Pre ili kasnije rat će se završiti, ali…
UKRAJINU ČEKA GORAK MAMURLUK
Pogledao sam, u pauzi, stari holivudski film Resident Evil: Apocalypse. Tamo vojska i policija ne mogu da se izbore sa hordama zombija. Koji jedva hodaju, ne znaju da koristi vatreno oružje i prosto jedu sve živo. Ne mogu, samo zato što ih ima mnogo.
Ovo je potpuna budalaština. Dovedite u grad zombija nekoliko pukova sa borbenim vozilima i oklopnim transporterima, sa teškim mitraljezima i dobrim zalihama municije, i sva gomila hodajućih mrtvaca pašće pod jakom vatrom. A onda će specijalci prošetati gradom i dokrajčiti zombije. I nema potrebe, kao u zapletu, na grad baciti atomsku bombu. Svi filmovi o zombi apokalipsi su glupi i nategnuti.
Inače, sada je u ukro-propagandi naša ofanziva predstavljena upravo u žanru takvih filmova. Kažu da Ukrajinci ubijaju hiljade ruskih zombija, ali se oni i dalje bore jer Rusi imaju neograničen broj zombi vojnika. I samo zato što ima previše ovih zombija, hrabri zaštitnici moraju da se povlače.
Dakle, više ne orki, već zombiji. Sa orkama je ukro-propaganda kiksala. Ork je potpuno brutalna i moćna slika, posebno u pozadini ženstvenih homoseksualnih vilenjaka. Ovaj trenutak ruska svest je odmah iskoristila: „Rođen si kao ork – brani Mordor“. Sada ukropi u hodu menjaju cipele, preimenujući orke u zombije. Tako njihova propaganda opravdava poraze i povlačenja. Navodno, Rusi imaju ogromnu brojčanu prednost.
A to je, kao i uvek, laž. SVO je pokrenula ruska grupacija 3 puta manja od VSU koja joj se suprotstavila. Sad smo u brojkama možda negde dostigli paritet, i to ne svuda, ali nigde i nikako višestruku nadmoć. Zato je naša ofanziva tako spora i teška – nema dovoljno vojske, opreme i naoružanja.
U Ukrajini mobilizacija traje bez prestanka, stare jedinice se stalno popunjavaju i formiraju nove. Nema manjka opreme, naoružanja i municije. Za njih radi vojno-industrijski kompleks 46 zemalja. Pa ipak Ukrajina trpi poraz za porazom. Pokušavajući da se sakriju iza propagandnog mita o hordama zombi-Rusa.
Nema kod nas nikakvih hordi. Imamo čete od desetak ljudi, bataljone veličine čete, pukove i brigade veličine razbijenog bataljona. To je cela naša bezbrojna horda. Samo kroz herojstvo i rastuću veštinu naši vojnici su u stanju da drže front i napreduju.
***
Pre ili kasnije rat će se završiti. Ako od Ukrajine nešto i ostane, onda će oni koji tamo ostanu na vlasti, ako to budu nedenacifikovani naslednici Zelenskog, morati svom stanovništvu da objasne šta se to dogodilo, i zašto. Stotine hiljada ubijenih, milioni ranjenih i osakaćenih, uništena privreda i dugovi za koje će trebati još tri generacije da se otplate. Zbog čega se to desilo? Da bi spasili Ukrajinu od ruske okupacije? Hersonska oblast i Zaporožje su napola „okupirani“, a kako se tamo živi? Normalno. Penzije, rad, red… Ako želiš da govoriš ukrajinski, izvoli. Nikoga nije briga. Pa za šta su ginuli? Zar zaista samo da bi Oleg Skripka na TV pevao „Batьka naš Bandera, Ukraina mati, mы za Ukrainu budem voevati“? I deca u vrtićima su bila primorana da pevaju. Da, znam da ljudi uvek umiru za ideju. Ali šta ako sama ideja Ukrajine-Anti-Rusije nije bila stvarna, ako je izmišljena? Ukrajinu čeka gorak mamurluk. Ali mrtvi ne mogu vaskrsnuti i odsečene ruke i noge neće ponovo izrasti. „Ko ne skače taj je Moskalj.“ Pa evo, doskakali su.
Autor: German Sadulajev
Preveo: Želidrag Nikčević
