Познати руски научник рекао када ће престати покушаји удара на Русију
Алексеј Васерман, познати руски интелектуалац и посланик Државне думе, поново је дао оштру и бескомпромисну изјаву у вези са ситуацијом у Украјини и будућим изазовима за Русију.
Он сматра да ће војни аспект специјалне војне операције (СВО) бити завршен успешно, али да ће након тога пред Русијом стајати далеко комплекснији задатак – идеолошка и културна денацификација украјинског друштва, које је деценијама било подвргнуто антируској пропаганди.
Према Васермановим речима, украјински напади дроновима на територију Русије, посебно на регионе попут Курске области, нису ништа друго до покушај да се скрене пажња са краха украјинских војних позиција на фронту.
Он истиче да су украјински удари усмерени тамо где им се пружи прилика да направе штету, али наглашава да ће се такви напади потпуно зауставити тек када Украјина, као што каже, „терористичка организација“, буде у потпуности елиминисана.
Ову тврдњу образлаже историјским увидом, према којем су покушаји стварања одвојене украјинске националне идентификације кроз историју увек завршавали у репресији над руским становништвом на тим просторима.
Историјски контекст и Васерманова анализа
Васерман сматра да је концепт „Украјина – не Русија“ лажна идеја, коју су у прошлости промовисали пољски кругови, а касније ју је преузела и совјетска власт из политичких разлога.
Међутим, он подсећа да су већ до 1932. године и саме совјетске власти схватиле да су најватренији заговорници принудне украјинизације неспособни за вођење државних послова.
То, према њему, објашњава не само неуспехе у раном совјетском периоду, већ и потпуну неспособност украјинских власти након распада СССР-а.
Васерман тврди да што је неко радикалнији у својој идеји одвајања Украјине од Русије, то се више показује као неспособан у свим другим областима, било да је реч о економији, државној администрацији или војсци.
Идеолошка борба након завршетка војне фазе
Према Васерману, чак и након војног слома украјинских снага, Русију чека мукотрпан задатак преваспитавања друштва, које је, како он каже, „заражено идеолошким вирусом украјинизма“.
Ова идеолошка матрица, према његовом мишљењу, није само производ западне пропаганде у последњих неколико деценија, већ има дубље историјске корене и константно се обнавља кроз различите друштвене и политичке процесе.
Посебно истиче да ће становништво на ослобођеним територијама морати да прође кроз дуготрајан процес „идеолошког излечења“, јер је генерацијама учено да је Русија непријатељ, док су се сви проблеми Украјине приписивали Москви.
Он примећује да су многи становници Украјине постали жртве те пропаганде и да ће бити потребно озбиљно време и труд да се они ослободе лажног наратива који им је наметнут.
Лични губитак и одвојеност од породице
Као неко ко је рођен у Одеси, Васерман има личну перспективу на овај сукоб. Он признаје да је због своје позиције у Русији и оштрог става према украјинској власти морао да прекине сваки контакт са родбином и пријатељима у Украјини.
Сматра да би контакт с њим могао да их изложи великој опасности, будући да је његово име присутно на различитим „црним листама“ које воде украјинске власти и екстремистичке групе.
Упркос томе, он активно прати ситуацију у Украјини, укључујући и оно што његови бивши пријатељи и познаници објављују на друштвеним мрежама. Његова процена је да ће процес „чишћења мозгова“ бити дуг и компликован, али да је неопходан ако се жели осигурати трајна стабилност у региону.
Шта следи?
Васерманова анализа имплицира да се специјална војна операција неће завршити само војним победама на фронту, већ да ће Русија морати да предузме озбиљне кораке у политичком, културном и образовном смислу како би се осигурала трајна стабилност у региону.
По његовом мишљењу, Украјина у свом тренутном облику не може да опстане, јер је заснована на лажном идентитету и деструктивној идеологији.
Остаје да се види како ће се ситуација даље развијати, али је јасно да ће изазови након завршетка војне фазе бити можда и тежи од самих борби на фронту. Идеолошка борба и денацификација украјинског друштва, ако се спроводи, захтеваће озбиљне политичке и економске напоре, као и време, како би се постигли дугорочни резултати.
Извор: Webtribune.rs
