Пример како треба да се понаша успешни спортиста
Једну од карактеристика садашњег времена, органског дела духовно-моралног суноврата нашег народа вишедеценијског трајања, представља одсуство личности, а посебно сталежа, који уживају поштовање и наклоност србског друштва, раширену по свим његовим слојева и сегментима. Политичари, здравствени радници, адвокати, менаџери, посленици сектора јавне и државне безбедности… и многи други сталежи (професије) као да се надмећу за статус најомраженијег у народу. У малобројне који измичу таквој перцепцији спадају спортисти, првенствено они најуспешнији. Неки од њих су објекат изузетне пажње (посебно међу омладином), чији распон досеже до некритичког одобравања њихових мишљења, поступака и (понекад потпуно суманутих) навика, све до правог идолопоклонства. Трезвено и непристрасно промишљање о понашању и начину живота знатног дела врхунских спортиста показало би неоправданост њиховог статуса узора младим нараштајима, који они у знатној мери уживају. Енормне своте новца које врхунски спортисти зарађују (више него недостижне за огромну већину њихових обожаватеља, и србских грађана уопште), глобална популарност спортова којима се баве, медијска пажња која их непрекидно окружује бацају у засенак поједине њихове карактерне црте које, иако јавности доступне за лако препознавање, не нарушавају њихов статус. Захваљујући таблоидизацији јавног живота, неретко смо у прилици да видимо бахато понашање тих људи, повезано са њиховим материјалним стањем – неумерено расипање новца разним поводима и у разним ситуацијама којима показују крајњу неосетљивост на материјалну оскудицу у којој пребива највећи део житеља Србије. Зато је пример успешног младог човека, рођеног у екстремном сиромаштву, који хиљадама километара од свог завичаја гради каријеру успешног фудбалера, у пребогатој земљи у којој је фудбал настао, у исто време не заборављајући свој народ, и чије саосећање са људима у невољи и милосрђе немају границу, отрежњујући за све површне љубитеље спорта и дивиоце звездама спорта, естраде и „ријалити“ програма.
Уредништво Борба за истину
Садио Мане, фудбалер Ливерпула, када су га питали зашто користи поломљен мобилни телефон рече: ,, Зашто бих желео да имам 10 Ферарија, 20 дијамантских сатова и 2 авиона? Шта би то донело овом свету? Ја сам гладовао, радио у пољима, играо бос и нисам ишао у школу. Сад, ја могу да помогнем људима. Направио сам неколико школа и стадион. Обезбеђујем храну, одећу и обућу за најсиромашније. Дајем 70 евра месечно сваком грађанину у сиромашној регији у Сенегалу из које потичем. Мени не требају скупа кола, куће, путовања. Драже ми је да мој народ добије мало онога што је мени живот дао.“
