Позив студентској омладини у одбрану ћирилице
Очекује се да ће ове године бити иновиран српски правопис Матице српске,па првоосновано удружење за одбрану ћирилице од високошколованих Срба „Ћирилица“ Нови Сад и „Српска азбука“ Београд врше јавни притисак да се правопис усклади са Уставом тако што би из њега била коначно отпуштена хрватска латиница,па макар и три деценије откад се распала Југославија и поново успоставила држава Србија.Плашимо се да ако се сада не уради тај посао, друге прилике за ћирилицу неће бити.Разлог за страх је оправдан јер је пре две године председник Одбора за стандардизацију српског језика проф.др Срето Танасић јавно говорио на ТВ и за новине да латиница није српско писмо,али он то није говорио у име Одбора него у своје лично име,јер у њему није добио подршку.
Удружење СРПСКА АЗБУКА намерава да објави студију о заинтересованости за ћирилицу српске студентске омладине на основу спроведене анкете преко студентских парламената свих државних факултета,којом би био извршен притисак на Одбор за стандардизацију српског језика да српски правопис коначно буде усклађен са српским Уставом-само ћирилица уз српски језик.
Надамо се да Сорош није потпуно победио у српској просвети,те да српска искра још може да нађе удар у камену српске студентске омладине, иако су неки факултети већ одавно легло латиничке змије,као на пример Економски факултет у Београду.Већ неких 50 година неколико београдских факултета организује симпозијум о операционим истраживањима, а ове године организатор је Економски факултет. До сада су се радови слали на енглеском и српском језику (ћирилица или латиница),а ове године проф.др Рајко Буквић, који је учествовао на неколико симпозијума,опоменут је да свој рад напише латиницом јер је то традиција.Кад он на то није пристао,јављено му је да може ћирилица. Очигледно је да су језичка струка,државна власт и интелигенција пустили ћирилицу низ воду,па су зато могуће дрскости као ова са Економског факултета.
Српски студенти се уопште не оглашавају о ћирилици,јер су учени да Срби имају два писма, па ће им остати „њихова“ латиница ако пропадне ћирилица.Они се не оглашавају ни о данас горућем проблему отимања Косова и Метохије од Србије, али осећамо обавезу да их ипак подсетимо на проблем писма у Срба,јер на младима свет остаје.Ђирилица може да опстане само онда ако српска младост њу доживљава као српску националну вредност и светињу,односно као једино српско национално писмо.Не можемо одбранити Косовои Метохију ако нисмо у стању да одбранимо ћирилицу од самих себе.
Верујемо да је студентска омладина пасивна по питању писма зато што није правилно обавештена о значају ћирилице као носиоца колективне српске национале свести.
Достављамо студентској омладини текст “Ћирилица да се чува као стари занати“,објављен на интернету („Наука и култура“ и “Борба истину“) којем је показано да српска родољубива елита више не сматра ћирилицу српском идентитетском вредношћу. Управо је та ћуталачка елита крива што је председник Матице српске проф.др Драган Станић избројао у улици у Новом Саду 1,5% ћириличких исписа.
Кад кажемо да хрватска латиница треба да буде отпуштена из српског правописа и језика, подсећамо вас да је она ушла у српски језик Новосадским књижевним договором Срба и Хрвата 1954.године,а у ствари налогом комуниста,тако што је српски језик преименован у српскохрватски, да би у њега могла ући и и хрватска латиница.После тога ћирилице је било у Хрватској као и раније-само ознаке насеља и градова на железничким станицама,а Срби су кренули у масовну замену своје ћирилице хрватском латиницом као симболом југословенства и братства и јединства Срба и Хрвата.Хрвати су отпустили српску ћирилицу из свог језика још 1967.године,а Срби нису отпустили њихову латиницу из свог правописа ни до данашњег дана.
Пошто су Срби у целини слабо упознати са питањем писма у српским земљама,па и омладина,истичемо оно најосновније:
- Срби су се препознавали по ћирилици од самог почетка своје писмености,па све до појаве комунизма, а и странци су их по њој препознавали.
- У време комунизма прокламована је равноправност писама с циљем слабљења српског елемента замењивањем ћирилице латиницом. У том смислу вршено је државно насиље над ћирилицом, све до престанка производње и увоза ћириличких писаћих машина.
- По распаду Југославије српски лингвисти нису правописом вратили ћирилицу своме народу, него су њиме задржали и хрватску латиницу као друго српско писмо, навођењем у правопису да је она остатак из језичког заједништва Срба и Хрвата. Србима не треба никакав остатак од Хрвата.
