Пример како треба да се понаша успешни спортиста

Једну од карактеристика садашњег времена, органског дела духовно-моралног суноврата нашег народа вишедеценијског трајања, представља одсуство личности, а посебно сталежа, који уживају поштовање и наклоност србског друштва, раширену по свим његовим слојева и сегментима. Политичари, здравствени радници, адвокати, менаџери, посленици сектора јавне и државне безбедности… и многи други сталежи (професије) као да се надмећу за статус најомраженијег у народу. У малобројне који измичу таквој перцепцији спадају спортисти, првенствено они најуспешнији. Неки од њих су објекат изузетне пажње (посебно међу омладином), чији распон досеже до некритичког одобравања њихових мишљења, поступака и (понекад потпуно суманутих) навика, све до правог идолопоклонства. Трезвено и непристрасно промишљање о понашању и начину живота знатног дела врхунских спортиста показало би неоправданост њиховог статуса узора младим нараштајима, који они у знатној мери уживају. Енормне своте новца које врхунски спортисти зарађују (више него недостижне за огромну већину њихових обожаватеља, и србских грађана уопште), глобална популарност спортова којима се баве, медијска пажња која их непрекидно окружује бацају у засенак поједине њихове карактерне црте које, иако јавности доступне за лако препознавање, не нарушавају њихов статус. Захваљујући таблоидизацији јавног живота, неретко смо у прилици да видимо бахато понашање тих људи, повезано са њиховим материјалним стањем – неумерено расипање новца разним поводима и у разним ситуацијама којима показују крајњу неосетљивост на материјалну оскудицу у којој пребива највећи део житеља Србије. Зато је пример успешног младог човека, рођеног у екстремном сиромаштву, који хиљадама километара од свог завичаја гради каријеру успешног фудбалера, у пребогатој земљи у којој је фудбал настао, у исто време не заборављајући свој народ, и чије саосећање са људима у невољи и милосрђе немају границу, отрежњујући за све површне љубитеље спорта и дивиоце звездама спорта, естраде и „ријалити“ програма.   

Уредништво Борба за истину

Садио Мане, фудбалер Ливерпула, када су га питали зашто користи поломљен мобилни телефон рече: ,, Зашто бих желео да имам 10 Ферарија, 20 дијамантских сатова и 2 авиона? Шта би то донело овом свету? Ја сам гладовао, радио у пољима, играо бос и нисам ишао у школу. Сад, ја могу да помогнем људима. Направио сам неколико школа и стадион. Обезбеђујем храну, одећу и обућу за најсиромашније. Дајем 70 евра месечно сваком грађанину у сиромашној регији у Сенегалу из које потичем. Мени не требају скупа кола, куће, путовања. Драже ми је да мој народ добије мало онога што је мени живот дао.“

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!