Поуке старца Јоне Одеског

Сиромаштво, богатство

…Треба знати да Бог воли и помаже пре сиромашним људима, него имућним и богатим. Сво Јеванђеље засновано је на сиромашном човеку.

Апостол Јаков пише у својој Посланици у 2-ој глави: „Зар није сиромашне Господ изабрао да буду богати вером и наследници Небеског Царства“?

А 5-та глава садржи следеће реченице: „Злато ваше и сребро сагнило је и сведочиће против вас. Ви сте прикупили благо у последње дане… Ето плата, задржана од радника ваших, вапије. Вапај долази до Господа Саваота. Ви сте угојили своја срца и одговараћете за то“.

„Теже је ући богатоме у Царство Небеско, него камили провући се кроз Иглине Уши“, опет је речено у Писму.

Кад смо ми били на Светој Земљи, једва смо се провлачили кроз ту капију – Иглине Уши. А камила, наравно, и кудикамо теже. Али то поређење је прикладно у Јеванђељу.

Ми не треба да слушамо капиталисте, како све они изједначавају, ликвидирају новац, избављају од крађе и граде равноправни свет. Неће бити ништа од тога. Ко буде ближи храни (производима), тај ће опет владати светом. Њихов циљ је да завладају светом. А наш (циљ је) да се сјединимо са Богом у векове.

Благодарност

Најтежи људски грех је онај, који многи и не сматрају за грех – то је наша не-благодарност Господу. Да, ми се често кајемо – савест (нас) подстиче. Тражимо опроштај од ближњих – то је код неких већ као нагонски (рефлекс). Али благодарити Господу за милост Његову свету, за дуготрпљење, за то што смо ми још живи, — то сви заборављају.

А ако Господ макар за тренутак заборави на нас, шта ће бити са нама? И жетву, и храну, и лепо време – само Господ даје. Ни наука, ни уметност неће нам продужити живот ако не буде Божија милост према човеку, према његовој бесмртној души.

Бог

Здравље људима даје Бог. А не обиље хране.

Чим се пробудиш, ваља одмах славити Господа, па тек онда разговарати (општити) са домаћима.

Кад нема коме да се жалите, жалите се Богу. На сва ваша питања Он ће одговорити из Писма.

На ваше питање, како се спасити, одговарам: човек сам не може се спасити никако. Само нас Господ спасава. Основно је потребно да ми чинимо следеће, као што је преподобни Силуан Атонски говорио: „Ко се жалио Богу, томе је Бог давао утеху“…

Брак, породица, деца

Наш задатак је: да васпитамо децу у православној вери, да би спасили своје душе.

Сада много деце страда од телевизора и компјутера. Родитељи долазе к нама и жале се. Деца их више не слушају, него слушају оно, што им се говори кроз телевизију и компјутер. То је све игра. Ђаво каже: Ја ћу вам дати игру, само да се ви не молите. Ево вам лопта – за фудбал, одбојку, тенис, и друге игре – само се не молите.

А децу треба научити на молитву. На молитву и труд. Да би у будуће свако имао занат – да не скаче и не игра, него да ради својим рукама. Кад дете буде у неком раду и занимању, оно неће бити несташно.

Градској деци је досадно, наравно, – сви родитељи не могу им дати одговарајуће занимање, и у основи, пуштају им „на вољу“. А кад одрасту – они сами виде.

***

Ако су деца несташна и размажена – (треба) давати казне (поклоне). Једно у један угао поставити, друго у супротни, и нека прочитају три пута „Оче наш“ и дванаест пута „Богородице Дево, радуј се.“ И Бог ће их уразумљивати, и Матер Божија. Сам човек без Бога не васпитава своју децу.

Треба научити децу да узимају благослов од родитеља ако негде иду или хоће нешто да чине. Кад мајка или батјушка кажу детету: „Бог да те благослови“ – и закрсте га, онда том детету ништа није страшно. Сам Господ га чува.

То показује случај, кад су три девојке заједно пролазиле преко железничког прелаза. Један прозорљиви старац је видео, како су разговарали ђаволи између себе:

– Зашто ти ниси гурнуо последњу (девојку) под воз?

– Нисам могао: она се прекрстила кад је изашла из куће.

– А ти зашто ниси други гурнуо?

– Друга носи крстић.

– А трећу? Она није имала крстић.

– Њу је мајка закрстила. Нисам могао ни близу да (јој) приђем.

