Preporod fašizma u novom obliku
Najveća prevara u istoriji
Američki politički ekonomista H. S. Kenan (H. S. Kenan) je 1968. godine objavio knjigu koja istražuje najveću pljačku u istoriji Amerike. Naslov knjige je „Banka federalnih rezervi – najfantastičnija i najneverovatnija prevara u istoriji“. Autor knjige H. S. Kenan (o kome ne znamo ništa i koji se možda krije iza pseudonima jer zna kakvog neprijatelja razobličava) počinje svoju priču 1912. u vreme predsednikovanja republikanca Vilijema Hauarda Tafta (William Howard Taft, 1857– 1930), koji je izabran 1908. godine. Zakonski predlog o stvaranju centralne banke Amerike je bio napisan već 1911. ali je predsednik Taft bio dosledan govoreći da će, ukoliko taj zakon stigne za potpis na njegov sto– staviti veto. Narod Amerike je takođe bio protiv ovog zakona, pa je drugi mandat predsednika Tafta bio veoma izvestan. No moćno međunarodno bankarsko bratstvo nije se mirilo sa ovakvim razvojem događaja. Zato su za predsedničkog kandidata doveli svog poslušnika iz Demokratske stranke Vudrou Vilsona (T. Woodrow Wilson, 1856–1924, predsednik SAD od 1912–21). Iako je pisao da „postoji negde sila koja je toliko organizovana, toliko tajanstvena, toliko oprezna, toliko povezana, toliko potpuna i toliko ubedljiva, da je bolje ne govoriti glasno o njoj kad je napadaš“, predsednik Vilson se od samog početka svog mandata pokazao kao pouzdani poslušnik upravo te sile čije je interese zastupao od početka. Ta sila – međunarodno bankarsko bratstvo, predložila je u Kongresu zakonski akt o osnivanju centralne banke Amerike, koju su, da bi zakon u Kongresu i narodu prošao, preimenovali u „Sistem federalnih rezervi“ (The Federal Reserve System, skraćeno „the Fed“).
Novi predsednik SAD Vudrou Vilson je poslušno podpisao Zakon o Sistemu federalnih rezervi krajem 1913. godine, pa će ova Centralna banka Amerike biti od tada u posedu privatnih lica koja će izvlačiti profit iz vlasništva nad deonicama i kontrolisati štampanje i izdavanje novca u državi. Sistem će pod svojom komandom imati sve finansijske resurse federalne države, i biće u stanju da mobiliše i pod hipoteku stavi SAD i da ih, kad god se ukaže prilika, gurne u velike ratove na tuđoj teritoriji. Rat je za velike bankare uvek bio najveći i najunosniji biznis. Sistem federalnih rezervi (Federal Reserve System – FED), koji vrše funkciju centralne banke SAD, najveća je privatna korporacija zatvorenog tipa na svetu! Predsednik SAD, Vudro Vilson je 1916. godine, tri godine nakon potpisivanja akta o osnivanju FED-a, pokajnički izjavio:
„…nenamerno sam uništio sopstvenu državu! Stanje nacije i sve naše aktivnosti su u rukama nekoliko ljudi. Ne postoji vlada slobodnog mišljenja i vladavina većine, već vlada po volji i interesu male grupe dominantnih ljudi…“
Ponovno rađanje fašizma u novom obliku
Jedan od „otaca“ Sistema federalnih rezervi (Federal Reserve System – FED) i podpredsednik centralne banke SAD, bio je prebogati američki bankar nemačkog porekla Pol Varburg (Paul Warburg, 1868–1932). Štafetu Novog svetskog poretka i zaveštanje formiranja Svetske vlade predao je svom sinu Džejmsu Polu Varburgu (James Paul Warburg, 1896–1969) koji je 1950. godine, u svedočenju pred Komitetom Senata za međunarodne odnose, zapretio Americi i svetu:
„Imaćemo svetsku vladu, želeli vi to ili ne. Pitanje je samo da li će svetska vlada biti formirana konsenzusom (saglasnošću) ili prinudom!“
I zaista, najkrupnije korake u pravcu formiranja Svetske vlade u drugoj polovini 20. veka načinila je organizacija po imenu Svetski ekonomski forum (SEF) (eng. World Economic Forum – WEF), osnovana 1971. u gradu Davosu u Švacarskoj. Jedanput godišnje SEF (WEF) okuplja „elitiste, globaliste i tehnokrate“, odnosno vodeće, globalistički orijentisane poslovne ljude, političare, intelektualce i novinare da bi raspravljali o najvažnijim tekućim svetskim problemima.
