Prisustvo anđela u našem životu

Nema ništa korisnije za nas od toga da imamo dobar odnos sa našim anđelima čuvarima. Ko od vas ne bi želeo da ima prijatelja koji bi vam uvek bio veran, kome biste uvek mogli da verujete, da otvorite svoje srce i očekujete pomoć u najtežim trenucima svog života? Mnogi vernici su usamljeni, pod stresom, pritiskaju ih razne nedaće, ali se ne mole svom anđelu čuvaru i ne veruju u njegovu brzu pomoć.

Jednom sam shvatio da pravimo veliku grešku kada ne obraćamo dužnu pažnju na anđele u svom životu: i ja lično, kao i većina vernika sa kojima sam se slučajno sreo na ispovesti ili samo u razgovoru. Anđeli su duhovna bića koja je Gospod stvorio pre čoveka, pre vidljive tvorevine. I iako njihovo postojanje pripada sferi najviše nebeske stvarnosti, oni ipak imaju neraskidivu vezu sa zemljom i sa ljudima. Oni su najpouzdaniji asistenti u našem životu. O njima je otac Hristofor u predgovoru svojoj knjizi pisao veoma dobro: „Daj Bože da nam oni budu pomoćnici i zastupnici i u ovom životu i u životu večnom“. Dakle, nema ništa korisnije za nas od toga da imamo dobar odnos sa našim anđelima. Ko od vas ne bi želeo da ima prijatelja koji bi vam uvek bio veran, kome biste mogli verovati? Kome biste mogli da otvorite svoje srce? Od koga biste mogli da očekujete pomoć u najtežim trenucima svog života?

Većina ljudi koji danas idu na ispovest kažu da se osećaju anksiozno, nelagodno ili, kako se to sada kaže, „stresno“. Oni doživljavaju strah, pate od čežnje i od raznih fobija, od depresije i od usamljenosti. Mislim da bi ljudi mogli da se reše svega ovoga kada bi istinski cenili darove Hristove.

Verujem da su najveći dar Božiji, posle Svetog Tela i Krvi Hristove, koji nam On prinosi na svakoj Liturgiji, posle Presvete Bogorodice, Majke Svetlosti, sveti anđeli Božiji. I često nas odnos sa anđelima vodi ka zajednici sa svetima, i sa Bogorodicom, i sa Hristom. Ovo zajedništvo je kao neka vrsta lestvice po kojoj se anđeli spuštaju do nas, a uz pomoć anđela mi se uzdižemo ka Hristu.

A sada ću vam ispričati neke trenutke iz mog života koji su vezani za anđele.

Rođen sam u selu Pano Zodija, koje se nalazi u našoj eparhiji, u mitropoliji Morfus. Moja kuća je pored crkve Svetog Arhanđela Mihaila. Moj otac je bio iz ovog sela, a majka iz susednog sela Kato Zodia. U to vreme kuće su obično gradili muškarci. Ali pošto je očeva prva žena umrla rano, kada je imala samo 27 godina, a moj otac je ostao sam sa dvoje siročadi, on je ponovo oženio moju majku i doveo je u kuću svoje prve žene. Tako nas je bilo šestoro: dvoje iz prvog braka mog oca i četvoro iz drugog. Bio sam najmlađi.

Moj otac je bio staromodan Kipranin. Kad biste samo znali kakav su odnos imali stari Kiprani prema anđelima! Posebno ovde, na našim prostorima, gde je postojala crkva Sv. Arhanđela Mihaila. Moj otac je bio veoma religiozna osoba.

Tada je u okolini Morfua raslo mnogo stabala pomorandže i mandarina – to su vrste drveća kojima je potrebno mnogo vode. Zimi obično nije bilo problema sa zalivanjem, ali leti, kada su velike vrućine, bilo je poteškoća. Moj otac je imao svoju baštu, i da bi prehranio našu brojnu porodicu, počeo je da brine o tuđim baštama, a zauzvrat je dobijao deo roda. Zalivanje je trajalo dugo, pa je često morao da ostane budan cele noći. Dok je čekao da se zemlja nasiti vodom, dremao je stojeći.

