ПРЕПОРУЧУЈЕМО ЗА ЧИТАЊЕ: Хасан Ребац и Срби исламске вере
О Аници Савић Ребац (1892-1953) знамо све, о њеном мужу Хасану (1890-1953) чије је презиме носила веома мало. На недавно постављеној Спомен плочи на згради у Цариградској 8 у Београду где су живели од 1947. до 1953. године нема његовог имена јер се неко није сетио или није помислио да и он има такав значај.
Празнину је покушао да попуни Владимир Максимовић приредивши неколико Ребчевих есеја о идентитету муслимана у Југославији. Интересантно је се од Репца има што-шта научити, али да у биографским студијама, енциклопедијама и сличним делима његово име није заступљено, осим у биографском годишњаку Ко је ко у Југославији (1928).
Интелектуална прича овог пара овековечена је у књизи Ребеке Вест: „ Црно јагње и сиви соко“- да би врхунац дошао после смрти Хасана у филозофском чину самоубиства Анице због љубави према њему.
Хасан Ребца је рођен у богатијој мостарској херцеговачкој породици српско-муслиманског опредељења. Студије је започео на Филозофском факултету у Београду, да би их после прекида наставио у Бечу, а дипломирао у Паризу после Првог светског рата оријенталне језике. Припадао је покрету млађих снага које су се бориле против аустроугарске власти у Босни и Херцеговини, био је комита у балканским ратовима, после атентата у Сарајеву као младобосанац избегао је у Београд, затим је прешао у Албанију и Први светски рат провео у српској војсци.
Он је природно био предодређен да буде тумач идентитета свих муслимана у новој држави, њиховог односа према модернитету, еманципацији, култури и националном питању. Запослен је између два рата у Министарству вера у звању инспектора а потом и начелника чија је специјализација била Ислам у нашој држави.
Оно што данас имамо од њега је било потиснуто а то је бављење националним опредељењем босанских и херцеговачких муслимана. С обзиром да је потекао из Мостара, важног центра културе са краја деветнаестог века и он се може приписати у листу значајних херцеговачких личности.
Хасан Ребац се определио за откривање српског идентитета муслимана Босне и Херцеговине, за шта је био зналац што се може видети кроз грубо читање свих тих проблема који су постојали, који се се вешто производили нарочито за време аустријске окупације Босне и Херцеговине. Значајно је и то што је откривао тај проблем Београду, политици и култури Краљевине Србије, а потом и Југославије.
Значај борбе за Србе исламске вере може и данас бити важан јер је део нашег народа вештачки (методама социјалног инжењеригна) отргнут ради других циљева. Са социлошких полазишта легитимно је да део народа себе не препознаје у бошњачком иден-титету насталом 1993. године и да има право на своје српско опредељење на основу својих корена, језика и друштвеног наслеђа. Зато су важни текстови Хасана Ребца јер нико није тако дубински анализирао идентитет муслимана као он.
Изабарани есеји и чланци. Избор текстова Владимир Максимовић
