Srbija i srbske zemlje

Prihvatanjem latinice, prihvatili smo tuđe zlo

Jednim delom krivica za svako zlo koje smo „uvezli“, leži u našoj navici da pišemo latinicom.

Naviknuti na latinsko pismo, navikavamo se i identifikujemo sa svakim zlom koje nam se servira, a sva se serviraju latinicom, kao sa nečim što je naše.

Jedno od opravdanja za upotrebu latinice jeste i ideja da smo „jedini narod koji koristi dva pisma“ i to je kao nekakvo naše bogatstvo.

O kakvom bogatstvu pričamo kada na svaku mudru misao imamo odgovor „objasnio“!?

O kakvom bogatstvu pričamo kada već u samim naslovima, i to vodećih medija, svakodnevno uočavamo sijaset nepravilnosti usled elementarne nepismenosti novinara, ljudi kojima je jezik osnovno zanimanje u životu?
O kakvom bogatstvu pričamo kada voditelji godinama sa televizije i radija nastupaju tako siromašnim rečnikom, pa čak i uličarskim, da je neprijatno slušati ih?
Da je to išta dobro, zar bi dozvolili da baš Srbi, i jedino Srbi, poseduju to bogatstvo?
Od našeg jezika i njegovih dijalekata, stvoreno je više drugih, novih „jezika“ ali od našeg pisma, ćirilice, ni jedno novo nije stvoreno! Čak svuda gde je to bilo moguće, prešlo se na latinicu i to tako ekstremno da se javno lome ćirilične table gde god je to moguće i da se to smatra „činom slobode“!?
Zašto drugi neće da budu bogatiji za još jedno pismo?
 
Uništavanje ćiriličnih tabli u Hrvatskoj

Možda zato što nas ne razumeju jer, kažu, razvili smo nekakvu „sposobnost“ da simultano, dakle istovremeno, čitamo tekst napisan kombinovano latiničnim i ćiriličnim slovima. Zašto se onda čovek koji simultano piše, dakle istovremeno u jednom tekstu koristi i latinična i ćirilična slova, smatra – elementarno nepismenim? Dakle ne izvanredno sposobnim, nadarenim, pisemnim, naučnikom… ne – već je elementarno nepismen i niko nema dilemu oko toga!

Sveti sveštenomučenik
Petar Dabrobosanski

Treba li da pominjem da su zbog ćirilice i odbijanja da je zameni latinicom u zvaničnim dopisima i prepiskama, ubijen Sveti sveštenomučenik Petar Dabrobosanski? Iz istog razloga ubijen je i jedan od naših najboljih slikara, Sava Šumanović nakon što su mu prethodno odsekli ruke baš zbog toga što je odbio da svoje slike potpiše latinicom?

Ćirilica možda neće ispraviti sve, jer smo svakako prenatrpani sadržajem na engleskom jeziku i to je globalna pojava, a i savremeni svetski tokovi ipak odnose svoj danak po onoja narodnoj da svako vreme nosi svoje breme ali istrajnost u korišćenju ćirilice, popraviće mnogo toga!

Sava Šumanović

Naravno, ovde istrajnost ne treba mešati sa ekstremizmom pa napadati, rugati se i vređati one Srbe koji ne koriste ćirilicu međutim mora da bude jasno da Srbin, gde god živeo, ako ne zna, nije naučio ćirilicu a čita latinicu i govori srpskim jezikom, taj je u ogromnom problemu i njegov identitet kao Srbina sam je doveo u pitanje i to ozbiljno.

Istrajavanje u upotrebi ćirilice će nas učvrstiti, neke vratiti, korenima i sebi, popraviće nas iznutra. Postaćemo bolji ljudi. Baš poput onih, kojima je „u svakoj kući na zidu visila puška a da deci nije palo na pamet ni da je pogledaju a ne da je uzmu ruke“. Pucalo se onda kada se slavilo ili kada se branilo i isključivo tada, a pisalo se ćirilicom.
Autor: Ivan Maksimović
Izvor: KM novine

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!