Пријавили вршњачко насиље, а хитно им одузети синови
Породица Миловановић, која се из Београда пре четири године доселила у Меленце, суочила се са одузимањем деце узраста од 9 и 13 година и то крајем школске године.
Од тада, њихове муке не престају, а до деце не могу да дођу.
Како објашњавају родитељи, све је почело вршњачким насиљем у школи, а честа малтретирања њихових синова од стране других дечака нису решена, ни у школи а ни у надлежним институцијама, Центру за социјални рад и Тиму за безбедност, којима су се обраћали. Када су добили позив зрењанинског Центра за социјални рад 18. јуна, да дођу на разговор са децом, одазвали су се мислећи да је проблемима крај, али није било тако.
Породица Миловановић, која се из Београда пре четири године доселила у Меленце, суочила се са одузимањем деце узраста од 9 и 13 година и то крајем школске године.
Од тада, њихове муке не престају, а до деце не могу да дођу.
Како објашњавају родитељи, све је почело вршњачким насиљем у школи, а честа малтретирања њихових синова од стране других дечака нису решена, ни у школи а ни у надлежним институцијама, Центру за социјални рад и Тиму за безбедност, којима су се обраћали. Када су добили позив зрењанинског Центра за социјални рад 18. јуна, да дођу на разговор са децом, одазвали су се мислећи да је проблемима крај, али није било тако.
– Супруг је одвео синове на разговор, чекао је у ходнику, а дечаци су испитивани сатима, од пола осам ујутру до пола два поподне. Мислимо да је то било по пријави из школе. И супруга су испитали, називали су га насилником. Њих је петоро радника било тамо. Касније сам се и ја придружила. Нико од родитеља, нити заступника није био са нашом децом и шта је разговарано, ми ни данас не знамо, а то су малолетна деца. Нису могли ни у тоалет, нити су добили воде. На крају су направљени записници и они су своје изјаве силом прилика потписали, старији син је рекао да је хтео да поцепа тај папир. Тада нам је саопштено да се деца одузимају због насиља у породици и од тада наше муке не престају, јер они више нису са нама и не знам када ћемо као породица поново бити на окупу, прича за Данас Марија Миловановић.
Како каже, деца су одузета одмах и послата прво код њиховог рођака, мужљанског свештеника, где су провела пет дана да би убрзо била поново одузета и дата хранитељки у Радојево.
– Поднета је кривична пријава против супруга за насилно понашање, са оптужбама да је децу тукао каишем и пендреком и са захтевом да годину дана не прилази деци. Супруга терете и за запуштање деце. Одговорно тврдим да ми према деци никада нисмо тако поступали. Све то урађено је без икаквог доказа, није ни приложен извештај лекара, који није констатовао деци никакве повреде. Мени су одобрили да виђам синове једном недељно у канцеларији Центра за социјални рад. То је једини контакт који имам са децом. То како је дечацима у Радојеву и код какве особе су смештени, посебан је проблем. Писала сам притужбу на услове у којима су смештени и сада живе, спавали су у једном кревету, не добијају џепарац од новца који држава даје хранитељима и има ту још пуно тога али надлежни затварају очи, прича Марија Миловановић.
У зрењанинском Центру за социјални рад питали смо шта је констатовано као разлог за одузимање деце овој породици и која је даља процедура са дечацима, да ли ће бити враћени мајци или рођацима. У усменом разговору није одговорено, а послат им је и писмени захтев.
Београдски адвокат Дејан Крстић, који заступа породицу Миловановић у два предмета која је против оца дечака покренуо Центар за социјални рад, каже да су дечија права гарантована Уставом, породичним законом и Повељом УН, а да су у случају његових странака сва права погажена.
– Овде се ради о отимачини деце на незаконит начин, деци није обезбеђен колизијски старатељ или заступник, све је рађено мимо прописа. Нико не зна шта су деца рекла, како су испитивана и шта је на крају испало и како се дошло до приче о насиљу. Њихова права су, све до једног, прекршена. Посебно је индикативно да нису примењени постепени кораци у процедури социјалног надзора над овом породицом, уколико се сумњало на насиље, већ су деца одмах узета. Поднели смо жалбе покрајинском и републичком органу на све одлуке зрењанинског Центра за социјални рад, упутили смо захтев Центру за социјални рад Вождовац да се деца изместе у Београд, код стрица и они су покренули ту процедуру али им зрењанинске колеге не одговарају, истиче Крстић.
Без доказа за насиље оца?
Што се тиче кривичне пријаве против оца, поступак је у току а оно што је јасно јесте да нема доказа за изнете тврдње. Ту је и парница за занемаривање деце, биће пуно посла да исправимо ове несхватљиве потезе, које су ову породицу раздвојили. Шта је у душама тих дечака сада, не смем да мислим. Важно је да их избавимо што пре, каже адвокат Крстић.Аутор: Мирослав Пудар
Извор: Данас.рс
