Povodom pola veka postojanja zlokobnog Rimskog kluba
Globalistički genocid u “naučnom” pakovanju
Pravi osnivač Rimskog kluba bio je Dejvid Rokfeler (David Rockefeller), američki milijarder, bankar, političar. Vila na njegovom italijanskom imanju bila je 1965. godine mesto gde je održan neslužbeni sastanak male grupe „intelektualaca“ na kome je doneta odluka o osnivanju Rimskog kluba. Isti je unuk čuvenog Džona Rokfelera, naftnog magnata, osnivača Rokfelerovog klana, prvog čoveka koji je postao dolarski milijarder. Odluka je sprovedena u delo 1968. godine i bila je jedan od prvih koraka u pripremama za uspostavaljanje novog svetskog poretka. Klub je pre svega bio neophodan radi “naučnog” opravdavanja i zasnivanja globalizacije, koja je vlasnicima mašine za štampanje novca iz Federalnih rezervi SAD otvarala ogromne mogućnosti u kupovini vrednih svetskih aktiva.
Rimski klub krije svoje namere i ciljeve
Može se reći da su dva najveća projekta u životu ovog milijardera bila: multinacionalna Čejz Menhetn banka i Rimski klub. Ali, činjenica da pravi osnivači Rimskog kluba nisu bili Pečei (Aurelio Peccei) i King (Alexander King), već Dejvid Rokfeler, mnogima koji su čak čuli i čitali o ovom klubu, postala je poznata tek nakon smrti milijardera (2017. godine) u sto drugoj godini života.
Rimski klub se u javnosti predstavlja kao prilično otvorena međunarodna organizacija (nevladina organizacija – prim urednika) koja se bavi predviđanjem socijalno-ekonomskih i demografskih procesa u svetu. Kao svojevrsna platforma na kojoj se ekscentrični „intelektualci“ okupljaju i razgovaraju o pitanjima daleke budućnosti. Navodno je Rimski klub je daleko od politike, to je čisto istraživačka organizacija, još jedan “trust mozgova”, kojih u svetu ima nekoliko hiljada.
Skoro svi poznati „trustovi mozgova“ pripisuju se određenim državama i oni savetuju svoje vlade. A Rimski klub je međunarodna organizacija, koja nije nacionalno pristrasna.
Kao što sledi iz osnivačkih dokumenata, Rimski klub se brine samo o sudbini celog čovečanstva. Spolja sve izgleda kao da su studije i izveštaji Rimskog kluba upućeni vladama svih zemalja sveta. Navodno korist od ove međunarodne organizacije su imali i imaju svi ljudi na našoj planeti. U stvari, glavni beneficijari su bili klan Rotšildovih i “gospodari novca” – glavni akcionari Federalnih rezervi SAD koji pomoću mašine za štampanje novac stvaraju iz vazduha.
“Gospodari novca” oduvek su želeli da postanu “gospodari sveta”. Da bi to ostvarili, smislili su da uz pomoć mašine za štampanje novca pokupuju sve što se nalazi na planeti. Dobra koja je stvorio čovek, prirodne resurse koje je stvorio Bog i, na kraju, samog čoveka. Njihov miran san veoma remeti svest o ograničenosti prirodnih resursa i zabrinutost da bi ovi mogli presušiti kao rezultat činjenice da je na svetu previše ljudi, a da broj stanovnika na planeti i dalje raste. Pohlepa „gospodara novca“ navodi ih da razmišljaju o tome kako da smanje ubrzano trošenje mnogih važnih resursa Zemlje, ali ne u korist ljudi, već da oni zgrabe što više. I Rimski klub je uvek tu da im svojim „preporukama“ ublaži takvu glavobolju i povrati miran san.
Problem: Na svetu živi previše ljudi, a broj stanovnika i dalje raste
Već početkom sedamdesetih godina prošlog veka počinju, uz podršku i u okviru Rimskog kluba, da se pojavljuju izveštaji koji su prognozirali socijalno– ekonomski razvoj i demografske tendencije na daleku i super daleku perspektivu. Rezultati različitih mogućih scenarija su, manje više, čovečanstvu predviđali sigurnu pogibiju. Bilo zbog osiromašenja i iscrpljivanja prirodnih resursa (tla, vode, šuma, nafte, ruda, itd.), bilo kao rezultat preteranog nivoa zagađenja životne sredine.
Industrijska i poljoprivredna proizvodnja (količine) u modelima Rimskog kluba izvedeni su iz demografskog rasta. Konačno, autori raznih izveštaja neskriveno nameću sledeći zaključak: da bi se izbeglo iscrpljivanje prirodnih resursa i smrt od trovanja životne sredine, treba obuzdati industrijski i poljoprivredni rast.
Genocidni stavovi Rimskog kluba: Većina stanovnika na zemlji je nepotrebna
A za obuzdavanje proizvodnje industrijske robe i hrane, ne preostaje ništa drugo nego da obuzdate rast stanovništva.
Tako je Rimski klub počeo da svetu nameće misao da na planeti ima previše ljudi. Pojavila se i koncepcija “nultog rasta” po kojoj bi nivo proizvodnje i stanovništva trebalo zadržati na nivou 70-tih godina prošlog veka. Time se Rimski klub vratio na učenje engleskog sveštenika i naučnika Tomasa Maltusa iz 1798. godine koje je kasnije bilo kvalifikovano kao “propoved genocida”.