Teškoća je bila ne samo u tome što je često morao da provodi noći bez sna, već i u tome što je uveče napuštao svoju veliku porodicu. Bilo nas je petoro dečaka i jedna devojčica.

Ovde se mora dodati da je pored navike da zaliva bašte noću, moj otac imao još jednu naviku. Bio je veoma gostoljubiv. Ako bi ušao u seosku kafanu i tamo sreo nekog stranca, pitao bi ga da li ima gde da prenoći. A ako nije imao kuda, otac ga je pozivao kod sebe. Moja majka nije bila protiv, ali je zamolila oca da u takvim slučajevima ne odlazi noću da zaliva, već da ostane sa nama: „ Ja sam mlada žena i ti i ja imamo mladu ćerku. Nije dobro da nepoznati muškarac bude u kući preko noći, a da ti nisi tu.” Ovo je, naravno, bilo razumno i ispravno. Treba reći, da su leti često stranci bili u selu. I skoro svako veče imamo nekoga da prenoći.

Moj otac je bio jednostavan čovek, nije imao loše misli u glavi. Odgovorio je majci:

– O, ženo, ti si kao malo dete… Kad odem od kuće, zovem u pomoć našeg komšiju – Arhanđela Mihaila. Uostalom, pored nas je njegov sveti hram! Ne boj se ničega! Pred odlazak mu kažem: „Dragi moj arhanđele Mihailo, idem na posao. Siđi, molim te, sa ikone i idi na službu, u našu kuću. Čuvaj moju kuću, molim te.“ A to što si sumnjala u njegovu pomoć je greh! Prekrsti se i reci: „Oprosti, Gospode!“.

– Slušaj, Nikolaje, našu decu treba čuvati…
– Dušo, zar stvarno misliš da ćemo decu čuvati bolje od Arhanđela?

Pomislite samo: moj otac nije znao šta su strepnja i strah! On je sebe i celu svoju porodicu potpuno poverio Arhanđelu Mihailu. Šta mislite, šta je uradio arhanđel Mihailo da ubedi moju majku da je moj otac u pravu?

Jedne večeri jedan Jermen je zamolio da prenoći kod nas. On nije bio pravoslavac. Iako Jermeni sebe nazivaju hrišćanima, njihova vera je drugačija od naše. Moj otac nije pravio nikakvu razliku među ljudima. Pozvao je ne samo pravoslavne, već i maronite, i Jermene monofizite, i kiparske Turke. I prema svima se ponašao isto. Moj otac je Jermeninu kojeg je sreo u kafiću rekao isto što je rekao i ostalima: „Imam slobodnu sobu sa krevetom kod kuće, molim te, dođi da prenoćiš. Uveče ću ići da zalivam bašte. Jedva se poznajemo, ali mi ulivaš poverenje. A, osim toga, moju kuću čuva Arhanđel Mihailo.

Ovaj Jermen je bio loš čovek i u najmanju ruku prevarant… Rekao je ocu: „Da, gospodine, možeš mirno na posao.

Mama mu je spremila sobu, raširila krevet. Da je vlasnik kod kuće, pozvali bismo gosta na večeru za sto. Ali, pošto je vlasnik bio odsutan, majka je pozvala starijeg brata da donese hranu i voće gostu u sobi. Brat mu je pravio društvo da mu ne bi bilo dosadno na večeri, a onda mu poželeo laku noć i svi smo otišli ​​u krevet.

Tek što je Jermenin zaspao, video je da neko stoji na uzglavlju njegovog kreveta. Bio je to tamnokosi mladić neverovatno visokog rasta, glatkih obraza koji nisu poznavali bradu, a lice mu je… blistalo! Gledajući u Jermenina strogim pogledom, uzeo je desnu ruku i počeo da ga udara rukom o zid.

– Pusti me, pusti me! — viknu Jermenin.

