Problem je u onima koji osuđuju studente, a ne u studentima
Onaj ko je osuđivao studente da su „satanisti, idioti, plaćenici“ pod maskom “prepodobija“, da nikakvo talasanje nema smisla, da mi koji pružamo podršku studentima u tom smislu (bez euforije i očekivanja nečeg neviđenog sjajnog) “čekamo bolje vreme, a ne Hrista“ – vidimo na osnovu ovog teksta vl. Maksima da takav nije mogao da se uklanja od zla, već ga je tim svojim užasnim navijanjem protiv antirežimske strane zapravo podržavao iz petnih žila. Makar da je ćutao ili rekao jednom da je sve iluzorno, pa se povukao iz “blata“ u “tihovanje“, ali ne, deo “verujućih“ je dan i noć širio ofanzivu bukvalnog pljuvanja mladih ljudi prvo zato što nisu pominjali Boga, a onda kada su Ga i pominjali (zastavama, ikonama, pesmama, slavskim kolačem) što tobože nisu radili sve po tipiku i slično. Jer, vladika kaže jasno da su mladi morali nekako reagovati, jer im to nalaže savest. A ti napadači, mahom nisu bili ni kršteni ni crkveni u svoje mlado doba. Licemerje na kub.
Studentski zahtevi su ograničeni na nekoliko uslova koji nisu ideološki i kao takvi su nužni da im se da uslovna podrška (to je ono što studenti “neće“), ali ne i dovoljni za blanko podršku za neku novu viziju budućnosti (što studenti nigde i ne ističu), a što će reći – talasanje protiv antinarodnog i izdajničkog režima da, ne i favorizovanje ove ili one stranke, ove ili one ideologije nakon AV. Bez euforije i idolopoklonstva. Kada se ovo zlo smeni, protiv narednog se mora talasati, ako krene putem prethodnika, premda bi najbolje bilo proteste usmeriti što je pre moguće na Patrijaršiju zbog ekumenizma, ali to možda neće biti moguće odmah, jer je potrebno da mladi saznaju bolje svoju veru i probleme u Crkvi. Zato su tu revnitelji sa razumom da studente podrže, ali da im svedoče svojim primerom i delima (ne toliko rečima) gde je koren zla.
Oni koji samo bljuju osude prema studentima (već mesecima, i to žešće i jarosnije nego da su plaćeni SNS botovi, a možda neki od njih i jesu ko zna), ne da im neće pomoći u tome da dublje zagaze u veru, već će ih samo odbiti sasvim. I ne samo to, već će svojim fanatičnim i nepristojnim navijanjem protiv studenata (a samim tim i navijanjem za drugu stranu, ma koliko se pravdali), navući na mirjane Egzila neke mrlje koje nemaju veze sa vezom. Ja prvi kažem da nisam kao oni. Neka bi im Bog dao vremena da shvate da je problem u njima (govorimo o ovom pitanju), ne studentima. Neka pažljivo pročitaju sledeće vladikine reči:
“Očito smo, mi Srbi, njome kažnjeni i to iz istih razloga. Ne zato što je srpska omladina pružila otpor zlu (kad stari, titoističko-ideološki „lobotomirani“, ne žele, mladi moraju nešto preduzeti, a i savest hrišćanska na to obavezuje), već zato što su i stari i mladi očito izgubili duhovni kompas. Zato, poput našeg episkopa, vladike Ksenofonta, otpor zlu podržavamo, ali ne i dalje od toga, jer se to „dalje“ ne nazire, barem ne dovoljno jasno. Stoga nije moguće dati blanko podršku i nekome ili nečemu što bi sledilo posle tekućih protesta, jer se ne vidi kuda tačno oni vode? Posebno što studenti sami, često ističu, da među njima ne postoji ni elementarno ideološko jedinstvo, dakle, da ponovimo: zna se samo protiv čega su, ali ne tačno i za šta su? Znaju svoj stav do pola, a od pola pa nadalje nije preciziran. Pretpostavka je da tu prvu polovinu svako slovesan podržava, a drugu nije ni moguće podržati, jer je, uglavnom, nepoznanica. Ukloni se od zla i čini dobro (Ps. 34, 14), to je celovit korak napred, ukloniti se od zla je samo pola tog koraka. Upravo to „uklanjanje od zla“ (režimskog, ali i ideološkog, a još više jeretičkog-ekumenističkog), podržavamo, ali i idenje ka dobru savetujemo.“ (1)
Autor: Marko Pejković
(1) Vladika Maksim: Otpor zlu podržavamo, ali ne i dalje od toga…
