ProGlas predstavlja kontinuitet antihrišćanske i antisrpske politike Aleksandra Vučića

Prema bogomudrim rečima Ravnoapostolnog Nikolaja Srpskog, sve je u stradalnoj srpskoj istoriji u znaku Časnog Krsta i slobode zlatne. U znaku Časnog Krsta znači hoditi za Hristom i boriti se za Hrista, a u znaku slobode zlatne znači oslobađati se od svake strasti, moralne kvareži i od vlasti tame tuđinske[1]. Srpsko ostavljanje Časnog Krsta Hristovog i srpsko odustajanje od slobode zlatne, delo je srpske duhovne pomračenosti i moralne pokvarenosti[2].

Duhovna pomračenost srpskih crkvenih kneževa i moralna pokvarenost srpskih narodnih starešina dolazi od njihovog bezočnog gaženja Hristove jevanđelske zapovesti: Gledajte i čuvajte se svake gramzivosti, jer niko ne živi od imovine svoje, što je suviše bogat (Lk. 12, 15). Pohotstvujući na bogatstvo i prva mesta u Crkvi ili državi Srbi su bezobzirno gazili i po Spasiteljevim rečima svaki koji sebe uzvisuje biće ponižen, a koji sebe ponizuje biće podignut (Lk. 14, 11). Borba za prvenstvo značila je svagda ostavljanje Časnog Krsta i predavanje slobode zlatne tuđinima. Ako srpski čovek nije veran Hristu, on nije veran ni sebi, ni ženi, ni deci, ni otadžbini, ni Crkvi, i ne može činiti ništa besmrtno i sveto. Hristopodobni program čovekovog odnosa prema Bogu, bližnjima i zajednici glasi: koji hoće među vama da bude prvi, neka vam bude sluga; kao  što ni Sin Čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi, i dade život svoj u otkup za mnoge! (Mt. 20, 27-28).

II

Da bismo utvrdili šta se u srpskoj stvarnosti danas zaista zbiva, neophodno je da opet, i opet, rasuđujemo jevanđelski. Stotine hiljada studenata i građana s pravom je ustalo širom Srbije protiv svudaprisutnog bezakonja režima Aleksandra Vučića, koji manijom svojih progresivnih projekata ubija građane Srbije duhovno i telesno.

Na vlast u Srbiji Vučića je dovela politika talmudske, angloameričke globalne zakulise, sa zadatkom predaje Kosova i Metohije, i predaje svih prirodnih, privrednih, poljoprivrednih, finansijskih, obrazovnih, medijskih, institucionalnih… resursa  države Srbije strancima. Svoj antihrišćanski, antisrpski i antidržavni zadatak u Srbiji Vučić je u potpunosti ispunio. U Vučićevoj Srbiji nema ničeg srpskog: ni države, ni Crkve; ni vojske, ni policije; ni Kosova, ni Metohije; ni vlasti, ni opozicije… Zato svenarodne proteste protiv kriminalizovane vlasti Aleksandra Vučića predvođene studentima treba istrajno podržavati, sve do sudskog procesuiranja odgovornih za krivična dela režima od 2012. godine do danas.

Antirežimska sabranja u Srbiji su dominantno srpska, ali su bez pastira Hristove Crkve ostala udova. Ova sabranja ne predvode srpski prvosveštenici, jer su zavetovani zapovestima carstva zemaljskog. Najamnici se prijatelje s vucima, jer im ovce nisu svoje![3] Zato na protestnim skupovima u Srbiji vidimo i simvole razovaploćenja Gospodnjeg, i zato se okupljenima na protestima neretko obraćaju govornici koji sleduju nekrštenim, evropskim bogoboračkim vrednostima.