Вера – неверство

Човек верник мора бити великодушан. Великодушни човек мора све да воли, свима да опрашта, свима да помаже, све да милује (да сажаљева), за све да се моли Богу (и Бог ће га помиловати). Зато што тако вели Господ: да човек не би имао зла, пошто у Бога њега нема (нема зла). А зли дух који је отпао од Господа, Деница, отишао је у ад (пакао).

Комунисти-безбожници су нам говорили: живи – не тужи; нема душе у човека; пуши, блудничи, (по мало) тихо кради – узимај све од живота.

Колико се сада бандита (разбојника) по тим схватањима распустило – пљачкају људе, убијају, сваки дан четири стотине саобраћајних несрећа – нико неће по правилима да вози. У Кијеву, у Одеси – много је преступа (злочина). Народ се прозлио, Бога заборавља…

Кад су у Одеси најавили да се одржи чин покајања, од пола милиона људи дошло је пола хиљаде људи верника – то је врло мало.

А ако је на фудбал – кад стигне инострани тим у фудбалу да игра – окупљају се на стадиону до сто хиљаде људи, а остали су уз телевизор. Чак се и монаси саблажњавају и свештеници иду тамо. А шта је то – игра? Од игре хлеба неће бити. Мала деца се играју – а одрасли не треба да се играју.

Спољни изглед, украшавање

Батјушка је понекад са строгошћу, њему несвојственом, давао примедбе женама, које су му прилазиле за благослов са дугим ноктима, окаченим минђушама и наушницама: „Ох, цигански табор је дошао! То не ваља тако, рођене, не ваља. Господ нас је створио, какви ми јесмо, без украса. Ваша лепота је у души.

Божија воља – самовоља

Ми смо дужни да испуњавамо Божију вољу, а не да живимо по својој вољи. У Бога нема грешке, а наша воља није спасоносна. Читамо код преподобног Серафима, Саровског чудотворца: „Код човека има три воље. Божија воља – она је спасоносна. Човечија воља – она није спасоносна. А има и ђавоља воља – она је погубна.

Треба о свему просити Бога (молити): „Господе, како нас Ти благословиш? Како нам Ти помогнеш?“ И Бог ће помоћи. Наравно, Он нам и без Цара помаже.

Запад, католици, папа Римски

Пајисије Светогорац о Европи … Сада – видите шта се дешава, како је зао народ? Подижу руке једни на друге. Запад устаје на нас. Шта је то Запад? Читамо житије Преподобног Симеона Дивногорца. У седам година је већ био изабраник Божији. К њему су долазили велики старци, слушали и дивили се: заиста, кроз ово дете Сам Господ говори. Пред њим је била откривена Књига Живота и он је видео, да је на Истоку био Рај Најслађи, а на Западу је геена вечна. Ето, шта нам запад обећава – ад. Геенну вечну. Ја, грешни, био сам у Риму, у Ватикану. Посетио сам њихове базилике. Али нисам тамо видео ни једну икону – само држе своје слике – фото-портрете, а нема икона. Ми кажемо: „Зашто имате своје слике, а нема светих икона? Ви сте неки уметници талентовани“ … „А код нас је тако – кажу – уведено (одавно)“.

1054 године они су отишли од Православне вере, и залутали (изгубили се). Папа Римски рачуна себе уместо Спаситеља на земљи. То је њихова најдубља заблуда. Они сада подстичу Запад да напада на православну веру. А ми само треба да јачамо своју веру, да се кајемо и молимо Богу: „Господе, помози, али и сам не лежи.“ Труд и молитва – то су два крила нашег спасења…

Историја. Јован Грозни. Суворов

Раније се све у Божијем свету руководило прозорљивим људима.

Као, на пример, цар Јован Грозни – њега је руководио Василије Блажени. То, да је цар убио свог сина – то је превара историчара. Цар је био страшан (грозан) – то је било потребно да би Русија ојачала. Он није дозвољавао пушење дувана, забрањивао је продају вотке. Само трговци – Немци и Литванци – тим делом су се бавили. Цар их је изагнао из државе кад су они почели да опијају руски народ. Он је био ревносан православни цар.

***

Суворов је био мали, крхак, слаб. Сви су се смејали њему:

– Где си ти пошао у војску (на војно дело)?

А он:

– Ја сам с Богом, с Богом.

И с Богом је све победио. Суворов са малом силом разбијао је десет пута веће војске Турака.

Један пуковник нам је говорио: „Шта су ти безбожници, како су нас руководили? Учили су о Суворову – тактика, тактика. Показује се да никаква тактика није помогла. Скочио је (Суворов) са коња, помолио се усрдно, дао наређење – и победили су. Бог му је дао помоћ“…

Пушење

Кад смо ми косили сено, онде у близини, у интернату, пре десет година – две девојчице на истрчале. И нама (говоре): „Чича, има ли код вас (цигаре) да запалимо?“ А њима је десет или дванаест година. То је погубно занимање и штетна навика.

