Принцип говорио да је Југословен, а не Србин
Принцип сам на суђењу каже да није Србин, већ Југословен. И да му интереси Србије (и српске Босне) нису битни, осим у функцији њене жртве за стварање Југославије. Принцип је у стенографским белешкама означен као “Оп.“ (оптужени). Извор: „Vojislav Bogićević – Sarajevski Atentat (Izvorne Stenografske Biljeske)“.
Принцип је био само један од многих у тадашњој Србији који се фанатично декларисао као Југословен. Иако су скоро сви били за заједничку државу са Хрватима и Словенцима, једна струја је била чисто југословенска која нимало није марила за српско име и државне интересе Србије и српског народа. У интелектуалном смислу њу је оличавао примордијални другосрбијанац Скерлић (тврдио да “Србија нема будућност без Југославије“) и ту је био Принцип (као и његов духовни маг Митриновић). Мислим да се у ту групу могао убацити и Апис са својима. Пашић и престолонаследник Александар су били оличење друге струје, која није порицала српско име (још увек) и која није била равнодушна на цену која је Србија имала да плати за нову државу.
Људи попут Јаше Томића који су још 1909. писали и трубили на сав глас да нам прети крваво страдање у будућности (ако се ујединимо са Хрватима) су се могли избројати на прсте једне руке.
Следствено, нека се нико не чуди зашто су Брозови комунисти након 1945. експресно рехабилитовали Аписа и црнорукце, а Принципа ковали у звезде. Прочитане књиге, документи и животно искуство су ме научили да кога Брозови људи хвале (а да је био личност ХХ века) – тај нити је био Србин нити је радио добро за Србе.
Имајте ово увек у виду када помињете Аписа, Принципа, краља Александра, Пашића и остале личности из наше историје у разговорима и статусима.
П.С. Да ме неко не схвати погрешно како имам нешто лично против Принципа, његово село је листом у Другом светском рату било четничко код Момчила Ђујића. Зато су партизани када су ушли у то село спалили све што су стигли (па и Принципову родну кућу, јер су рођаци Гаврилови из те куће били четници). Ти Принципи и то село Обљај су за мене хероји Српства и много више су користи донели српском народу од Гаврила који је донео само штету, а и по својим речима је био Југословен. Он када је отишао са села у школу у Београд, изгубио је сав етос који је тамо научио, и био вишекратно хипнотисан од стране сатанисте Митриновића уочи атентата, он са тим својим старим крајем није више имао никакве везе.
Аутор: Марко Пејковић
