Прелаз парохија расколничке Украјинске аутокефалне православне цркве у Украјинску грко-католичку цркву као претеча будућег јединства с римокатолицима
Дана 14. јуна 2020. на сабору харковске парохије Светог Димитрија Харковско-полтавске епархије УАПЦ (обновљена), парохијани ове заједнице готово су се једногласно сагласили да пређу у УГКЦ. Тек тада је постало познато да су пример ове парохије следили и парохијани Светог Јурија у Полтави и парохије Преображенски у Лозови исте епархије УАПЦ (о). Обратили су се на епископу УГКЦ Василију Тучапцу са захтевом да их прими у састав Харковског егзерхата.
Треба напоменути да се Харковско-полтавска епархија УАПЦ (о), коју је донедавно водио „архиепископ“ Игор Исиченко, није идентификовала са УАПЦ под управом Макарија Малетича, већ се сматрала независном верском структуром. Због раскола у УАПЦ 2006. године, Харковско-полтавска епархија донела је сопствени Устав у коме је у име додата реч „обновљена“. Игор Исиченко је 1993. био на челу епархије и, у принципу, никада није скривао своје симпатије према римокатолицима и унијатима.
УГКЦ и «кијевска традиција»
Према Исиченку, „јединствена црква која је реално сачувала наслеђе кијевске традиције је Гркокатоличка црква“, зато јер је, „растварајући се у пољском римокатолицизму, умела да пажљиво негује кијевску локалну традицију“.
„Архиепископ“ Игор је објаснио и своје разумевање синтагме „кијевска традиција“: „Све до краја XVII века улазећи у украјинску цркву, не бисте могли рећи да ли је она унијатска или православна … Без свесне поделе нашег обреда и црквеног устројства, било какве иницијативе за уједињавање само ће фиксирати образац Цркве, која се обликовала у трагичној епохи за Украјину (значи време када је Украјина била у саставу Руског царства – напомена уредника). УГКЦ од краја XIX века успешно пролази процес рестаурације аутентичног кијевског обреда.“ Другим речима, за Исиченка, сва суштина „украјинске цркве“ лежи у свесном „размосковљењу“, за шта је најбољи пример УГКЦ.
Управо због тога се 1. априла 2015. год. „сабор“ који је водио „архиепископ“ Игор обратила Синоду УГКЦ-а са захтевом „да се пронађу начини за обнављање евхаристијског заједништва и административног јединства“. Према мишљењу „владике“, за такво јединство не постоје догматске, а ни канонске препреке – ометају га само „илузије о прошлости и негативни стереотипи“.
Исиченко је само мало раније признао да је крајем 2013. покренуо „молитвено јединство“ са унијатима на Мајдану (месту одржавања украјинске обојене револуције – прим. прев.). Унијати нису презирали заједничку службу са „аутокефалистима“. На пример, Харковски екзарх из УГКЦ-а Василиј Тучапец учествовао је у вечерњим службама с Исиченком, а још раније су чернивцки и лавовски унијати „освећивали“ су заједно воду на Богојављење.
Због свега реченог нема никаквог изненађења у акцијама расколника Харковско-полтавске епархије УАПЦ – они су намерно и током неколико година ишли ка јединству са УГЦЦ. Међутим, упркос свим тривијалностима и неизбежности оваквог решења, приметно је да и други представници украјинских расколника са симпатијама и саосећањем гледају на страну унијата.
УГКЦ и ПЦУ: ка јединству
Прву у овом реду могуће је поставити тзв. Православну цркву Украјине (ПЦУ). Одмах након добијања Томоса, поглавар УГКЦ, Свјатослав Шевчук, изјавио је да је „следећи корак (након стварања ПЦУ – напомена уредника) екуменски дијалог између УГКЦ и уједињеног украјинског православља у смеру враћања првобитног јединства ове Цркве“. Након стварања ПЦУ упутио је честитке новоизабраном лидеру Епифанију Думенку, у којем је стварање ПЦУ назвао „Божјим даром“ на путу ка „потпуном јединству Цркава Владимировог крштења“. У одговору на то, поглавар тзв. ПЦУ, Епифаниј Думенко, рекао је да смо „зацртали одређени пут наше сарадње у будућности и преостаје да тражимо оне заједничке темеље који ће нас ујединити“.
