Пре или касније рат ће се завршити, али…
УКРАЈИНУ ЧЕКА ГОРАК МАМУРЛУК
Погледао сам, у паузи, стари холивудски филм Resident Evil: Apocalypse. Тамо војска и полиција не могу да се изборе са хордама зомбија. Који једва ходају, не знају да користи ватрено оружје и просто једу све живо. Не могу, само зато што их има много.
Ово је потпуна будалаштина. Доведите у град зомбија неколико пукова са борбеним возилима и оклопним транспортерима, са тешким митраљезима и добрим залихама муниције, и сва гомила ходајућих мртваца пашће под јаком ватром. А онда ће специјалци прошетати градом и докрајчити зомбије. И нема потребе, као у заплету, на град бацити атомску бомбу. Сви филмови о зомби апокалипси су глупи и натегнути.
Иначе, сада је у укро-пропаганди наша офанзива представљена управо у жанру таквих филмова. Кажу да Украјинци убијају хиљаде руских зомбија, али се они и даље боре јер Руси имају неограничен број зомби војника. И само зато што има превише ових зомбија, храбри заштитници морају да се повлаче.
Дакле, више не орки, већ зомбији. Са оркама је укро-пропаганда киксала. Орк је потпуно брутална и моћна слика, посебно у позадини женствених хомосексуалних вилењака. Овај тренутак руска свест је одмах искористила: „Рођен си као орк – брани Мордор“. Сада укропи у ходу мењају ципеле, преименујући орке у зомбије. Тако њихова пропаганда оправдава поразе и повлачења. Наводно, Руси имају огромну бројчану предност.
А то је, као и увек, лаж. СВО је покренула руска групација 3 пута мања од ВСУ која јој се супротставила. Сад смо у бројкама можда негде достигли паритет, и то не свуда, али нигде и никако вишеструку надмоћ. Зато је наша офанзива тако спора и тешка – нема довољно војске, опреме и наоружања.
У Украјини мобилизација траје без престанка, старе јединице се стално попуњавају и формирају нове. Нема мањка опреме, наоружања и муниције. За њих ради војно-индустријски комплекс 46 земаља. Па ипак Украјина трпи пораз за поразом. Покушавајући да се сакрију иза пропагандног мита о хордама зомби-Руса.
Нема код нас никаквих хорди. Имамо чете од десетак људи, батаљоне величине чете, пукове и бригаде величине разбијеног батаљона. То је цела наша безбројна хорда. Само кроз херојство и растућу вештину наши војници су у стању да држе фронт и напредују.
***
Пре или касније рат ће се завршити. Ако од Украјине нешто и остане, онда ће они који тамо остану на власти, ако то буду неденацификовани наследници Зеленског, морати свом становништву да објасне шта се то догодило, и зашто. Стотине хиљада убијених, милиони рањених и осакаћених, уништена привреда и дугови за које ће требати још три генерације да се отплате. Због чега се то десило? Да би спасили Украјину од руске окупације? Херсонска област и Запорожје су напола „окупирани“, а како се тамо живи? Нормално. Пензије, рад, ред… Ако желиш да говориш украјински, изволи. Никога није брига. Па за шта су гинули? Зар заиста само да би Олег Скрипка на ТВ певао „Батька наш Бандера, Украина мати, мы за Украину будем воевати“? И деца у вртићима су била приморана да певају. Да, знам да људи увек умиру за идеју. Али шта ако сама идеја Украјине-Анти-Русије није била стварна, ако је измишљена? Украјину чека горак мамурлук. Али мртви не могу васкрснути и одсечене руке и ноге неће поново израсти. „Ко не скаче тај је Москаљ.“ Па ево, доскакали су.
Аутор: Герман Садулајев
Превео: Желидраг Никчевић