Kao i sve ostale brojne male i velike globalističke organizacije rasejane po svetu, SEF (WEF) je zvanično neprofitna organizacija, čiji je proklamovani cilj da „pomogne ekonomijama i unapredi svet“. Ali, njegov stvarni cilj je „VRLI NOVI SVET“ („The Brave New World”) kako ga u naslovu svog futurističkog romana naziva engleski pisac Oldos Haksli (Aldous Huxley, 1894–1963), svet bez nacionalnih država, privatnog vlasništva i bez prava ljudi da „vladaju svojom dušom i telom“.
Osnivač i doživotni izvršni direktor SEF-a (WEF) je Klaus Švab (Klaus Schwab, rođen u Nemačkoj 1938), mašinski inženjer i ekonomista. U izveštaju SEF-a za 2010. godinu pod nazivom „Globalni redizajn“, čika Švab navodi da globalizovanim svetom najbolje može da upravlja „samoizabrana koalicija multinacionalnih kompanija, vlada (uključujući i sistem UN) i odabranih organizacija civilnog društva“. Smatra da vlade više nisu „pretežno dominantni akteri na svetskoj pozornici“ i da je „došlo vreme za novu paradigmu aktera međunarodnog upravljanja“.
A u svom govoru na američkom univerzitetu Harvard 2017. godine, čika Klaus je izjavio:
„Ono na šta smo jako ponosni je da prodiremo u globalne kabinete vlada zemalja s našim mladim liderima SEF-a… poput kanadskog premijera Žistena Tridoa (Justin Trudeau, 1971)… Znam da su polovina njegovog kabineta, ili čak više od polovine… zapravo mladi globalni lideri SEF-a… To je ostvareno u Argentini i u Francuskoj, s predsednikom – mladim globalnim vođom Emanuelom Makronom…“
O čemu se tu, zapravo, radi, objašnjava naš filosof Mišo Kulić: „…korporacije ogromnom finansijskom i medijskom moći direktno utiču na izbor političkih elita, uglavnom skromno obrazovanih, ali zato bespogovorno poslušnih premijera, ministara, šefova država. Većina zapadnoevropskih lidera poslednje tri decenije su bili polaznici škole `Globalne vođe budućnosti`, kasnije preimenovane u `Mlade globalne vođe` unutar Svetskog ekonomskog foruma Klausa Švaba“. (…)
Međutim, neoliberalni totalitarizam je neuporedivo opasniji od prethodnog, liberalizmom iznedrenog fašističkog, nacističkog ili liberalizmu suprotstavljenog revolucionarnog komunističkog, jer apsolutizacijom tržišta i ujedno raspolažući neograničenim finansijskim i tehnološkim resursima otvoreno kazuje kao – to rade direktor i glavni savetnik Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa – da je sa slobodom čoveka zauvek završeno. Shvatanja koja zagovaraju ukidanje slobode i porobljavanje čovečanstva, čak ni prethodnim totalitarnim režimima nisu bila ovako neuvijeno iskazivana. Ona su do te mere fantastična, da se sa stanovišta ideje slobodnog čoveka, koja se nalazi u temeljima građanskog društva i u svim poveljama Ujedinjenih nacija i međunarodnih institucija, teško može poverovati da je uopšte moguće da se javno izgovaraju. Zbog toga se čini da se više radi o jednom komičnom forumu koji ima ulogu nekog distopijskog ekonomsko–političkog rijaliti cirkusa, nego o ozbiljnoj instituciji“. (Mišo Kulić, Novi standard)
Postoje i dugoročni planovi da do 2050. godine najmanje četiri milijarde „beskorisnih izelica“ (useless eaters) nestane sa Zemlje. Akcija satiranja čovečanstva je dobila eufemistički naziv „depopulacija“. Postigla bi se ograničavanjem rađanja, insceniranjem epidemija zaraznih bolesti i vakcinacijama sa smrtonosnim kontraindikacijama, raseljavanjem stanovništva (programiranim migracijama), izazivanjem veštačkih nestašica vode, hrane i lekova putem „klimatskog oružja“, genetski modifikovanom ishranom (GMO)… Preživeli bi bili „naviknuti na poslušnost“. Srednja klasa bi nestala, postojali bi samo gospodari i potčinjeni. Prirodna porodica, nacionalni ponos i državni identitet bili bi razoreni.
