Prilepin: Pobedićemo, ali ne celu Ukrajinu već ono što je opsednuto demonima
Pobedićemo, ali ne celu Ukrajinu, već njen demonima opsednuti deo, bolesno slepo crevo. Možda je to milion ljudi, a možda dva. Ali ima ih još 30 miliona.
Ne govorimo o njima – govorimo o najviše dva miliona.
Pobeđujemo sigurno jer se ne iživljavamo na zarobljenicima, a oni se iživljavaju – kao sumanuti. Ponižavaju ljude, detinjasto ne shvatajući da i oni sami mogu biti ponižavani. Uprkos tome, ne nailaze na brutalni reciprocitet. Upravo zato ćemo pobediti.
I zato što naše žene njima ne žele zlo i strašnu smrt, a njihove žene – iz redova onih demonskih – jure tamo-amo, vukući fotografije mrtvih i izgorele vojne tehnike i, prevrćući očima, smeju se na sav glas.
I zato što mi ne lažemo (iako možemo nešto da prećutimo, što je neizbežno), a oni lažu, lažu i lažu.
Laži su jedini način na koji iznose svoje vesti i svoj smisao.
Mi čuvamo njihove nuklearke, a oni pokušavaju da u njima izazovu havarije.
I zato što oni dižu u vazduh mostove, a mi ćemo ih obnoviti.
I zato što su oni neprijatelji ukrajinskog, maloruskog, ruskog naroda i kozačkog roda, a mi i jesmo taj narod, ta porodica.
I zato što su iza nas Gogolj, i njegov Taras, i njegov Ostap, a iza njih su Andrij i Poljaci.
I zato što iza nas stoje Bogdan Hmeljnicki, matros Koška, maršal Ribalko i sovjetski pesnik Kuljčicki, učesnik Otadžbinskog rata, kao i njegov otac, ruski oficir, autor Ruskog oficirskog kodeksa, a iza njih su Mazepa, Petljura i Bandera.
Naši pali stoje iza nas kao zid, njihovi vampiri lete iznad njih u rojevima u kojima caruje svrab, a sa njih se sliva gnoj.
Evo šta se zapravo dešava.
U toku je borba između plagijata i originala.
Naspram nas su kvazi-Ukrajinci, nedomalorosi, anti-Rusi koji su kao imanje bez naslednika.
Pred nama je onaj „crni čovek“ – pakleni dvojnik o kome su pisali Puškin i Jesenjin.
Pred nama je „maska“ koja je sa druge strane stakla ogledala.
Onaj majmun iz priče Edgara Alana Poa koji je brijačem parodirao čoveka koji se brije, a zatim mu prerezao grlo: nije znajući za zlo jer mu niko nije objasnio šta je to.
Poludeli odraz u ogledalu uzima oružje i preti.
Ali, ne preti „ruskim okupatorima“. Preti svemu što postoji. Ne štedeći ni svoju decu, pljačkajući crkve, zastrašujući sveštenike i progoneći nemoćne.
To se više ne može podnositi.
To se ne može ne pobediti.
Autor: Zahar Prilepin, ruski pisac
Izvor: Fakti
