Мишљења

Прастара тактика “хлеба и игара“ за владање над људима

Фото: kurir.rs

Како је ђаво лукаво домислио, да људима треба дати само хљеба и игара. Те је то онда похлепним људима и нерадницима и то за њихове душе продао, дајући им упутство, како да што лакше владају над људима и то уз помоћ ХЉЕБА и ИГАРА. А то похлепници и бездушници, одмах прихватише. Те ту тактику владања над људима, одмах и применише. И то од прадавних времена, па све до данашњих дана, по том се систему и тактици, над већином људи и то целог света, веома успешно влада.

Јер кад гладном човеку даднете хљеба, а потом му дате и неку игру, да се он са њоме забави и разоноди. Е, тад поред тог “ситог” човека, онај, ко му даде хљеба и игара, може било којем другом човеку, или његовом другару, комшији, рођаку или радном колеги, па и целом народу, радити шта год хоћете: Тући га, везати, хапсити и затварати, силовати или убити, а да се онај “сити” и игром заузети човек, ни мало не помери. А нити да се побуни или устане, да заштити тог угроженог и мученог човека. Јер за “ситог” човека, онај ко га је “нахранио” и игру му дао, постао је његов доброчинитељ, спасилац и идол, ма невиђени јунак, на којег он нема разлога да се љути, или да се против њега буни, или да се против њега бори. И то ради неке неправде, коју његов “хранитељ” чини неком другом човеку, или народу. Јер „сити“ размишља, да је његова гузица „сита“ и сигурна, а и “хранитељ” га, за сада не дира. А хоће ли и он сутра, постати “хранитељева” жртва ??? Е, о томе “сити” неће да размишља, а нити ће се против свога “хранитеља и добричинитеља” бунити, а нити борити. И док је тако и док год важи тај систем и тактика владања над људима, ми ћемо и даље имати то зло, неправду, лаж и људско страдање и то на своме столу и у свакодневном животу. Наравно са измењеним борилачким или спортским играма и забављачима, као и “гладијаторима”, који су своја копља, мачеве и друга смртоносна оружја, заменили са спортским дресовима, патикама, копачкама, наравно и лопотама, као и другим спортским справама и реквизитима. Са том разликом, што су некадашњи гладијатори, забављачи и играчи, као и робови, били сиротиња. А коју су, док су се они између себе борили, гледали цареви, краљеви и други разни владари, кнезови и многи робовласници. И то уз своје поданике, слуге и полугладне или гладне људске робове. Који су и данас и то савремени и несвесни робови, али то ће ретко који човек да спозна и себи или другоме да призна. Да смо робови многих политичара и политичких странака и партија, као и “својих” државних влада, чак и оних општинских функционера, али и власника многих фирми и компанија у којима људи раде, е, то нико не може да сакрије или порекне.

Јер да би неко зарадио плату, он је чак приморан, да трпи свакаве неправеде па и понижења, а то нас и то већину, изједначава са оним бившим и безвредним робовима.

Плате, које добијамо за свој рад, управо су толике, колико су одредили политичари и власници тих компанија и фирми. Понегде су плате добре, те много радника од те плате може лепо и угодно да живи, те сем хљеба, имаће он пара и за одмор, али и за игре, које нам се од разних организатора, чији су увек покровитељи политичари, нуде у свакаквим, а појначешће у спортским облицима и такмичењима, као и у музичким концертима.

И наравно, да таквим живим играма, своје присуство, не могу сви људи и радници да си приуште, јер су улазнице за те и такве игре, као и друге забаве и те како скупе. Е, зато постоје телевизијски преноси, како би они сиромашнији и гладнији људи, могли да гледају, навијају и уживају у игри својих јунака, идола, спортиста и забављача, који су сви од реда, прави и велики новчани богаташи, ма чисти милионере. Чије смо џепове и њихове банкарске рачуне, напунили баш ми, савремени робови, плаћајући улазнице на стадионе, или ТВ преносе. И то робови, којима сем хљеба, треба и игара, како би смо могли да будемо потпуно мирни и безбрижни, на све политичке, или од власти или од власника фирми и компанија, оне нечасне, нељудске и неправедне работе. Као и на све њихове лажи и преваре, за давање малих плата, уз слабе услове за рад, као и наш свакодневни живот.

