Povodom katastrofalnog stanja u srpskom školstvu i prosveti
APEL ZA SPASAVANJE SRPSKOG ŠKOLSTVA
Srpsko školstvo „reformiše se“, tj. razara, već više od šest decenija i najstrašniji udar na njega izvršen je nedavno, kad je neka neuka vlast, uz predlog ili podršku istog takvog ministra prosvete, nauke i „još nečega sličnog“, odlučila da ugasi Zavod za udžbenike i nastavna sredstva kao najznačajniju srpsku nacionalnu instituciju, da ga svede na rang ulične tezge i da na njegovo mesto dovede nemački pljačkaški Koncern Klet i njegove žužul-žderićke filijale. Lako će se, valjda, utvrditi je li sve to počelo onoga trenutka kad je „neko iz srpske vlasti“ popustio pod pritiskom izvesnog evropskog razbojnika MekAlistera i iz skupštinske procedure povukao Zakon o udžbenicima, a posle toga bivši ministar prosvete i aktuelni savetnik Predsednika i Premijerke Mladen Šarčević počeo da se ponaša kao portparol Kleta i njegovih „Udruženih izdavača“.
I ostao upamćen, između ostaloga, i po tome što je o Zavodu za udžbenike izrekao mnogo ružnih reči zaboravljajući da je ta Institucija srpskoj prosveti, nauci i kulturi priložila više od 400 miliona primeraka udžbenika i mnoštvo kapitalnih knjiga i edicija. I, uzgred, svake godine „zadržavala“ u Srbiji makar po 180 miliona evra – koje Mladen Šarčević i Klet sad iznose preko granice (oni, istina, tvrde da je srpsko udžbeničko tržište „bezvredno“, ali ne objašnjavaju zašto se oko njega otima čak 78 „licenciranih“ pljačkaša).
Kao na direktnu posledicu razaranja škole treba gledati i na razaranje nauke i u tome je odlučujuću ulogu imao „bolonjski reformski koncept“ koji je, najblaže rečeno, doveo do sloma i ljudske pameti i ljudskoga morala, pre svega po tome što se „rascvetalo“ shvatanje da se u privatnu sferu prebaci svaka državna inicijativa za otvaranje novih vrtića, škola i fakulteta. A za te je poslove naš ministar specijalizovaniji od svih svojih prethodnika, posebno po tome što je bio vrlo agilan u otvaranju privatnih škola i u Srbiji i „u regionu“ (ponekad s visokim „procentom vlasništva“, a novine pišu o nekim njegovim „transakcijama“ vrednim stotine hiljada evra), ali se ne zna da li je on (ili neki kao on) umeo „akreditovati i neke fakultete ili univerzitete“ na kojima se studira ne do poslednjeg ispita nego do „poslednje rate“ (i za takve se „studije“ menjaju ispitivači, kao što se za njihove udžbenike menjaju recenzenti – dok se ne nađu najjevtiniji).
A da od svojih zamisli ne odustaje, Šarčević potvrđuje navodom da je „u toku dvogodišnjeg boravka na visokoj savetničkoj funkciji malo govorio u javnosti, a mnogo radio, naročito na reformi visokog strukovnog obrazovanja i daljem razvoju obrazovne strategije na raznim nivoima“. Na te njegove reči treba gledati kao na najavu da će biti razoreno i ono što mu je dosad izmicalo i da će Kletu i njegovim „Udruženim izdavačima“ darovati još štošta od onoga čega se oni, može biti, još nisu setili da bi mogli opustošiti.
Pre nego što se to desi, i pre nego što Mladen Šarčević, novopostavljeni direktor uništi i Službeni glasnik kao što je uništio Zavod za udžbenike, vredi makar upozoriti na to da su njegove zamisli pogubne i ove redove treba razumeti kao pokušaj da se one onemoguće. I da se putevi spasavanja srpskog školstva i srpske nauke traže bez njegovog učešća i njegovih talenata usmerenih na služenje okupatoru, tj. na ono što se u srpskom jeziku jednostavnije zove – izdaja.
Autor: dr Dragoljub Petrović, lingvista i slavista
Apel su podržali:
Prof. dr Dragoljub Petrović, lingvista i slavista
prof. dr Slobodan Remetić, potpredsednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske
Mr Radojka Cicmil Remetić, profesor
Prof. dr Rada Stijović, naučni savetnik SANU
Prof. dr Jelena Jovanović, vanr. prof, Filozofski Fakultet
Prof. dr Milan Mile Tomić, menadžment sporta
Dr Ivan Dimitrijević, prevodilac i lektor za srpski jezikOdeljenje Slavistike na Fakultetu za strane jezike i književnostiUniverziteta u Torinu
Mr Dejan Miloradov, stručni saradnik Matice Srpske
Ilija Petrović, istoričar
Prof. dr Ljiljana Čolić,orijentalista, Filološki fakultet
Pavle Stanojević, istoričar umetnosti
Hadži Jovo Vukelić, publicista, urednik sajta „Između sna i jave“
Slavko Živanov, publicista, urednik sajta „Između sna i jave
P.S.
Činjenica da ovaj Apel nije dobio „širu podršku“, dovodi njegovog predlagača do uverenja da srpska nacionalna pamet pristaje na to da bude bačena na svetsko intelektualno i moralno đubrište.
Karikatura: Vladimir Radbratović
Izvor: Između sna i jave
