Проф.др Dr. Buchwald: Вакцинисање је злостављање деце и злочин против човечности

Gerhard Buchwald, др. мед. спец. интерне медицине и пулмологије (специјалист за плућне болести и туберкулозу) (1920. – 2009.)

Бивши директор установе Park-Sanatorium of Bad-Steben, West Germany. Четири деценије неуморно се залагао за слободу информисања и слободу избора која се тиче вакцинисања. Одржао је око 500 предавања и написао око 200 научних  радова везаних за вакцинисање и оштећења узрокованих вакцинисањем. Био је сведок у више од 150 судских поступака здравствених оштећења узрокованих вакцинисањем, познат по изјави „Вакцинисање је злостављање деце и злочин против човечности!“

20. јануара 2003. године, др Gerhard Buchwald, написао је отворено писмо немачкој министарки здравља Ulli Schmidt. Наиме, она је претходно објавила да се у Немачкој, због терористичке претње, размишља о присилном вакцинисању против великих богиња. У писму које следи, овај доктор је упозорио на могуће последице, те образложио зашто вакцина против великих богиња не само да није ефикасно већ је и опасно:

Поштована госпођо Министарко,

Вакцине с вакциналним  материјалом који се састоји од Vaccinia вируса, не дају, као што су то показале епидемије великих богиња у периоду од 1947. до 1974. године, никакву заштиту од инфекције коју изазива вирус вариоле. При томе је вакцинисање након избијања епидемије великих богиња посебно опасно.

Доказ број 1:

Наша службена статистика о великим богињама тврди да је у горе наведеном периоду забележено укупно десет случаја смрти од великих богиња. То је нетачно.

Од ових десет  случајева, потребно је прво искључити четири.  У питању су старији људи, који су се налазили у терминалном стадију неког од облика рака, који су лежали у болницама и који су накнадно добили неколико „пликова“ на телу. Они су преминули због рака. Затим, ту је и пет жена које су након избијања епидемије великих богиња вакцинисане (тзв. инкубационе вакцине). Оне су јадне искрвариле из свих могућих телесних отвора, а да им на телу није пронађен нити један „плик“ од великих богиња (госпођа Schnitzler из Monschau, сестра Elisabet и сестра Martha из Düsseldorfa, госпођа Eichholz из Ansbacha и ученица медицинске школе Barbara Bernd iz Meschede). Оне нису умрле од великих богиња већ од вакцина. Доктори који су их вакцинисали су њихове убице.

Преостаје: једини смртни случај од великих богиња –др Maria Necas из Heidelbergera. С обзиром да је укупно било 95 оболелих (а сви су били вакцинисани с Vaccinia -садржајем), као и један прави смртни случај, онда бисмо према овој стопи морталитета, у данашњим условима могли рачунати с око 1% смртности.

Доказ број 2:

У случајевима избијања великих богиња у Нордрхеин-Wестфален (Дüсселдорф 1961./62., Монсцхау 1962. и Месцхеде 1970. године) пронађено је укупно 1.183 „контактних особа I степена“. Дакле, људи који су, сликовито речено, „погледали у зјеницу обољелог од великих богиња“.

Од ових особа које су биле у директном контакту, њих 474 (из тко зна којег разлога) није смело да буде вакцинисано. Међу овим „јадним људима, који нису могли да уживају у благодатима вакцина и који су тако незаштићени морали бити препуштени судбини“, ниједна особа нити је оболела, нити преминула од великих богиња! Од 709 особа које су биле у директном контакту, које су могле профитирати од „благодати“ вакцина, њих 58 је обољело и седморо је преминуло. Да нису вакцинисании, не би нити оболели нити умрли.

Доказ број 3:

Југословенски „гастарбајтер“ Е. Хоџа, отпутовао је у марту  1972. године у своју домовину, на подручје Косова како би учествовао у слављу које се у његовом селу приређује повратницима с хаџилука из Меке. Тамо је било многобројног љубљења и додиривања образа са светим људима, који су се сада могли назвати Хаџијама. Један од њих је имао црвене печате по лицу. Када се Хоџа вратио у Немачку, приметио је и код себе идентичне црвене „тачке“ које су се умножавале. Потражио је помоћ код неколико лекара, дуго времена је седио у пуним чекаоницама. Али нико му није знао поставити праву дијагнозу. Како је још био и без посла, путовао је често како би посетио своје пријатеље и рођаке. Био је у многим домовима, тамо су се такође поново поздрављали и љубили, образ уз образ. Црвени печати су се умножавали и сада се већ лоше осећао. Поново је потражио лекара, поново дуго седио у чекаоници, а онда су га једне недељне вечери, упутили на једну клинику за кожне болести у Хановеру. Тамо су били само дежурни лекари, а веома активни Е.Х. је шетао кроз целу болницу, посећивао друге пацијенте и истраживао целу зграду.

Када је у понедјељак дошао на испитивања, изражена је сумња да су у питању велике богиње, и та сумња је потврђена. Он је у међувремену имао око 800 „пликова“ на телу.

Тада је започела највећа потрага, у историји послератне Немачке, за контактним особама. То је било време Ускршњих празника, а Немци су отпутовали за празнике, као обично од Северног мора до Сицилије.

Е.Х. је у периоду од 17. до 28. марта био у директном контакту са неколико хиљада људи. Нажалост, пронађено је само 678 особа које су стављене у карантин.

Пошто су се опаметили након догађаја у Nordrhein-Westfalen, ови људи се нису вакцинисали. Нити је било новооболелих нити смртних случајева. Оног дана када су их отпустили, када је било потврђено да се нису инфицирали, тада су их вакцинисали и отпустили кућама. Мера предострожности који се може описати само као потпуно „бесмислена“.

Поштована госпођо Министарко,

Ваше најављене мере су у целој Немачкој изазвале страх и ужас (али можда је управо то оно што су Ваши саветници желели!). Уколико будете успоставили присилно вакцинисање, а не бих желио да се нађем у Вашој кожи, тада преузимате на себе велику одговорност. Оно што сам Вам овде описао, познато је већини народа. То стоји и у мојој књизи „Вакцинисање, посао са страхом“. Продана је у неколико хиљада примерака. Народ ће Вас окривити за сваки случај оболевања и за сваки смртни случај као последицу овог вакцинисања са вакциналним садржајем, који је састављен од вируса који не постоји у природи, и самим тиме не може се од њега штитити.

Особно се надам, да је ваша акција ширења страха само један дио пропагандног бубњања, које су иницирали Американци са циљем да „Сотону“ Садам Хусеина натерају да напусти земљу и да се упути у егзил.

За господина (председника Америке) Буша би у том случају био отворен пут према највећим резервама нафте на свету.

С поштовањем,

Dr Buchwald [1]

[1] Отворено писмо објављено у немачком часопису

Превео: Вели Јожа

Текст прилагодили србском језику уредништво Борба за истину

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!