога називају „оцем руске политичке мисли“, „сољу руске земље“, „сољу словенских земаља“…

Значајан датум – 200-та годишњица његовог рођења постао је повод не само да се сетимо бриљантног сународника који је верно служио Отаџбини на разним пољима, већ и да се окренемо његовим бесмртним делима.

На разним догађајима у престоници и другим руским градовима разматрани су различити аспекти активности једне изузетне личности.

На научној конференцији у Московском институту за наслеђе, учествовала је праунука Н. Ј. Данилевског, Олга Николаевна Данилевска. Она је скренула пажњу на 16 сачуваних предмета везаних за живот и рад Николаја Јаковљевича, међу којима је и породична некропола породице Данилевски на Криму. „Препознавање филозофских идеја Николаја Јаковљевича у говору руског председника Владимира Путина у дискусионом клубу Валдај даје наду да ће некадашње имање филозофа у Мшатки (данас село Санаторни) у близини Јалте добити статус објекта културног наслеђа, те да ће претворен у музеј“, истакла је она.

Класику руске геополитике посвећена је изложби његових књига у регионалној библиотеци Вологде, области у којој је Данилевски био три године у егзилу због случаја петрашевцева, где је написао књигу „Клима Вологодске губерније” и где је упознао је своју будућу супругу Олгу Мезхакову.

Истовремено, Централна банка издала је новчаницу у серији „Изванредне личности Русије“ са портретом Данилевског.

Успомена на Данилевског обележена је и у региону Ориол, где је рођен. Освештана је спомен-плоча у Орлу и одржана Међународна научна конференција „Запад – Исток: Н. Ј. Данилевски и очување културног идентитета Русије“, а биста, у част земљака, подигнута је у селу Оберец, Ливенског округа.

Приближили смо се у великој мери и значајном датуму повезаним са Кримом, са којим су повезане многе године његовог живота и рада, где је, заправо, написано његово главно дело „Русија и Европа“.

„Ми Николаја Данилевског сматрамо својим сународником“, рекао је Николај Волков, председник Комитета Државног савета Крима за културу и заштиту културног наслеђа. – Зато што су живот и разноврсна делатност руског генија уско повезани са полуострвом. И славимо га као аутора радова у којима налазимо одговоре на актуелна питања: шта чинити у светској политичкој кризи која је све снажнија? Како Русија и Европа могу да живе на истом континенту – Евроазији? „Русија и Европа“ је наша референтна књига. О томе се говори не само на научним и сродним конференцијама у Симферопољу и Ливадији, већ и на предавањима студентима и школарцима, читаоцима у библиотекама, где свима преносимо пророчке мисли Николаја Данилевског у приступачној форми. Сигуран сам да је потребно од малих ногу проучавати његова дела. Они просветљују ум, васпитавају патриотизам у највишем, исконском смислу овог појма“.

Међу манифестацијама које одржава Државни савет Републике уз учешће научне и културне заједнице полуострва је и научни скуп „Н. Ј. Данилевски руски геније“. Званично је утвђен тачан датум рођења Николаја Јаковљевича – 16. децембра 1822. године, а не 10. децембра, како се до недавно веровало. Основа је запис у „Случају о извештају Орловске депутатске скупштине о племству породице Данилевски”.

Најважније и највредније што остаје од обележавања године Данилевског јесте повећана пажња према његовој личности и делима.

ПОЛИТИКА „ЕВРОПЕИЗАЦИЈЕ И МАЈМУНИЗАЦИЈЕ“ РУСИЈЕ

„Дошло је време да се у потпуности оцени велики допринос подвижника Данилевског оним областима науке којима се бавио – од философије до биологије и финансија, па чак и богословља“, рекао је кандидат филолошких наука, доцент Таврическе академије Кримског федералног универзитета В. Вернадски, Сергеј Киселов.

Мисли Данилевског су дубоко националне, и што је најважније, позивају на јачање руског духа. Дух националног погледа на свет и националног схватања процеса који се данас одвијају у свету. Поучна је аргументована и снажна критика те 200-годишње тада, а сада 300-годишње политике која влада у руском јавном животу: европеизације и мајмунизације, како је он то назвао. Односно, опонашање европских образаца у свим областима живота, што је довело до удаљавања од темеља наше културе и историје“, нагласио је научник.

Покушавајући да излечи своје сународнике од ове „руске болести“, Данилевски је написао: „…Европа нас не признаје за своје. Она у Русији и уопште у Словенима види нешто њој страно, а у исто време и нешто што јој не може послужити као прост материјал из кога би могла да извлачи своју корист, како она извлачи из Кине, Индије, Африке, већег дела Америке итд., материјал који се могао обликовати и урезивати по сопственој слици и прилици…“.

Према Николају Данилевском, само исцелитељска снага историјских догађаја, која подиже дух нашег друштва, може да излечи од дуготрајне болести имитације Запада. Време за овакве историјске догађаје је, као што видимо, дошло.

Данас се са посебном дирљивошћу слушају и доживљавају следеће речи: „Вешачи, кољачи и паликући постају хероји чим се њихова гнусна дела окрену против Русије. Заштитници нације заћуте, чим је у питању одбрана руског народа…“. Није ли ово домаћа истина данашњице?

Актуелност идеја изнетих у „Свесловенској Библији“, како су савременици Данилевског звали књигу „Русија и Европа“, данас је очигледнија него икада. (..) Данас читамо његове речи, старајући се да се дубоке пророчке изјаве изречене сада већ давних година о односу Русије и Европе обистињујуе у тешка времена формирања новог система међународних односа, те оне сугерише како Русија треба да делује у отвореној конфронтацији са Западом.