Stanovništvo smanjiti na polovinu, ili čak svesti na jednu milijardu
Izveštaji Rimskog kluba se takođe mogu kvalifikovati kao blago zakamuflirana ideologija genocida. Ove ideje su se širile i dalje se šire od strane uticajnih članova kluba. Prema konstitutivnim dokumentima Rimskog kluba, broj članova je tačno 100. To su oni koji određuju glavne prioritete u aktivnostima kluba, predlažu nove projekte (izveštaje) i odobravaju već pripremljene izveštaje.
Sami članovi kluba, s retkim izuzecima, ne pripremaju izveštaje. Njih kreiraju spoljni izvođači na osnovu narudžbi, koje klub plaća. Spoljni izvršioci u klubu mogu biti predstavljeni pridruženim članovima koji nemaju pravo glasa. Dodatno, pored redovnih (punopravnih) i pridruženih članova, postoje još i počasni članovi. I redovni i počasni članovi su veoma poznati i uticajni ljudi.
Najnovije liste sadašnjih i počasnih članova uključuju takve osobe kao što su visoki funkcioner UN Moris Strong, bivši generalni sekretar KPSS Mihail Gorbačov, bivši američki potpredsednik Al Gor, vlasnik CNN-a Ted Tarner, bivši generalni sekretar NATO-a Havijer Solana, bivši sekretar UN Kofi Anan (preminuo 2018. godine, primedba F.R.V.), bivši američki predsednik Bil Klinton, milijarder i osnivač Majkrosofta Bil Gejts, finansijer i špekulant Džordž Soros, bivši britanski premijer Toni Bler, sivi kardinal američke spoljne politike Henri Kisindžer, belgijski princ Filip, holandska kraljica Beatris, bivši predsedavajući Evropske komisije Romano Prodi i Žak Delor.
Uz pomoć i podršku ovako uticajnih ličnosti šire se po svetu opasne ideje Rimskog kluba. Tome treba dodati i 35 asocijacija i podružnica Rimskog kluba u raznim zemljama sveta.
Neki članovi Rimskog kluba propagiraju mnogo radikalnije ideje od onih koje se objavljuju u izveštajima kluba. Oni govore da je potrebno stanovništvo smanjiti za polovinu, ili ga čak svesti na jednu milijardu ljudi (na svetu je po podacima Svetske banke 2016. godine bilo 7,44 milijarde ljudi).
Izgleda, ima se u vidu da treba ostaviti da žive oni koji čine tzv. “zlatnu milijardu” (što je približan broj stanovnika tzv. “civilizovanih” država, tj. onih, koje se ubrajaju u zapadnu civilizaciju). No, ni milijarda nije bila donja granica kojom su licitirali različiti članovi Rimskog kluba i različito vreme.
Najekstemniji je bio pomenuti Ted Tarner, vlasnik CNN–a, koji je časopisu namenjenom zaštitnicima prirode 1996. godine izjavio da bi “idealan” broj stanovnika na Zemlji bio 225–300 miliona!
Kasnije je 2008. godine govorio o smanjivanju broja stanovnika do dve milijarde, na planeti je, po njegovom mišljenju, višak najmanje 70% ljudi!
Dakle, prvi i glavni zadatak Rimskog kluba je „naučno“ opravdanje genocida koji su „gospodari novca“ planirali čovečanstvu. Planovi za ovaj genocid se delom već provode. Ali to je tema za drugu raspravu.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Sulude ideje naučnika iz Rimskog kluba da smanje broj stanovnika u svetu
Ženama bez dece dati kao nagradu 80.000 dolara
- Čak 80.000 dolara treba dati ženama sa jednim, ili nijednim detetom kako bi se smanjio broj stanovnika, predlažu stručnjaci iz Rimskog kluba.
- Generalni sekretar Rimskog kluba Grejem Makston: „Svetsko stanovništvo je udvostručeno u proteklih 50 godina, ima skoro osam milijardi stanovnika na zemlji i to je glavni razlog sve većeg uništavanja naše planete“
“Rast ima granice” glasi poruka zbog koje “Rimski klub” privlači pažnju već više od 50 godina. Nedavno su dvojica naučnika dostavila klubu novi izveštaj, koji predviđa radikalnu rekonstrukciju nacionalne ekonomije.
Studija, koju su norveški istraživač razvoja u budućnosti Jergen Randers i britanski ekonomista Grejem Makston predstavili u Berlinu, nosi naziv: “Jedan odsto je dovoljno. Suzbijanje socijalne neravnopravnosti, nezaposlenosti i klimatskih promena malim rastom”.
Šta predlažu naučnici?
– Premija za porodice bez dece, odnosno s jednim detetom. Autori tvrde da je činjenica da je svetsko stanovništvo udvostručeno u proteklih 50 godina glavni razlog sve većeg uništavanja naše planete. Budući da je teško smanjiti ekološki “otisak” svakog pojedinca, bilo bi “korisno kada bi društvo još više smanjilo stopu rasta stanovništva, a idealno bi bilo da ona posta negativna”.
Žene koje su podigle najviše jedno dete, “za 50. rođendan treba da dobiju nagradu od 80.000 dolara”.
Autori ove studije predlažu još desetak drastičnih mera mera, ”, ali kažu da lako može da se desi da neki od njihovih predloga naiđe na žestoke kritike.
Autor: prof. dr Valentin Jurjević Katasonov, ekonomista na Moskovskom državnom institutu međunarodnih odnosa (MGIMO)
Prevod: Filip Rake Vukajlović – (U skraćenoj formi je dat prevod značajnog teksta ruskog ekonomiste Valentina Jurjeviča Katasonova povodom 50-godišnjice Rimskog Kluba, koji je objavljen u internet novinama “Zavtra”)
