Позив и молитва Богомајке

Позив и молитва Богомајке

Осим Господа Исуса Христа, и Богомајка нас на спасење стално позива, а да ли ћемо позиве чути и прихватити, од нас зависи.

Богомајка је
пред нас у зору стала,
На врата срца нежно покуцала,
Тихим гласом жели нам рећи:
„Хајдемо душо, на молитву крећи;
Буди се чедо, крај тебе стојим,
Оченаше бих да пребројим.“

А Гаврило крај Богомајке стао,
„Сачекај Мајко“, тихо рекао,
Своје бело он шири крило,
Њиме те мази, о чедо мило.

Дозволу тражи да запева,
Души што лети и снове снева,
Дозволу тражи да срца такне,
Да нам се сасвим близу примакне.

Богомајка га нежно погледала,
Уз осмех дозволу дала,
И крај сваког кревета клекла,
Дечице мила, да би нам рекла,

Да жели да јој се придружимо,
Срца малена, Њој пружимо,
Да љубав прими душа свака,
Да би постала топла, јака.

Гаврило шапће:
„Молим Те Мајко,
Желим им и бели крин дати,
Мирис ће целим бићем осећати,
Неће тог цветка нико одбити,
Тако ћемо их разбудити.“

Сваком чувару по стручак је дао,
Анђелак нам га на лице стављао;
Мирише цвеће, буди нам се душа,
Пуна љубави да Мајку послуша.

+ +
Да ли неко наш дом сад кади?
Да ли то слеће архиђакон млади?
Јер у том часу са Неба Стефан стиже,
Па и он свима прилази ближе.

Мирише тамјан, смирна мирише,
Поспале душе се пробудише.
Помоћ је бројна са Неба стигла,
Многа се душа на молитву дигла,
Гаврило чека да молбе чује,
На крила их ставља,
Одмах путује.

Стефан кадионицу у руци држи,
Кади и посматра, ко је од нас бржи;
А Богомајка је са стране стала,
И молбу Христу послала:

„О дођи Сине, ево се буде,
Хајде, награди све верне уде,
Који за Тобом из срца жуде;
Благослове им своје изливај,
Молитвице њихове примај.

Хајде им, Чедо моје, помози,
Да међусобно буду у слози;
Даруј им што молитвама затраже,
Помажи нејаким да муке ублаже.

Немој им Сине замерити,
За молитве непослане,
Ја ћу им с Тобом помагати,
Да им олакшамо тешке дане.

И никад се немој Сине Ти,
На своју децу наљутити,
Него им веру стално јачај,
Ако застану, Ти их ојачај;
Када болују, ја ћу доћи,
Да их охрабрим у немоћи.

Они често не могу сами,
Буди их да не остану у тами,
Буди их и стрпљења имај,
Молитве њихове, Сине примај.“

А децу вере затим позива Мати:
„Хај’те заједно једни другима,
Широм Света љубав слати,
С љубављу ће ратовања
међу људима престати,
Кад љубав целу планету обухвати.“

Амин

Аутор: Луција Брковић, Слободан Бојковић