Ali mladić nije ispuštao Jermenina i nastavio da ga tuče po ruci, tako da je imao velike bolove.

– Ko si ti?
– Sutra će Nikolaj doći kući, a ti ćeš mu posle večere ispričati šta si učinio danas. I uradićeš ono što ti on naredi.

Jermen se zgrozio. Taj koji mu se javio bio je sam Arhanđel Mihailo. I, naravno, svesno ga je tukao po ruci. Onog dana kada je Jermen došao u selo, čuo je zvonjavu zvona. Ljudi su išli u crkvu na večernju službu. I on je otišao sa njima. Dok su se vernici molili, Jermenin je pogledao u kutiju za donacije. U to vreme u našem hramu je bila loša navika da se novac ne stavlja u kutiju, već da se posuda sa prinosima ostavlja na njoj. Za Jermena je ovo postalo neodoljivo iskušenje. Tiho je ukrao novac sa poslužavnika i mislio da niko nije primetio. Sa ovim ukradenim novcem svratio je u našu kuću da prenoći.

Ali njegova krađa nije prošla nezapaženo: to je video nebeski pokrovitelj i čuvar ovog hrama, Sv. Arhanđela Mihailo. Zato se javio nesrećnom kradljivcu i počeo da ga tuče po desnoj ruci – onoj istoj kojom je tajno uzeo novac.

Ujutro se moj otac vratio. Jermen ga je, uplašen i bled, čekao na vratima sobe.

– Šta ti se desilo, prijatelju? upitao je otac.
„Taj visoki me je držao budnim cele noći“, odgovorio je Jermen.
– Ne razumem? Kakav „visoki“?
– Slušaj, kako da ti kažem… Ja sam učinio jedan mali greh, a tvoj Arhanđel mi je došao… On je tako… visok…
– Šta si uradio?

A Jermen je ocu ispričao jučerašnji incident.

– Otišao sam u hram na večernje i uzeo nešto novca iz posude za priloge, tačnije, ukrao sam ga… I mislio sam da niko nije video kako sam to uradio, ali je to video vaš Arhanđel. I celu noć me je držao za ruku i tukao o zid. (Arhanđeo je udario takvom snagom da je na tom mestu na zidu naše kuće ostala udubljenje. Otac i majka su nam uvek govorili deci: „Vidite li šta Arhanđel radi za krađu?“).

Nakon što je čuo ovu priču, moj otac se, s jedne strane, sažalio nad njim, a s druge strane, setio se kako mu je majka više puta rekla: „Zašto izlaziš na noću i ostavljaš nas kod kuće sa strancima?“ …

I on joj reče svojoj ženi: „Sećaš li se šta sam ti pričao? Kada odem, dolazi Arhanđel Mihailo i čuva našu kuću. I ispričao joj je ovu priču sa Jermenom.

Mama se u odgovoru prekrstila i rekla: „Oprosti mi, Nikolaje! Tvoja vera je jača od mog uma. Bio si u pravu: Arhanđel čuva našu kuću od svakog zla.

Moj otac je bio ljubazan i snishodljiv čovek, ali ako je video velike grehe, bio je i veoma strog. Kako je prošao? Otišao je sa Jermeninom u crkvu i pozvao sveštenika. Čim im je sveštenik otvorio vrata, otac je rekao Jermenu: „Na kolena!“.

Zašto da klečim? – promrmlja Jermen nezadovoljno.
– Zatraži oproštaj od Arhanđela Mihaila.

Ovde se mora reći da je u našoj seoskoj crkvi na zidu bila ogromna freska koja prikazuje Arhanđela Mihaila. Ako bi neko primetio kakva je velika slika u hramu manastira Sv. Jovana Lampadista, shvatiće otprilike kolika je bila ikona kod nas.

Siroti Jermen je prišao liku Arhanđela Mihaila, kleknuo i zaplakao. A onda je izvadio novac i vratio ga svešteniku. Moj otac je rekao je Jermeninu:

– Slušaj. Drugi put, kad budeš blizu našeg sela, prekrsti se i prođi. I nemoj više dolaziti u našu kuću. Ostavite svoje lopovske navike. Misliš li da Arhanđel živi samo u našem selu? anđeli su svuda, oni vide sva naša dela.

