Prihvatanjem latinice, prihvatili smo tuđe zlo
Jednim delom krivica za svako zlo koje smo „uvezli“, leži u našoj navici da pišemo latinicom.
Naviknuti na latinsko pismo, navikavamo se i identifikujemo sa svakim zlom koje nam se servira, a sva se serviraju latinicom, kao sa nečim što je naše.
Jedno od opravdanja za upotrebu latinice jeste i ideja da smo „jedini narod koji koristi dva pisma“ i to je kao nekakvo naše bogatstvo.
O kakvom bogatstvu pričamo kada na svaku mudru misao imamo odgovor „objasnio“!?
Uništavanje ćiriličnih tabli u Hrvatskoj |
Možda zato što nas ne razumeju jer, kažu, razvili smo nekakvu „sposobnost“ da simultano, dakle istovremeno, čitamo tekst napisan kombinovano latiničnim i ćiriličnim slovima. Zašto se onda čovek koji simultano piše, dakle istovremeno u jednom tekstu koristi i latinična i ćirilična slova, smatra – elementarno nepismenim? Dakle ne izvanredno sposobnim, nadarenim, pisemnim, naučnikom… ne – već je elementarno nepismen i niko nema dilemu oko toga!
Sveti sveštenomučenik
Petar Dabrobosanski |
Treba li da pominjem da su zbog ćirilice i odbijanja da je zameni latinicom u zvaničnim dopisima i prepiskama, ubijen Sveti sveštenomučenik Petar Dabrobosanski? Iz istog razloga ubijen je i jedan od naših najboljih slikara, Sava Šumanović nakon što su mu prethodno odsekli ruke baš zbog toga što je odbio da svoje slike potpiše latinicom?
Ćirilica možda neće ispraviti sve, jer smo svakako prenatrpani sadržajem na engleskom jeziku i to je globalna pojava, a i savremeni svetski tokovi ipak odnose svoj danak po onoja narodnoj da svako vreme nosi svoje breme ali istrajnost u korišćenju ćirilice, popraviće mnogo toga!
Sava Šumanović |
Naravno, ovde istrajnost ne treba mešati sa ekstremizmom pa napadati, rugati se i vređati one Srbe koji ne koriste ćirilicu međutim mora da bude jasno da Srbin, gde god živeo, ako ne zna, nije naučio ćirilicu a čita latinicu i govori srpskim jezikom, taj je u ogromnom problemu i njegov identitet kao Srbina sam je doveo u pitanje i to ozbiljno.