Ту су и њихове велике пљачке радника, грађана, народа и држава, уз чињење и разних тешких злочина, које они чине не само у нашим среднама и државама, где живимо и радимо. Већ то они раде и чине и широм света, не само над људима, тим савременим и несвесним робовима, већ и над природом, коју грамзиво уништавају, ради повећања свога богатства и капитала.

Да је то тако, и да се влада уз помоћ хлеба и игара, припоменућу ово ногометно првенство у Катару, уз које су прилегли навијачи из целог света, не само уживо у Катару, већ и они сиромашнији људи и навијачи, и то широм света и то уз помоћ телевизије и телевизијских преноса. Сад ти навијачи, ти полугладни, гладни или „Сити“ људи, навијају за своје или друге државне репрезентације. И баш тим и таквим људима, важније је ово ногометно првенство од онога, како они и од чега и на који начин са својим породицама живе. Колика је њихова заслепљеност и малоумност или залуђеност са том ногометном игром, говори и њихова спремност: Да сваког критичара, њихове опијености за ногомет, или било коју другу ИГРУ или забаву, одмах нападну, па чак и да физички пребију, ако му се њихова забава и игра тих милионера, ни мало не свиђа. Поготово, су то у стању да ураде, ако им критикујете њиховог играча – милионера, или певаљку или неког забављача, који је за њих, али и за већину народа постао живи јунак и идиол, али и милионер и то на основу тога, што од свих послова и заната, само зна да шута лопту или да барата са неком спортском справом. Иако већина од тих спортиста, играча или забављача, за те и такве људе – навијаче, као и за народ, никада и ништа, није добро и корисно урадила или направила. Част изузетцима, али такви се могу, побројати на прстима једне руке. Оно што је још чудније и трагичније, ти спортисти – играчи или остали забављачи, никада јавно не стадоше уз свој народ, који је до сада, безброј пута и то од државне власти, био изложен понижењу, пљачкању и отимачини средстава за живот, па и бруталном пребијању. Што смо сви имали прилике да видимо у Београду, кад омладина и народ, изађоше на улице Београда и то на оправдане протесте против сулудих и бруталних пандемијски мера и тортуре, коју је власт, над целим народом, као и децом примењивала. Међу народом, нико тада, од тих спортиста, играча и забаљача, не би, да свом народу, да своју јавну подршку. Поготово да јавно протествује против власти и њене безочне и зверске бруталности и то над својим грађанима, који плаћају сваку власт, па и сваког тог спортисту – играча или забављача, којима пуца дугме на кошуљи, за свој народ, као и за све те сумануте и опијне – полугладне или гладне навијаче. И то навијаче, који су за себе, од тих спортиста, играча или разних забављача, направили своје јунаке и идоле, за које би многи од тих навијача, били спремни и да некога убију или да улудо, за своје јунаке и идоле и главу изгубе. Све ово о чему приповедам је наша људска тужна истина о понашања тих обневиделих, обезглављених и у ђавољу заблуду одведених људи. Које ће разне власти и владари и даље искориштавати и заводити, нуђењем и давањем; хљеба и игара, и то онолико, колико савремени робови за игре, имају новца да плате.

Јер у противном, ако се игре људима дају бесплатно, изгубиће се публика глупана, будала и идиота. А то ни за једну власт и владаре, не би било добро. Јер нико не зна, шта је у стању да уради глупан, будала или идиот, кад му одузмете њгову игру и забаву. И баш због тога, ХЉЕБА и ИГАРА, као и разних ЗАБАВА, не само код нас Срба, већ и у целом свету ће, међу људима и народима и даље бити. Све до оног момента, док људи и народи не схвате, да на том принципу, стратегији и тактици: ХЉЕБА и ИГАРА, све владе и властодршци владају људима и народима света.

Аутор: Милосавв Кнежевић Миле

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!