Tako su nas moji roditelji, prvo otac, a potom i majka, učili da pamtimo anđele. I naučili su nas da budemo hrabri: ako je strašno, prekrsti se i pomoli se svom anđelu čuvaru. Tako je starija generacija Kiprana zaštitila decu i spasila ih od svih vrsta fobija i strahova. A sada ih vodimo psihijatrima i tako još više umnožavamo svakojake fobije. A sve je to zato što roditelji nemaju vere. Jadni roditelji preuzimaju to na sebe i misle da mogu sami da se izbore. Šta da urade otac ili majka ako dete nisu ni naučili da veruje u pomoć svetih anđela, koji su nam prvi pomoćnici i čuvari?

Za vreme Svete Tajne Krštenja dete dobija anđela čuvara. Svaki pravoslavac ga ima. Mnogo zavisi od porodice, i od ponašanja same osobe. Anđeo čoveku lako priskače u pomoć: on nas štiti, nadahnjuje, upućuje na put dobrote i nadahnjuje nas dobrim mislima i dobrim željama. Ali isto tako lako napušta čoveka ako vidi da smo zaneseni lošim željama i zlim mislima i da vređamo bližnje. Tada nas anđeo napušta i udaljava se od nas. I čeka da se pokajemo za svoja dela i ispovedimo da bismo se ponovo vratili.

Postoji još jedna stvar koja vam možda nikada nije pala na pamet. Anđeli nemaju telo. Oni su duhovni entiteti, a naša duša je otvorena za njih. Oni mogu lako da uđu u naše srce i da u njega stave lepe želje, ili da uđu u naš um da u njega unesu dobre misli; da leče bolesti. Uključujući i skrivene bolesti koje još nismo primetili. Dovoljno je samo da im se pomolite i pozovete ih u pomoć.

Ispričaću vam još jednu priču. To se dogodilo kada sam već služio kao đakon nedaleko od Larnake, u crkvi Svetog Đorđa. Sećam se kako je jedan momak došao u naš hram: sa minđušom u uhu, sa modernom frizurom, u nekim neobičnim stilskim cipelama. Sada mu se ne sećam imena, nazovimo ga uslovno Andrej. A on mi kaže: „Hoću da se ispovedim“. Poslao sam ga ocu Simeonu. Nešto kasnije smo se upoznali i sprijateljili. I ispričao mi je neverovatan događaj, koji se dogodio uz učešće njegovog anđela čuvara.

Andrej je imao veoma dobru majku, kasnije sam je upoznao. Bila je to sveta duša, pravi molitvenik. Noću se molila Gospodu, sa brojanicom. Živeli su u jednom malom selu, 20-ak kilometara od Larnake.

Andrej se oženio i dobio dete. Ali, nažalost, njegov porodični život postepeno je počeo da ide nizbrdo… Često je odsustvovao od kuće i ostavljao mladu ženu samu. Njegova majka se veoma uznemirila, videvši sve ovo. I što dalje – to gore: počeo je da ide u noćne klubove, druži se sa nekim ženama. Neko ga je uvukao u magiju, i on se potpuno udaljio od Crkve i udaljio se od rodne porodice. I pretvorio se u pravog veseljaka i pijanicu…

Jedne subote uveče, kada je već pao mrak, Andrej se napio i seo za volan da se vrati kući iz Larnake. Rastojanje tamo nije malo, dugo bi se hodalo (oko 20 kilometara). Andrej je bio pijan i veoma umoran od zabave. I u nekom trenutku je zaspao za volanom. A pošto je zaspao, nesreća je bila neizbežna: na prvom skretanju bi izleteo sa staze. Sasvim je moguće da bi umro. Znate li šta ga je spasilo od smrti? Sam mi je to pričao, sa suzama. U nekom trenutku je otvorio oči i shvatio da se auto kreće sam. „Ali neko mora da vozi?“ pomisli Andrej. A onda je video dve blistave, svetleće ruke koje su držale volan i upravljale autom.

