Преподобни Сава Старажевски
Празник Обретења и преноса моштију Преподобног Саве Старажевског
Данас Руска православна црква прославља помен обретења и преносa моштију Преподобног Саве Старажевског (Савва Звенигоро́дски; ум. 3 децембра 1407. године) светитељa Руске православне цркве, духовника руских владара, заштитника царске породице Романов, оснивача великог царског Богородичиног-Рождественог манастира у Звенигороду, посвећеног празнику Рождества Пресвете Богородице – манастира историјског државотворног значаја за Руску царевину и за руско православно монаштво.
Преподобни Сава је по називу манастира који је основао добио монашко презиме Старажевски, а назван је и Сава Звенигородски по граду у коме је саграђен манастир. Духовни заштитник царске породице и заштитник Москве, духовник руске царске породице, исцјелитељ и грешнима прибјежиште, преподобни Сава је био ученик Сергија Радоњешког, духовника руског народа, а касније духовник свом учитељу у старости. Преподобни Сава је био духовник кнеза Дмитрија Донског и кнегиње Евдокије (у монаштву Ефросиније) и њиховог сина Јурија Звенигородског.
Свети Сава Старажевски је канонизован на црквеном сабору 1547. године. Датуми празничног помена Светог Саве Старажевског су 3. децембар јулијанског православног календара, датум његовог упокојења; 19. јануар (1. фебруар); – обретење мошти 10. (23) август друго обретење мошти.
МИСИЈА МАНАСТИРА
Преподобни Сава је као духовник младог владара благословио Кнеза Јурија Дмитријевича Донског 1395. године у походу на Волшку Бугарску, који се завршио побједом руске војске и којим је спријечен напад хорди Тамерлана на руске кнежевине. Након што се обистинило предвиђање монаха Саве, које је дао уочи похода, кнез Јуриј је стекао још више поштовања према монаху и додијелио је монаху Сави земљиште у близини Звенигорода за изградњу манастира у којем би Сава био игуман. Видјевши добро дејло у изградњи новог Божијег манастира, Сава је напустио Тројичку лавру и основао манастир на гори Стороже.
Изградња манастира је почела 1396. године и завршена 1405. године. На простору новог манастира саграђено је неколико цркви, чије је сликарство повјерено тада непознатом Андреју Рубљову. Утицај Саве на младог умјетника био је велики и благотворан да је, према неким историчарима, управо Сава Старажевски надахнуо Рубљова да иконопише икону Свете Тројице. Захваљујући труду Саве Старажевског Звенигородски манастир је постао мјесто ходочашћа за све православне хришћане.
Преподобни Сава Старажевски и Старажевски манастир су имали и имају историјски вјерски, отаџбински и државотворни значај за Руску царевину и цркву, руски народ и православље. Манастир је назван Старажевски манастир јер се налазио «на сторожах» („на сторожах“ на руском значи стајати на стражи) отачаства и православља, у времену татарско-монголске исламске инвазије на дијелу руског отачаства. Сава Старажевски је из Старажевског манастира као са православне престонице духовно охрабривао православни народ и православно племство у одбрани отачаства и у очувању православног предања.
Преподобни Сава Старажовски је обновитељ монаштва у Руској царевини, као оснивач великог манастира који је био монашко и црквено средиште Источне Русије у временима када су велики дио Русије и руског народа били под исламским игом. Манастир је имао духовну и државну стратешку сврху у временима окупација Русије, због чега је назван манастир који стоји на стражи – Старажевски манастир, названог и Савинско-Старажевски манастир (Са́ввино-Стороже́вский монасты́рь).
Године 1547. Свети Сава Старажевски је канонизован на првом Макаровском сабору, када је канонизован и Свти Александар Невски. Следеће године Цар Иван Васиљевич Грозни и његова жена царица Анастасија Романов дошли су да се помоле Светитељу у Дом Пресвете Богородице у Сторожу (како се тада звао Савин манастир). Старажевски манастир је први добио статус царске лавре у руској царевини. Посебан значај манастиру дао је Цар Алексеј Михаилович Романов. После јављања Преподобног Саве Цару Алексеју, године 1652. 19. јануара, по предлогу цара, откривене су мошти Преподобног Саве. Тада је Савинско-Старажевски манастир добио статус царске Лавре, прве у историји Руског царства. Царска породица Романових поштовала је Светог Саву Старажевског као свог небеског заштитника – „молитвеника за Богомизабране Цареве“.
Многа чудеса Божија су се догодила у манастиру Саве Старажевског, од којих су два постала повјесно позната и значајна за развој манастира и у мисији поштовања Светог Саве Старажевског. Прво – спасавање цара Алексеја Михаиловича Романова 1652. године у лову од звијери, када се Преподобни Сава појавио испред цара када се цар Алексеј у шуми нашао у опасности од опасне звијери. Године 1652. догодило се прво обретение мошти светог игумена у Звенигородском монастиру према заповиједи цара Алексеја Михайловича Романова. Друго – у франсуском војном нападу на Руску царевину 1812. године, Пребодобни Сава се јавио француском официру, посинку Наполеона Бонапарте, Ежену Богарнеу у вријеме окупације Москве од француске војске. Зато војни заповједник Бобгарне није наредио рушење Старажевске царске Лавре, које му је било од надређених наређено, јер му се Светитељ јавио и молио га да не руши Светињу. Ежен је преживио рат, како му је Свети Сава прорекао. После рата, потомци француског официра су се спријатељили са руском царском породицом, преселили се у Руску царевину и провели живот у Русији.
Савинско-старожевски манастир је страдао од католичких крижара и од комуниста. У вријеме совјетског режима, по личном Лењиновом наређењу, манастир је затворен и пренамијењен за друге потребе, од складишта до простора за забаву. Свете мошти Преподобног Саве Старажевског комунисти су оскрнавили и однијели из манастира. Божијим чудом, совјетски службеник коме је било наређено да уништи мошти није могао урадити такво светогрђе него је позвао службеника Историјског московског музеја, Михаила Михајловича Успенског, коме је предао мошти преподобног Саве. Његови наследници су 1985. године предали свете мошти московском Данилевском манастиру, а августа 1998. године мошти су свечано пренесене у родни манастир – у Саборну цркву рођења Пресвете Богородице Савино-Старажевског манастира, гдје се чувају до данас. Савино-Старажевски манастир је предат Руској православној цркви 1995. године и поново је оживјела православна служба у манастиру, дошли су монаси и стални парохијани, а 1998. године је прослављено 600 година постојања манастира и свете мошти Преподобног Саве су враћене у свој манастир.
Аутор: Огњен Војводић
