Пророчанства Џорџа Орвела
Радови писца су као добро вино које са годинама постаје само боље
Џорџ Орвел (1903-1950) је британски писац и публициста кога не би требало представљати руској читалачкој публици. Оцене његових књига у Русији и иностранству су веома високе. Али ево шта је изненађујуће: у вреви актуелних догађаја, људи су почели мање да читају белетристику. И Орвелова дела нису изузетак. У међувремену, чак и онима који су прочитали његова главна дела, било би лепо да им с времена на време освежи памћење. Јер, они садрже много трагова који помажу у разумевању актуелних догађаја. И постоји добар разлог за то освежење. 25. јуна ове године навршило се 120 година од рођења писца.
Право име хероја дана је Ерик Артур Блер. Изостављам биографију писца. Дозволите ми да укратко говорим о његовом погледу на свет. По својим ставовима, Орвел је социјалиста, али истовремено страсно мрзи тоталитаризам. Веома је опозициони према совјетском (стаљинистичком) социјализму. Међутим, ни он не воли много британске социјалисте. Дакле, у Енглеској је крајем претпрошлог века рођен такозвани фабијански социјализам. Огромна већина британских интелектуалаца у првој половини 20. века припадала је фабијанцима. Фабијанизам је добио организациону инкарнацију у облику „Фабијанског друштва“, основаног у Лондону 1884. Присталице фабијанизма су сматрале да трансформација капитализма у социјалистичко друштво треба да се одвија постепено, полако, као резултат постепених институционалних трансформација. Најважнији представници фабијанизма су: Сидни Веб, Беатрис Веб, Е. Кенан, Џорџ Даглас Хауард Кол, К. Блек, Роберт Блечфорд, Томас Балог, познати писци Бернард Шо и Х. Г. Велс, такође Џон Мејнард Кејнс, Бертранд Расел, Вилијам Бевериџ, Ричард Хенри Тони, Едит Незбит.
Ипак, Орвел је био изван Фабијанског друштва. Према речима писца, Фабијанци су били више забринути за интересе промоције Британске империје у свету него за положај обичних људи. На крају се изјаснио као присталица Лабуристичке партије, али ју је и осумњичио за опортунизам. Као резултат тога, Џорџ Орвел је имао своје идеје о социјализму, које се нису поклапале са општеприхваћеним.
Многа Орвелова дела су пророчка. Они су као добро вино које постаје само боље са годинама. Посебно се истичу два Орвелова дела: роман „1984“ и новела „Животињска фарма“.
Када је пре 39 година дошла та мистериозна 1984. часопис „Футурист“ је израчунао да се од 137 пророчанстава писца до тада остварило тачно 100. Орвел, а ако су се обистинила, где тачно? 89% Британаца је рекло да јесу, и јесу, у Британији. Русија се, иначе, није појавила у одговорима. Нека од пророчанстава писца почела су да се остварују одмах након његове смрти. Друга се тек сада појављују. И, иначе, у Русији, која је пре тридесетак година кренула на шине капитализма, све се јасније испољавају нека Орвелова пророчанства.
У роману „1984”, можда у мањој мери него у дистопијским романима других аутора (Е. Замјатина, О. Хакслија, Р. Бредберија), разматрају се питања технике, слике чуда створених научним и технолошким напретком у сфера производње, транспорта, комуникације и живота. Џорџ Орвел скреће пажњу само на два технолошка достигнућа која ће одредити будући светски поредак и живот сваког човека.
Први је нуклеарно оружје. Постојало је, наравно, већ у време писања „1984“. У роману се помињу локални нуклеарни сукоби. Истина, он не развија ову тему. У Трибунеовом делу „Ти и атомска бомба“, написаном после атомског бомбардовања Хирошиме и Нагасакија, Орвел показује да ће Америка изгубити монопол на нуклеарно оружје. Биће доступан СССР-у и, могуће, неколико других земаља. И ово оружје ће постати најважнији фактор у светској политици. Он не искључује могућност Трећег светског рата уз употребу таквог оружја, али је склонији да верује да ће нуклеарно оружје постати оружје одвраћања и задржавања.
Други су телеекрани – уређаји који комбинују ТВ и сигурносну камеру, веома свестран алат. Користе их владајућа партија у Океанији да држи људе под сталном контролом, чиме се елиминише могућност завере против власти. Телеекрани су више од телевизора и камере, они су средства за праћење унутрашњег стања човека. Они су невероватно осетљиви и могу приметити откуцаје срца или дрхтање. Како напомиње један од јунака романа, човек опремљен телеекраном, „… чак и леђа могу да издају…“.
Телеекрани су доступни свим члановима Унутрашње и Спољашње странке (у канцеларијама и становима) и на више места у насељима Прола. Уз помоћ телекрана, високи партијски политичари и функционери могу да траже и добију информације које су им потребне за решавање проблема са којима се странка суочава.
Телеекрани истовремено делују и као моћно пропагандно оруђе, преко њих се врши даноноћно „пуњење” човека разним политичким и идеолошким информацијама. Конкретно, емитовањем лажних вести о војним победама државе, индустријским и другим економским достигнућима, енергичним извођењем химне за јачање патриотизма, тзв. двоминутном мржњом (указивање на спољне геополитичке непријатеље, као и унутрашње, партијске непријатеље).
Аутор: Валентин Катасонов
С руског превео Зоран Милошевић – https://www.fondsk.ru/news/2023/07/04/prorochestva-dzhordzha-oruella-k-120-letiyu-so-dnya-rozhdeniya-pisatelya.html
Извор: Наука и култура