– Zamislite, oče Neofite, ovaj nevidljivi vozač vozio je moj auto skoro 20 kilometara! I video sam samo njegove blistave ruke. U jednom trenutku sam skupio živce i pitao: „Ko si ti? A zašto si ovde u mom autu? Ne razumem zašto si mi spasio život? Kao odgovor, čuo sam glas: „Ja sam tvoj anđeo čuvar. Budi oprezan i ne greši“. Posle ovih njegovih reči, sjajne ruke su nestale, a ja sam čvrsto uhvatio volan i sam odvezao auto dalje.

Ono što je zanimljivo je da Andrej nije otišao kući svojoj ženi i ćerki, već svojoj majci (možda je ovu dobru misao inspirisao anđeo). Popeo se uz stepenice, otvorio vrata i video da se njegova majka moli pred ikonama na kolenima.

– Mama, zašto ne spavaš? Šta radiš?
– To si ti, sine, odgovori: šta radiš? I šta ti se desilo?

A onda joj je Andrej rekao celu istinu:

– Mama, znaš, nisam mogao da vozim auto i zaspao sam za volanom. Doveo me kući moj anđeo čuvar. On je vozio auto, ne ja. Kada sam otvorio oči, video sam njegove ruke za volanom, sijale su. Zašto ne spavaš? Sada je već duboka noć.

– Sine, tvoj anđeo čuvar mi je došao. Rekao je: „Dina, ustani. Andrej je u opasnosti. Moramo se moliti“. I od tada klečim i plačem i molim se da se živ vratiš kući. Evo šta znači majčinska molitva…

Već sam rekao šta je očeva molitva (u prvom slučaju kod Arhangela Mihaila). A sada ste čuli koliko je važna molitva majke i kakve veze ima njena molitva sa anđelom čuvarom deteta. Najvažnije je da je Andrej nakon toga promenio svoj život. Odrekao se loših navika i postao veoma poštovana osoba. A anđeo čuvar ga je doveo na ispovest u crkvu.

Ovo što vam sada pričam nije neka bajka. To su događaji iz stvarnog života koji su se desili onim ljudima koje sam lično poznavao.

Ispričaću još jednu priču. Kada sam bio student prava, upoznao sam neke svete ljude. Prvi od njih je nedavno kanonizovan. Bio je to sveti Jakov Eubejski. Često je izgovarao reč „Oprosti mi“, pa su ga neki zvali „Jakov-oprosti mi“.

Kada je služio Liturgiju, često je viđao anđele. I pričao mi je o tome.

– Čim pojci počnu da pevaju: „Čiji se Heruvimi tajno obrazuju“, vidim ih u stvarnosti. Oni su ovde, u oltaru, lebde u vazduhu… Sada sam ostario i ponekad mi je teško da pričešćujem ljude i dugo držim putir u rukama. Kad mi bude teško, vidim dva anđela koji mi pomažu.

Otac Jakov mi je ispričao da je jedne kasne večeri hteo da ode u pećinu u kojoj se podvizavao sveti David, da bi se tamo pomolio. Put je bio mračan, bilo mu je teško da hoda (u to vreme nije bilo mobilnih telefona kojima se osvetljavao put i drugih tehnologija). A onda se obratio sa molitvom Gospodu:

– Gospode, Isuse Hriste, koji si stvorio nebo i zvezde. Baš bih voleo da odem na ovo zabačeno mesto, u pećinu Svetog Davida, da mi tamo niko ne smeta da se molim i razgovaram sa Tobom. Molim te pošalji jednu od zvezda da mi osvetli put.

Posle ove molitve, jedna zvezda je počela da se kreće sa njim i da mu osvetljava put. Evo šta se dalje dogodilo, prema njegovim rečima:

– Stigli smo do pećine Svetog Davida i zvezda se zaustavila nad ulazom. Tada sam joj rekao: „Zvezdo, možeš se sada odmoriti i ugasiti svoj sjaj. Samo te molim da je ponovo upališ kad se vratim.

