Profesori traže ukidanje reformisanog programa nastave istorije
Profesori strahuju da će istorijsku svest đaka formirati ulica
U peticiji koju je šest profesora srednjih škola predvođenih akademikom Ljubodragom Dimićem, sa 1.500 potpisa građana, uputilo Ministarstvu prosvete i premijerki Ani Brnabić traži se hitno ukidanje reformisanih program nastave istorije u gimnazijama i srednjim stručnim školama
„Nastava istorije sprovedena na ’reformisani’ način donosi opasnost da istorijsku svest mlade generacije prestane da formira škola, odnosno pedagog-istoričar, profesionalac, naučnik. Tu svest će formirati: ulica, štampa, politika, interesne grupe ili međunarodni faktori. Osiromašuje se najdirektnije nacionalna i kritička svest, a to je prvi korak ka dobrovoljnom sužanjstvu. Da li je to ono što želimo našoj deci?”
Ovim pitanjem i upozorenjem zaključena je peticija koju je šest profesora srednjih škola, na čelu s akademikom Ljubodragom Dimićem, redovnim profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu, pre mesec i po dana uputilo Ministarstvu prosvete i premijerki Ani Brnabić. Oni traže da se hitno ukine reformisani program nastave istorije uspostavljen u gimnazijama i srednjim stručnim školama pre tri godine. Kako za naš list objašnjava jedan od pokretača Ljiljana Raković, profesorka istorije u Zemunskoj gimnaziji, peticija je pokrenuta još 15. juna, a oni su kao spontano okupljeni istoričari odlučili da bude onlajn kako bi bila dostupna svim kolegama i roditeljima. Dosad ju je potpisalo 1.500 građana iz cele Srbije. Naglašava da im od predsednice vlade nije stigla povratna informacija, a da su iz ministarstva odmah dobili odgovor da će peticiju razmotriti, ali otad nema glasa od njih.
– Ne znam nijednog kolegu koji je podržao reformu programa iz istorije, sem jednog iz Foruma beogradskih gimnazija, koji to ne radi u ime udruženja, jer nije sprovelo anketu, a brojni gimnazijski nastavnici ne slažu se s njim. Đaci koji danas uče reformisanu istoriju žrtve su nekih prethodnih nemara. Već dobijam pretnje, a izlazim u javnost pod imenom i prezimenom jer želim da se obelodani ko je taj čovek ko je sve ovo osmislio. Pomenuti kolega u javnosti brani reforme u nečije ime. Čije? To nije Mladen Šarčević, izmene programa su počele da se prave pre njegovog dolaska na mesto ministra prosvete. Ko želi da nam vrlo dobri učenici u drugom razredu gimnazije čak ne znaju šta znače reči „otpor” i „zakonodavstvo”, kada ih navedem u pitanju. Nažalost, ovoga ima i u drugim predmetima, poput likovnog vaspitanja – ističe profesorka Raković.
Podvlači da sadašnje gradivo iz srednjoškolskih udžbenika istorije apsolutno ne razumeju najbolji đaci, a o prosečnima da i ne govorimo. Kroz javno dostupne komentare peticije zaključili su da sličan problem postoji čak i u osmoletkama.
– Ne želimo nikog da vređamo, naročito ne kolege koje su radile na reformi, mnogi nisu u nastavi i nemaju predstavu šta znači ući u učionicu i raditi s decom. Ili nisu celovito sagledali gradivo jer su radili samo na jednom delu. Ali ovo pitanje je ključno za budućnost našeg naroda i države. Znamo koliko je teško bilo da obradimo gradivo po starim programima, a sada po novom to je potpuno nemoguće. Najveći broj kolega i dalje predaje po starom, a pišu da rade po novom programu. A šta će biti kada to vidi inspekcija – pita Rakovićeva.
Jedan od glavnih razloga peticije jeste napuštanje hronološkog pristupa istorijskom učenju, koga je zamenio takozvani tematski princip. Rakovićeva kaže da je to pred učenike postavilo apsurd koji niko ne razume. A to je da je, na primer, nemoguće da pojme zašto se Hitler ponašao kako jeste u Drugom svetskom ratu i likvidirao tolike ljude, ukoliko prethodno ne nauče šta je nacizam. Novi program predviđa da đaci o nacizmu uče na samom kraju školske godine, a o Drugom svetskom ratu i Hitleru u prvom polugodištu. Takođe, prema njemu đaci ne nauče ko je Stefan Nemanja, a uče o Svetom Savi, ili ne saznaju ko je car Dušan, a uče o prvom srpskom patrijarhu Joanikiju, koji je krunisao cara Dušana Silnog. Reforma je dovela i do toga da naši gimnazijalci sada prvo nauče ratovanje Srbije i Crne Gore u balkanskim ili Prvom svetskom ratu, a tek nakon toga, u drugom polugodištu, uče oslobađanje od osmanske vlasti, nastanak i izgradnju srpske države.
– To je potpuno besmisleno. Isti paradoks proteže se na sve ostale epohe opšte i nacionalne istorije. Napoleonovi ratovi se uče pre Francuske revolucije, a ideje prosvetiteljstva, koje su temelj pomenutih događaja, na kraju reformisanog sadržaja u poslednjoj nastavnoj temi – upozoravaju pomenuti istoričari.
U nauci je od Renea Dekarta vladalo pravilo da se ide od lakšeg ka težem, ovom reformom je to izbrisano. Rakovićeva i kolege tvrde da đaci gradivo po novom uopšte ne mogu da nauče i razumeju ga. Učenicima u Srbiji je, ističe ona, istorija inače veoma teška. Tvrdi da obuhvata ogroman sadržaj i iz nacionalnog i opšteg opusa, za koji nije predviđen dovoljan broj časova, za razliku od mnogih država u kojima se uči samo nacionalna istorija.
– Tu se javlja i novi problem. Kod nas je reformom suzbijen obim nacionalne na račun opšte istorije. Posledica je da đaci druge godine gimnazije sada Nemanjiće uče u dve lekcije, a ranije su to činili u šest-sedam lekcija. Isto je i u osnovnoj školi, pa u petom razredu imaju samo jedan čas istorije nedeljno, potrebna su im dva, a u starijim razredima tri u toku sedmice. Rezultat koji imamo, posle tri godine reforme, jeste da se u maju na republičko takmičenje iz istorije u prva tri razreda gimnazije nije plasirao nijedan đak iz Beograda – upozorava Rakovićeva.
Izvor: Politika