U tom cilju (kao i radi bogaćenja megakapitalista putem tzv. farmaceutske mafije) izazvana je i pandemija kovid virusom. Godine 2020. i 2021. gradovi širom sveta su bili podvrgnuti masovnim i drastičnim zatvaranjima (eng. lockdown). SEF je kovid pandemiju doživljavao kao priliku za preoblikovanje čovečanstva, odnosno za preuređenje celokupne strukture sveta, radi ostvarenja društvenih i političkih interesa globalističke „elite“.
U svojoj knjizi „COVID – 19: The Great Reset“ („Veliko preuređenje“, 2020), čika Klaus je otkrio planove vladara iz senke za prelazak sadašnjeg u tzv. sveobuhvatni kapitalizam („inclusive capitalism“, od eng. include – obuhvatiti, uključiti) i za oslobađanje čoveka (O, sreće naše!) od privatne svojine. „Veliki reset“ je plan reorganizacije svetske ekonomije, u skladu sa „Agendom 2030“, koja podrazumeva da vlasnik kapitala, tobože, uzima u obzir ne samo profit, nego i interese svih članova društva i svih socijalnih grupa. Stvarni cilj je da „gospodari novca“ postanu gospodari sveta i formiraju NOVI ROBOVLASNIČKI POREDAK U KOME NEĆE BITI SVOJINE I PAPIRNOG NOVCA, ALI ĆE ZATO VELIKI BRAT NEUMORNO POSMATRATI I KONTROLISATI SVAKOG GRAĐANINA PLANETE.
Čika Klaus zatim objašnjava da će: „…najveće multinacionalne kompanije preuzeti veću društvenu odgovornost, aktivnije će se uključiti u javni život i biće odgovorne za opšte dobro.“ To jest, zapadna megakapitalistička „elita“ smatra da resursi svake pojedine nacionalne države pripadaju celom čovečanstvu (čitaj: nadnacionalnim korporacijama).
Globalistička zakulisa („moć novca“) doživljava demokratiju kao neprijatnu prepreku tihoj i potpunoj globalizaciji. Naime, samozvana elita je svesna da ne može u potpunosti upravljati planetom ako „postoje demokratske procedure koje mogu da dovedu na vlast one koji im se ne potčinjavaju“. (Najbolji primer je demokratski izbor republikanca Donalda Trampa za predsednika SAD, jer Tramp ne pripada globalističkoj mafiji, pa nema razloga da im se klanja, udvara i pleše u taktu njihove muzike).
Robovlasničke namere globalističke močvare SEF-a i „Agende 2030“ jasno se otkrivaju 2016. godine iz izjave Ide Auken (Ida Auken, 1978), mlade poslanice u danskom parlamentu, koja je uzviknula: „DOBRO DOŠLI U 2030. NE POSEDUJEM NIŠTA, NEMAM PRIVATNOST I ŽIVOT MI NIKADA NIJE BIO BOLJI!“
Mnogi nedovoljno naivni političari širom sveta nisu naseli niti progutali udicu slatkorečivih fraza novih robovlasnika. Tako je, između mnogih antiglobalista, Pal Stejgan (Pål Steigan, 1949), norveški političar, publicista i bivši predsednik Radničke komunističke partije, prepoznao Švabov plan kao „PONOVNO RAĐANJE FAŠIZMA, ALI U NOVOM OBLIKU“. To je, po njegovom mišljenju, „NEOGRANIČENA DIKTATURA FINANSIJSKOG KAPITALA I RAT ZA PRENOS MOĆI I BOGATSTVA“.
Spasi nas, Bože, od tolike sreće i blagostanja
Najzad, šta ostaje poštenom svetu sem diskretnog razobličavanja globalističkih kriminalaca i njihovih namera, tihog otpora i molitve: „Spasi nas i zaštiti, Čovekoljupče, od tolike sreće i blagostanja koje nam nudi Globalistička močvara i njen gospodar – Zver iz bezdana. Amin“.
Autor: Dragan R. Mlađenović