Ušao sam unutra i molio se tamo dva sata. A kad sam otišao, zvezda se ponovo upalila i vratila me u manastir.

Isto se desilo i sledeće noći, a onda je to postalo sasvim uobičajeno… Tada još jedna misao dođe Jakovu:

– Šta je ova zvezda? Može li ona da komunicira sa osobom…? Ako već može da se spusti sa neba i prati ga na putu?

I odjednom, posle ovih reči, video je da zvezda ima krila. Tada je shvatio da je to u stvari anđeo, koji je uzeo obličje zvezde da odvede prostog i čistog srca oca Jakova do same pećine.

Već sam vam rekao dovoljno slučajeva, od kojih svaki ima svoje značenje. Veoma je važno da se uvek molimo svom anđelu čuvaru i da imamo „dobar odnos“ sa njim. A ako se ranije nismo pobrinuli za to, onda je vreme da to uradimo odmah.

Od trenutka krštenja imamo tako bliskog prijatelja i molitvenika Gospodu, vernog saputnika i pomoćnika, ali to ne cenimo. A neki i upadnu u žamor i kažu da su usamljeni, da su pod stresom, da nemaju sredstava, ali se ne mole svom anđelu čuvaru i ne veruju u njegovu brzu pomoć.

Nedavno sam primio telefonski poziv od čoveka koji me je zamolio da pomognem u pronalaženju posla za njegovu ćerku, koristeći svoje episkopske veze. Na to sam mu odgovorio:

– Znam jednog pomoćnika kome se možeš obratiti. Moramo se za nju moliti njenom anđelu čuvaru. Ili ipak želite da kontaktiram ministra?
– Misliš li da će, ako se pomoliš anđelu čuvaru moje ćerke, ona moći da se zaposli?
– Razmislite sami: ko ima više moći? Neki služitelj, koji je samo smrtnik, ili sluga Hristov, anđeo Božiji?

On mi odgovara:

– Pričaj sa bilo kim, samo se ćerka zaposli!

Otišao sam, zapalio veliku sveću, koja je još ostala od starca Jakova, prekrstio se i pomolio se starcu Jakovu i anđelu čuvaru ove devojke za nju i njenog oca.

Prošlo je neko vreme, ponovo smo ga sreli na ulici. Rekao je da je njegova ćerka dobila dobar položaj u ministarstvu. Ali ne u mestu gde je radio moj poznanik ministar (koga nikada nismo kontaktiramo), već putem intervjua, bez ikakvih veza.

Kakav zaključak se ovde može izvesti? Anđeo čuvar nam ne pomaže samo u zemaljskim poslovima (pogrešno je pretpostaviti da nam je za to dat). Njegova glavna uloga je da nam pomogne da ojačamo u veri, da postanemo istinski vernici.

Možete, naravno, tražiti od njega zemaljske stvari, ali bi bilo bolje da se pomolite anđelu čuvaru da vam on pruži duhovnu pomoć. Na primer, ako osećate bes u svojoj duši, molite se svom anđelu čuvaru da vam pomogne da se oslobodite ovih osećanja i misli.

Recite mu: „ Pomozi mi, molim te, da se oslobodm gneva, očisti moj dušu od njega. I tvrdoglavo, uporno ponavljajte ovu molitvu, molite ga smelo.

Ili, na primer, osećate ljubomoru prema bližnjem. Molite se: „Preklinjem te, anđele Božiji, sveti čuvaru moj! Poštedi me zavisti. Nadahni dobre misli mome komšiji i meni.

Danas se mnogi ljudi suočavaju sa problemima u porodičnom životu. Ako imate težak razgovor sa svojom ženom, zašto se prvo ne pomolite njenom anđelu čuvaru da prosvetli njeno srce? A kada bi se i žena molila anđelu čuvaru svog muža, koliko bi njihov odnos bio ljubazniji i bolji?

