Празник Преподобног Саве Старожевског

Дана 23.8. Руска православна црква прославља помен другог обретенија и пренос моштију Преподобног Саве Старожевског, ученика Светог Сергија Радоњешког. Преподобни Савва Старожевски упокојио се 3. децембра 1407. године. Канонизован је на предлог манастирске братије и митрополита Макарија на црквеном сабору 1547. године. Дјела Саве Старожевског су у доба исламске татарско-монголске окупације великог дијела рускога отачаства крепила руски народ и руско племство у очувању и одбрани православног предања и отачаства. Манастир је имао стратешку духовну и државну сврху у временима окупација Русије, како је и назван – манастир који стоји на стражи, Старожевски манастир (на сторожах на руском значи стајати на стражи).

Преподобни Сава Старожовски је био обновитељ монаштва у царској Русији. Основао је манастир посвећен празнику рођења Пресвете Богородице, који је касније назван Савинско-Старожевски манастир и постао монашко средиште Источне Русије (Са́ввино-Стороже́вский монасты́рь) и који је први добио статус царске лавре у руској царевини. Преподобни Сава је био духовник свог учитеља у старости, Сергија Радоњешког, и духовник царске породице.

Посебан значај манастиру дао је Цар Алексеј Михаилович. Чудотворне Мошти Преподобног Саве открио је 1652. године Цар Алексеј Михаилович Романов, после чудотворног јављања Цару Преподобног Саве. Године 1652. 19. јануара, по предлогу цара, откривене су мошти Препдобног Саве Старожевског. Савинско-Старожевски манастир је тада добио статус Лавре, прве у историји Руског царства. Царска породица Романових поштовала је Светог Саву Старожевског као свог небеског заштитника – „молитвеника за Богоизабране Цареве“. Умножавала су се чуда код моштију Светог Саве Старожевског, његово поштовање је расло у Русији. Године 1547. цар Иван Васиљевич Грозни и његова жена царица Анастасија Романовна дошли су да се помоле у Дом Пресвете богородице у Сторожу (како се тада звао Савин манастир). Управо тада је Свети Сава Старожевски канонизован.
Савинско-старожевски манастир је страдао од католичких крижара и од комуниста. У вријеме совјетског режима, по личном Лењиновом наређењу, манастир је затворен и пренамијењен за друге потребе, од складишта до простора за забаву. Свете мошти Преподобног Саве Старожевског комунисти су оскрнавили и однијели из манастира. Божијим чудом, совјетски службеник коме је било наређено да уништи мошти није могао то урадити већ је позвао службеника Историјског московског музеја, Михаила Михајловича Успенског, коме је предао мошти преподобног Саве Старажевског. Његови наследници су 1985. године предали свете мошти московском Данилевском манастиру, а августа 1998. године мошти су свечано пренесене у родни манастир – у Саборну цркву рођења Пресвете Богородице Савино-Старожевског манастира, гдје се чувају до данас. Савино-Старожевски манастир је предат Руској православној цркви 1995. године. Поново је оживјела православна служба у манастиру, дошли су први монаси и стални парохијани. Када је манастир прославио 600 година постојања, свете мошти су се вратиле у свој дом.

Многа чудеса божија су везана са манастиром и именом Саве Старожевског, од којих су два постала повјесна. Прво – спасавање цара Алексеја Михаиловича Романова од дивље звијери за вријеме лова јављањем Преподобног Саве; а друго – јављање пребодобног Саве посинку Наполеона Бонапарте, Ежену Богарнеу у вријеме окупације Москве од француске војске 1812. године. Ежен као војни заповједник није разрушио Старожевску царску Лавру, по молби светог старца који му се јавио, и преживио је рат, како му је Свети Сава прорекао. Потомци француског официра су се спријатељили са руском царском породицом и провели су живот у царској Русији.
Аутор: Огњен Војводић
Извор: Огњен Војводић