Na najvećem do sada antirežimskom protestnom skupu održanom u Novom Sadu 1. februara 2025. godine sabranome narodu srpskom obratili su se novinari antihrišćanskih i antisrpskih medija, i poznati stranački aktivista angloameričke ideološke grupacije ProGlas. Tako su srpsko udovo stado napali vukovi, koji bi da ih razgrabe i duhovno raspude. Vukovi zapadnih medija i Proglasa žele smenu režima Aleksandra Vučića, ali ne žele smenu kolonijalnog, bezakonog, razbojničkog i sodomitskog političkog sistema instaliranog na srpskoj zemlji i mnogo pre Vučićevog dolaska na vlast! Skidajući srpski narod sa Krsta, ne žele mu zlatnu slobodu u srpskoj, već u evropskoj Srbiji! Nažalost, ovi vukovi nemaju samo propagandnu potporu u tuđinskim medijima na teritoriji Srbije, nego i u nezavisnim, nacionalnim, opozicionim medijskim kućama (NSPM, Srbin info, KTV televizija, Direktno), koje su sve odreda sekularnog nastrojenja. Moglo bi se reći da su navedeni mediji opozicija vladajućem režimu, ali ne i političkom Zapadu.

Protivljenje Vučiću, bez protivljenja političkom Zapadu znači vlastoljublje i kontinuitet okupacije Srbije. Ništa nećemo rešiti ako jednu zajednicu hristogonitelja, zamenimo drugom zajednicom hristogonitelja. Nema slobode zlatne ako umesto Aleksandra Vučića dobijemo Miloša Jovanovića, ako umesto Zagorke Dolovac dobijemo Miodraga Majića, ako umesto Snežane Marković dobijemo Miodraga Jovanovića, ako umesto Ivice Dačića dobijemo Dragana Bjelogrlića, ako umesto Miloša Vučevića dobijemo Bojana Pajtića, ako umesto Dragana J. Vučićevića dobijemo Biljanu Stepanović, ako umesto Slavice Đukić Dejanović dobijemo Jova Bakića, ako umesto Dragana Bujoševića dobijemo Sabahudina Gruhonjića, ako umesto Dragoslava Bokana, dobijemo Gorana Ješića, ako umesto Vladimira Đukanovića dobijemo Miroslava Parovića…

Da bi se uzetoj državi Srbiji vratilo suspendovano ustavno-pravno stanje, neophodno je na legalan i nenasilan način razvlastiti okupatorski, prozapadni režim Aleksandra Vučića. Potom, nakon zakonitih, slobodnih i demokratskih izbora koje bi organizovala Tehnička vlada, institucije srpske treba popunjavati profesionalno osposobljenim, moralnim, svetosavskim Srbima i Srpkinjama, koje nije napustio strah Božiji. Takvi Srbi i Srpkinje neće prisvajati i neće zloupotrebljavati opšte dobro i javnu imovinu, a istovremeno će biti u stanju da obnove ustavnost i zakonitost srpske države, i da obezbede trajnu vladavinu prava u Srbiji. Slava Bogu, takvih Srba i Srpkinja u svim sferama srpskog društva još uvek ima.

†

Bogočovek Hristos nije došao na zemlju da donese mir nego mač (Mt. 10, 34). Došao je da Jevanđeljem svojim razdvoji sinove Ipostasne Istine, od zloduhovnih sinova oca laži. Rečju, Gospod se očovečio, da bi se čovek obožio.

Kroz svu svoju sveštenu istoriju Srbi su bili omrznuti Krsta Hristovog radi. Srpski narod će biti udostojen slobode zlatne, samo ako ne postane mrzitelj, već služitelj Časnog Krsta Hristovog.

Kako radili tako nam Bog pomogao!

Autor: Pavle Botić

[1] Sveti Nikolaj Ohridski i Žički: Srpski narod kao Teodul, manastir Uspenja Presvete Bogorodice, Podmaine, Budva, 2016, str. 7.

[2] Nav. delo, str. 8.

[3] Prepodobni Justin Ćelijski: „Naša inteligencija i naša Crkva”, Setve i žetve, Naslednici Oca Justina, Beograd, manastir Ćelije, Valjevo, 2007, str. 100.

Izvor: Stanje stvari

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!