ПРОРОЧКЕ РЕЧИ О УКРАЈИНИ (МАЛОРУСИЈИ)

Код Данилевског налазимо и објашњење за тврдоглавост са којом Запад одбија да призна Крим као руски: „Заузимање морских обала или чак само Крима било би довољно да нанесе значајну штету Русији, да паралише њене снаге.

Пре век и по, филозоф је написао: „Сваки успех Русије, сваки развој њених унутрашњих снага, повећање њеног благостања и моћи је друштвена катастрофа, несрећа за цело човечанство“. То се потврдило и у перцепцији пробоја Русије после безвремености деведесетих година у економији и војним пословима. Управо због успеха Америка и Европа, цео такозвани цивилизовани свет, данас одбија да призна руску цивилизацију.

Време је не само да се сетимо, већ да заиста разумемо речи Николаја Данилевског: „Борба против Запада је једино спасоносно средство, како за лечење наших руских културних бољки, тако и за развијање пансловенских симпатија“.

А ево шта каже о Украјини: „… У суштини, прилике у којима се налазила Мала Русија у време Хмељницког и западни Словени, сада су веома сличне. Народни ентузијазам, повољан сплет околности, генијалност вође гурнутог напред народним покретом, можда им могу дати независност, као под Хмељницким, али њено очување, и што је најважније, очување заједничког словенског карактера живота и културе, немогуће је без блиске међусобне везе са Русијом“.

Данилевски је био уверен: „Удео Русије – део је среће: да би повећала своју моћ, она мора не да осваја, не да тлачи, као сви представници власти који су до сада живели на нашој земљи: Македонија, Рим, Арапи, Монголи, државе германско-римског света, већ да ослобађа и обновља и у овом дивном, готово једином поклапању моралних мотива и дужности са политичким користима и нужношћу, не може се а да се не види гаранција испуњења њених великих мисија, већ одраз вишег разума, истине и доброте“.

Генијални Данилевски ово као да је данас рекао: „… Непријатељство Европе је превише очигледно, оно не лежи у насумичним комбинацијама европске политике, не у амбицијама овог или оног државника, већ у њеним најосновнијим интересима“.

КЊИГА „РУСИЈА И ЕВРОПА“ ЗАБРАЊЕНА – ГРОБ ДАНИЛЕВСКОГ ЗАЛИВЕН БЕТОНОМ…

Крим је постао место где је почео повратак Данилевског. Дело „Русија и Европа“, које је протумачио ауторитативни филозоф Владимир Соловјов, забрањено је, а име аутора помињали су само стручњаци.

Из тог разлога, дуго нико није био заинтересован за тачно место сахране филозофа, који је изненада преминуо од срчаног удара током научног путовања у Тифлис 7. новембра 1885. године. После револуције, имање на Криму, где је сахрањено тело научника које је преузла удовица, опљачкано је и спаљено до темеља. У совјетско време на територији имања је био постављен пионирски камп. Не знајући за гроб, место је прекривено бетоном и ту је паљена логорска ватра. И тек 1996. године група научника са Националног универзитета Крима обновила је почивалиште Данилевског, његове супруге (пранећакиње светитеља руске земље Игњатија Брјанчанинова) и још осам чланова породице (међу њима је и њихов усвојени син), уметник Алексеј Зрељаков, кога су филозоф и његова супруга нашли у Вологди, где је дечак сироче фарбао ограде, а захваљујући хранитељима школовао се на Академији уметности у Санкт Петербургу, а његова дела се данас чувају у Руском музеју).

Викендом су ентузијасти уклањали бетонски плочник чекићима и длетима. У мају 1997. године, овај посао је завршен, а истовремено су на гробу Данилевског поставили реплику православног дрвеноги крста, какав је био постављен на дан сахране.

У децембру 2007. године, на иницијативу Руске заједнице на Криму, не без ометања украјинских званичника, подигнут је споменик, за који су средства издвојили потомци научнице Валентине Јаковлевне Данилевске-Данилченко, Татјане Николајевне Вјушкине и Олге Николајевне Данилевске.

На отварање споменика дошла је ћерка Татјане Николајевне, Олга Николајевна, која живи у САД, али не губи везу са својом домовином и породичним гнездом.

Године 2002. одржана је прва репрезентативна научна конференција на Криму, а од 2007. године, једном годишње се одржавају конференције у оквиру Међународног фестивала „Велика руска реч“, у јуну, а такође и округли столови у оквиру „Ливадијског форума“ у ​​децембру.

Студенти и средњошколци учествују у конференцијама посвећеним Данилевском која се одржавају у Републичкој научној универзалној библиотеци И. Франка.

У Севастопољском Институту за биологију јужних мора одржана је научна конференција на којој је било речи о доприносу научника друштвеним наукама и ихтиологији, о његовим истраживањима теорије еволуције и критици Дарвинове теорије. Представљена је књига ихтиолога Ане Арсењевне Мајорове-ДаниленкоПрича о мом животу за моју децу“, која значајно допуњује биографске податке о породици Данилевски.

Н. Ј. Даниленко истиче да код Данилевског има мноштво фундаменталних истраживања у различитим научним областима, која су и данас актуелна. Међутим, чак и да је имао само једно дело – „Русија и Европа“, ово је довољно за најдубље поштовање према генију. Сада се ова књига поново објављује, како на Криму тако и другде, а водећи политичари је цитирају у својим говорима, чланцима, књигама…

С руског превео Зоран Милошевић – https://www.stoletie.ru/sozidateli/prorochestva_nikolaja_danilevskogo_646.htm

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!