За јединство са унијатима, изјаснио се и бивши митрополит Украјинске православне цркве – Московске патријаршије (УПЦ), а сада „јерарх“ ПЦУ Александар (Драбинко). Према његовим речима, оно што митрополит Владимир (Сабодан) и лидер УГКЦ Љубомир (Гузар) наводно нису могли да ураде, требало би да ураде модерни представници ПЦУ и унијата: „То што су они учинили нама: са вама (Шевчуком – напомена уредника), владиком (Сусом – напомена уредника), са мном – то и јесте напредовање. Прелазећи границу могућег, учинитии нереално реалним. Оно што они нису могли, мислим да ћемо то урадили ми.“
Планове за будуће јединство ове две структуре открио је и бивши председник Украјине Петар Порошенко, који је приликом освећења унијатске цркве у Италији изјавио да „данас Грчко-католичка црква игра изузетно важну улогу у јединству државе. И за мене је изузетно важно да је ово и уједињавање наших цркава – овде сам као православни, док је већина гркокатолика овде, али заједно смо, јер се молимо за Украјину.“
Према Порошенку, «Господ нам је послао веома мудре јерархе – патријарха Свјатослава и његово блаженејшег Епифанија. Лепо је што комуницирају, лепо је што преговарају, лепо је да координирају своје поступке.»
Ове и друге бројне чињенице које сведоче о будућем јединству унијата са украјинским православним расколницма омогућавају нам да закључимо да је један од могућих разлога деловања украјинских самосветитеља истргнути православце Украјине од Мајке цркве и тако допринети померању Римокатоличке цркве на Исток. То значи да ће пре или касније, на пример, у јединство са УГКЦ, што је показало епархија Харков-Полтава тзв. УАПЦ, кренути и други представници украјинског раскола.
УГКЦ и «уједињена помесна црква»
Индиректна потврда ове тезе су речи „ архиепископа “ Игора Исиченка, који је у једном од својих интервјуа рекао: „Помесна црква не своди се на административно јединство. Ако је стварање црквене структуре само по себи циљ, онда је бескорисно. Ако се здрави делови сваке Цркве покушавају ујединити како би створили здраво тело нације које јој је данас потребно, тада ће бити осигурано и јединство Цркве. Ово је сада позиција читаве Харковско-полтавске епархије УАПЦ: помесна црква је немогућа без јединства са УГКЦ. То је позиција коју је наш епархијски сабор усвојио у априлу ове године. “
Већ из ових речи постаје јасно да стварање „Јединствене поменсе цркве“ није крајњи циљ свега што се догађа на црквеном пољу у Украјини. Коначни циљ у више наврата су изговарали папа Фрациско и патријарх Цариград Вартоломеј – потпуно евхаристијско јединство православаца и римокатолика. У том смислу, Украјина, према глави УГКЦ, Свјатослава Шевчука, је само „лабораторија екуменизма“, а унијати су њен „катализатор“.
Можда су управо ове чињенице дозволиле пирејској митрополији Грчке цркве да тврди да је ПЦУ створена да олакша „уједињавање“ папства и православља. Одељење за борбу са јерес ове митрополије објавилоо је изјаву у којој су указали на кораке којим папа и патријарх Вартоломеј намеравају да постигну јединство римокатолицизма и православља: «Украјинска аутокефалија има за циљ промовисање ‘уједињења Цркава’, папизма и православља.»
У изјави је речено да ће «у првој фази циљ ‘уједињења’ расколника Епифанија с украјинским унијатима како би се створила јединствена помесна ‘Црква’, која ће укључивати унијате и оне који следе Епифанија» (видети горе речи Исиченка о стварању «Једне помесне цркве», – напомена уредника). У следећој фази, они ће највероватније покушати ‘гутање’ свих православних цркава које следе васељенску патријаршију, са свим унијатским помесним „црквама“ које ће се починити првенству васељенске патријаршије. И коначно, у трећој и последњој фази, ‘уједињење’ светског православља са јеретичким папизмом биће изведено кроз све ове унијатизоване хибридне ‘цркве’ створене у међувремену.»
Зато је прелазак парохија УАПЦ у Гркокатоличку цркву почетак те „прве фазе“ и сведочанство тих процеса који се дешавају међу руским расколницима у целини.
Управо су у Харкову одлучили да не учествују ни у каквим међуструктурама као што је ПЦУ, већ да се одмах придруже УГКЦ. Зато јер схватају да ће се то пре или касније десити са свим украјинским расколницима.
Аутор: Константин Шемљук
С руског превео Зоран Милошевић (https://spzh.news/ru/zashhita-very/72264-perehod-obshhin-uapc-v-ugkc-kak-predvestnik-budushhego-jedinenija-s-katolikami)
Извор: balkanskageopolitika.com