- Државна власт нема намеру да спроводи уставни пропис о језику и писму, што најбоље потврђује председник државе тиме што уставни пропис никада није ни споменуо, као што не спомиње ни резолуцију УН 1244, а камоли да је обећао његово спровођење. Напротив, он је јавно говорио да је наша и латиница, иако је баш та општераширана лаж о постојању два српска писма потопила ћирилицу на једноцифрени проценат. Председник је подржао заједничку кампању државе и књижевника под називом НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК, уместо НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ, чиме се изјаснио да је баш потаман једницифрени проценат ћирилице у српској држави.
- Коначно,председник је испословао усвајање Закона о јавној употреби српског језика и заштити и очувању ћириличког писма, који је смртоносан по ћирилицу. Тај Закон,несагласан са Уставом, подржали су и водећи лингвисти, а годину дана после његовог доношења сами су констатовали да није било никаквог бољитка за ћирилицу.
- Српски универзитетски професори, са Петром Милосављевићем на челу, ширили су неистину да је Вук Караџић аутор и ове латинице, па је то народ овако разумео: кад је Вук аутор и латинице, а он је Србин,онда је и латиница српска,па ће нам остати она ако нестане ћирилица.
- Знајући да у целом осталом свету не постоје два конкурентска писма у једном језику, и да два српска писама воде ђирилицу у нестајање, народ је преко удружења ЋИРИЛИЦА Нови Сад тражио да се Уставом ћирилица пропише као једино српско писмо. ЋИРИЛИЦУ су подржали лингвиста мр Бранислав Брборић, некадашњи министар културе Драган Којадиновић и председник Владе проф.др Војислав Коштуница, па се о писму изјашњавао народ на референдуму за Устав 2006.године., после чега је његовим чланом 10. одређен овакав пропис о језику и писму:
„У Републици Србији у службеној употреби су српски језики ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом,на основу Устава.“
- Највећа опасност ћирилици прети од српске родољубиве елите,јер она има велики углед у народу,а ћирилицу више не тумачи као упориште српског националног идентитета.То се понајбоље види из култне књиге проф.др Мила Ломпара „Дух самопорицања“, у којој је он за два српска писма (Титова),и предлаже да се она изнесу на политичко тржиште,па које победи! Као да може бити већег самопорицања од одрицања од ћирилице као лица српског,и као српског идентитетског одбрамбеног зида. Или, проф..др Милош Ковић пред студентима Факултета политичких наука у Бањој Луци уопште не спомиње ћирилицу,него само каже да не требамо одбацити латиницу! А онда је рекао и нешто што је још опасније по ћирилицу, чега до сад никад није било – да српски идентитет чине језик,вера и сећање.Дакле, сећање је заменило ћирилицу. Супротно српском професору, важан странац у колонијалној управи у БиХ храбрио је владику Јефрема да се Срби не требају плашити унитаризације из Сарајева, јер имају свој кинески зид –ћирилицу. А тај српски идентитетски одбрамбени зид нису срушили разни Шмитови и они из Сарајева, него најшколованији Срби.
- Чује се и од веома угледнох јавних личности да су два писма српско богатство,што је глупост већ и по томе што себи нису приграбили богатство од чак и више од двају писама много већи и јачи од Срба.Било би то стварно богатство да хрватска латиница није већ потопила ћирилицу до њених 1,5%.
Из свих напред наведених разлога потребно је да студентска омладина овом анкетомом о ћирилици покаже да ли је српска или Сорошева,и то сад или никад.
Подразумева се да ће студијом бити приказано који парламент је хтео да учествује у анкети и како се изјаснио.
Српска интелектуална елита и државна власт ће успети да српску ћирилицу замене хрватском латиницом само онда ако српско писмо не буде бранила српска студентска омладина.
„Српска азбука“
11070 Београд,Марка Челебоновића 19
srpskaazbuka@gmail.com
Анкетна питања:
1 Да ли су студенти сагласни да се у Србији спроведе уставни пропис о језику и писму,који подразумева,пре свега,да се српским правописом утврди одредница да се српски језик пише ћирилицом?
ДА НЕ
2 Да ли су студенти сагласни да се осуди сваки покушај универзитетских професора, или било кога другог, којим се ћирилици одузима карактер упоришта српског националног идентитета?
ДА НЕ
3 Да ли су студенти сагласни да се гласањем на изборима казни свака политичка партија која шурује са хрватском латиницом,и која јавно не исказује опредељење за ћирилицу као једино српско национално писмо?
ДА НЕ
