Позив за мисионарење

И рече им: „Идите по свему свијету и проповједите
Јеванђеље свакоме створењу.“
Јеванђеље по Марку (16, 15).

Ал’ је дивно
кад се молитве умноже,
Када људи кажу:
„Помози нам Боже!“

Тада помоћ
истог трена стиже,
Својој деци Господ прилази
све ближе,
Да их храбри
кад Њега потраже,
Кад су спремни тугу,
Себи, ближњем да ублаже;

Кад се буде,
Вапајима Бога зову:
„Спаси Христе, уклони нам
таму ову.“

+ + +
Сестро, брате,
На молитву крени,
У молитви све Свете спомени;
Ојачани, спрем’те се за пута,
Немој’ да вам душа
буде забринута.

Хајд’ крећите,
Немојте застати,
А Божја ће сила
да вас путем прати.

Потреба је
на све стране стићи,
Све болесне на време обићи,
А нејаке привити на груди,
Да се душа за љубав
разбуди.

Да бисте им наду дали,
Речју Божјом ојачали,
У доброту да верују,
Животу се радују.

И онима залуталим,
Пороцима савладаним,
У друштвеним, ил’ у својим,
Тамницама заточеним,
Реч утехе треба слати,
Да их љубав преобрати;
И њих треба посетити,
Пут слободи означити.

Сужње греха
подсећати на слободу,
Која вреди само кад
је у Господу.

+ + +
Има много гладних,
Храну њима треба дати,
А за жедне, потребно је,
И изворе отварати;

Многи боси по земљици ходе,
А не дозивају: „Обуј ме, Господе!“

Многи голи одећу немају,
У покајање неће да се одевају.
И многи сањају топло огњиште,
А мало ко милост
од Бога да иште.

Болним, палим, треба прилазити,
Са љубављу њима помагати,
Делима и Божјом речи,
Снажити их у немоћи.

А кад срцем дарујете,
Вишеструко се увек врати;
Кад дајете, нове даре,
Господ ће вам дати!

+ + +
Сад не знате, чеда,
Кога ћете срести,
Поред кога за трпезу сести,
Коме ли ће помоћ затребати,
Коме срце треба угрејати?

Храбро напред, не стрепите,
Господ гледа где ће кога слати,
Коме какве даре даривати.

Гледа ко ће талант умножити,
Ко ће гладне радо нахранити,
Ко ће жедном дати чашу хладне воде,
Ко ће завапити: „Чувај их, Господе!“

Јер, све је више убогих
што ништа немају,
Већи је број људи
што у злу дремају;
У душама пустош,
лед и зима,
Безусловна љубав
потребна је свима.

Хајд’ крећите,
И немојте стати,
Небеска ће сила
да вас путем прати,
Помажите грешнима да
Господу почну срца отварати.

Реците им: „Крај тебе је,
Жели у сред’ срца стати,
Покајнику ће милост дати,
Да се сваком
права љубав врати.

Тада напред,
Немојте се натраг окретати,
Што је било, да се не поврати;

Наставите
све Божије волети,
Да би с Христом увек били,
У блаженству са свима
живели!“

Амин.

Богомољци су после Првог светског рата мисионарили међу напаћеним српским народом не осуђујући га због грехова и незнања, подучени речима владике Николаја упућених свештенству: „Не звечи, него лечи“.

Аутори: Луција Брковић, Слободан Бојковић

Ова песму, као и друге песме и прилози, налазе се у књизи Слободана Бојковића „Све је твоје, Боже“, у издању „Прометеја“ из Новог Сада. Књига се може набавити преко електронске књижаре.

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!