Promocija knjige za bugarske zločine nad Srbima u izveštajima Arčibalda Rajsa: Da se ne zaboravi
Knjiga sadrži dokumenta o bugarskim zločinima nad srpskim stanovništvom koje je u Srbiji prikupio dr Arčibald Rajs, švajcarski forenzičar i publicista od 1915-1918. godine.
Jedan od priređivača Milorad Đošić kaže da je u knjizi obuhvaćen deo Srbije od Požerevca pa do Surdulice.
“Bugari su napravili strašan pogrom u Surdulici. Ja sam stavio podnaslov jednog članka „Surdulica kao srpska kosturnica”. Jer je definitivno Surdulica bila kosturnica. Ona je bila ustvari Sabirni centar gde su se, počevši od dece, staraca, ljudi, trgovaca, industrijalaca… svi su se sakupljali u Surdulici. I iz Surdulice su posle bili opremani u Bugarsku, A bugarski logori nisu bili normalni logori. Oni su bili na otvorenom”, pojasnio je Đošić i podsetio da je u bugarskom logoru tokom Prvog svetskog rata bilo preko 100.000 logoraša.
“Kada su se vratili kući, vratilo se oko pedesetah hiljada njih i posle toga i oni su pomreli, koliko je bio strašan pogrom i kakva su stravična mučenja pretrpeli i opisali”, dodao je on.
Poručuje da se ovakvi zločini nikada ne smeju zaboraviti.
“Treba da pričamo deci, unucima, a to je teško, jer deca okreću glavu. Teško je da se o tome priča. Ali treba pričati pomalo”, naglašava priređivač Đošić.
Stručnjak za bezbednost iz NVO “Humani centar” iz Kosovske Mitrovice Veroljub Petronić kaže da je u ovoj knjizi opisan i Aleksinac i Surdulica i Bojnik i cela Istočna Srbija.
“Ne samo koja je materijalna šteta nanešena, da su biblioteke spaljivane, knjige oduzimane, nego način na koji su sveštenici, industrijalci, učitelji, viđeniji ljudi, domaćini, privrednici odvođeni, a one koje nisu mogli da nagovore da idu, puštali su informacije “dobićete jednu platu od bugarskih vlasti”, i onda sirotinja krene i tako su ih sakupljali u logore”, rekao je Petronić, dodavši da su kroz istoriju Srbi ratovali samo kada su bili napadani.
Petronić je takođe konstatovao da današnja deca u Osnovnim školama jako malo uče o Prvom svetskom ratu, te da mnogi i ne znaju za zločine nad Srbima od strane Bugara u ovom periodu.
Istoričar Aleksandar Gudžić podsetio je da je u vreme Prvog svetskog rata Bugarska 14. oktobra pristupila centralnim silama i objavila rat Srbiji.
“Zauzvrat je Bugarska tražila da pripoji celu Makedoniju i deo Istočne i Južne Srbije za šta joj se i ukazala prilika. To je i ostvarila od 1915. do 1918. godine. Odmah po uspostavljanju vlasti, režim u Sofiji kreće sa nasilnom bugarizacijom Srba u Istočnoj i Južnoj Srbiji”, pojasnio je Gudžić.
Prema istorijskim podacima, nakon povlačenja srpske vojske i dobrog dela naroda krajem 1915. i početkom 1916. godine teritoriju Kraljevine Srbije su među sobom podelile Austrougarska i Bugarska. Bugarska okupacija ostala je zapamćena po zlodelima: streljanjima, silovanjima, interniranju civilnog stanovništva, nasilnoj bugarizaciji, proganjanju i ubijanju sveštenika.
Knjiga „Bugari u izveštajima Arčibalda Rajsa 1915-1918“ je prethodno predstavljena i u Kosovskoj Mitrovici.
Autor: Ana Marković
Izvor: Gračanica onlajn