Mala deca do 5-6 godina ponekad mogu da vide anđele. A onda, zbog greha, ljudi gube ovu sposobnost. Ali ako čovek počne da se kaje za grehe, plače i moli se sa suzama, ispoveda se, traži oproštaj od Boga, Majke Božije i svetih, tada se njegova duša čisti, oživljava i može ponovo da povrati ovu sposobnost. Osoba počinje da se seća davno zaboravljenih iskustava iz detinjstva. A ako se čovek ne pokaje i ne živi duhovnim životom, onda se ne seća ničega o svojim starim gresima, dolazi zli i pomračuje mu um, i donosi zaborav (grč. ληθη). Zanimljivo je da u grčkom jeziku reč „istina“ (grč. αληθεια) ima isti koren kao „zaborav“, ali joj se dodaje prefiks, koji ima značenje suprotnosti (grčki α-), tj. istina je tamo, gde ne zaboravljaju na pravdu i istinu, gde nema greške.

Anđeo čuvar nije samo naš zaštitnik, već nam pomaže i u odnosima sa bližnjima, sa našom braćom. I što je najvažnije, postepeno nam pomaže da upoznamo sebe kako bismo mogli da vidimo svoje grehe i da se istinski pokajemo za njih. Osim toga, pomaže nam u poznavanju Boga. Anđeo ima sposobnost da reflektuje Božansku svetlost, koja, silazeći iz jednog anđeoskog ranga u drugi, konačno stiže do nas. Ovo je Svetlost znanja, stvaranja, ukrepljenja, očišćenja, prosvetljenja i na kraju osvećenja, dostizanja svetosti.

Sada sam vam otkrio mnogo uzvišenih teoloških koncepata. Voleo bih da svi zapamtite jednu, najvažniju stvar: naučite da otvorite svoje srce i razgovarate sa svojim najbližim prijateljem, sa najbližim rođakom, anđelom čuvarom.

Niko od nas ne zna kada će doći čas smrti. Ali to vreme će neminovno doći. Naša duša će biti odvojena od tela. Naše telo će nas napustiti, ali naš anđeo čuvar neće nas napustiti! On će biti pored naše besmrtne duše. Zato je veoma važno da u poslednjim minutima našeg zemaljskog života, a možda čak i satima ili danima, naš anđeo čuvar bude pored nas. Jer posle odvajanja duše od tela ona će morati da prođe kroz iskušenja (mitarstva). Demoni će vikati i okrivljavati nas za sve grehe koje nismo priznali i za koje se nismo pokajali, da bi dušu sa sobom odvukli u pakao. A jedini koji će biti pored nas, pored naše duše je naš anđeo čuvar.

Zato vas mnogo molim da se sada sprijateljite sa svojim anđelom. Naše telo će otići u zemlju i postati zemlja, a anđeo čuvar će ostati sa nama. On će nas pratiti ka Hristu (putem ćemo videti svetlost Bogorodice, Koja je Majka Svetlosti), i preneće našu dušu u Onoga koji je stvorio čoveka: Gospoda, Vaskrslog, Isusa Hrista.

Tako nas anđeo čuvar prati od trenutka krštenja do predaje naše duše Bogu. Da biste imali sveto prijateljstvo sa njim, morate se pobrinuti za ovo već sada.

Svako od vas može da pita svog anđela čuvara o onim svojstvima i vrlinama duše koje bi želeo da stekne uz pomoć Božiju: „Anđele moj, molim te, nauči me da volim. A ako nemate dovoljno vere, onda mu se pomolite ovim rečima: „Anđele moj, daruj mi veru svetih!”. A on će te u veri učvrstiti, videćeš! I tako će biti sa vama – i na nebu i na zemlji, i u ovom vremenskom životu, i u večnosti – anđeo svetlosti, verni saputnik i čuvar duša i tela naših.

mitropolit morfski Neofit 

Za Fondaciju „Prijatelj Božiji“: Stavro Vasilidos

Izvor: Prijatelj Božiji

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!