Ђаво прво намамљује на пушење, а затим почиње и пијанство, дроге и хулиганство (малтретирање); огорченост, крађа, убиство. И то све долази од пушења. Због тога младе принуђавају на пушење још од детињства. И све остало они извлаче већ сами.

Доприносе томе злу – масони, они су поткупили власт.

Љубав према ближњему

На човеку се збива оно, што он мисли и што ради. Треба се молити више за друге – јер шта би ми били без људи? Нас раздваја једног од другог само име и таленти разне врсте, то јест дарови од Бога. Свако ради свој посао: један ово, други оно. Неко је високо образован, а неко није. Али ми смо сви људи, деца Божија – и не смемо осуђивати и грдити човека са ружним лицем. Јер ко осуђује или грди људе ружне, тај осуђује Творца, који је створио њих такве. Пошто смо ми деца Божија, морамо поштовати сваког човека – чак и бескућнике и наркомане — јер може им доћи покајање, и они могу учинити такво достојно покајање, које ће бити мило у очима Божијим.

Молитва. Ноћна молитва

…Треба се молити и трудити. „Господе помози, а сам не лежи“. Труд и молитва спасавају човека.

Кад сам имао једанаест година 1936. године, совјетска власт је нас учила у школи: зашто се молити? Изградимо Днепрогес – биће комунизам, рај на земљи. Рекао сам кући о томе мајци – а она у одговор: „Сине, не слушај безбожнике, треба се молити. Рај на земљи неће бити, он ће бити на небу.

***

Труд и молитва су два крила за спасење. Али молитва је виша од труда. Пророк Илија се помолио – и закључао је небо за три године и шест месеци. То је у Старом Завету. Многи су умирали. Рад никога није спасао кад нема воде.

Кад је израиљски народ изашао из Египта и отворило се море, они су отишли у пустињу неплодну, где ништа не расте и никакав рад не помаже. Они су се молили – и мана небеска се спуштала и хранила њих. За четрдесет година њиховог лутања њима се није похабала ни одећа ни обућа – све то је Господ давао по молитвама. Чак је и одећа била нетљена (непропадљива)! Зато што се молио народ Божији.

Ноћна молитва

Батјушка Јона је благосиљао својој духовној деци да се моле Господу не само током дана, него и ноћу. Његове речи: „Ноћна молитва је веома угодна Спаситељу и Матери Божијој. Настојте бар час времена да се молите Њима. Није битно шта, или канон прочитати, или акатист, или бројанице провуците са пажњом“.

Исусова Молитва

Батјушка је саветовао Исусову молитву вежбати: „Она мора бити као дисање непрекидна.“

***

Шта могу рећи о Исусовој молитви? Она је потребна човеку као ваздух. Треба дисати и молити се, управо молитвом дисати.

Погледао сам на минутну стрелицу: док је она прошла један раздео – учинио сам петнаест удисаја и издисаја. Тако треба се помолити петнаест пута за минут. И то чине само веома ретки људи. Томе треба тежити. Макар и не тако много у почетку – али настојите никад Молитву Исусову не остављати.

Ако се ми сво време молимо њоме, она се испочетка устима чини (обавља). Потом долази на ум. Потом на срце. Срце затим само предлаже ту молитву — и тада човек више не одступа од Бога ни од молитве. И сједињује се он са Богом и са молитвом.

Почетник, колико је могуће, тако треба и да се моли. Макар 300-500 пута дневно (треба) да се помоли мирјанин. А монах, као што каже преподобни Нил Мироточиви – седам хиљада Исусових молитви дању и седам хиљада молитви ноћу. Ето, тако је монах дужан да чини – стално да буде у молитви.

Али чак и таква кап, као 200-300 пута – такође помаже: анђео пише све. Кад се човек стално моли, код њега бива прилив радости – и он стално осећа њу (радост) и још више тежи да појача молитву.

Причали су људи, који се никад у свом животу нису молили – они су стално падали у различите тешке животне услове. А кад су почели да се моле — обнављали су свој живот.

Кад се човек моли, њега Господ води – и саветује према Свом Промислу. Тај Промисао је недостижан људским разумом – али он је присутан. Ко какво има усрђе (марљивост) према Богу, ко какву љубав (има) – тај такву, по свом прошењу Свевишњему, и прима молитву.

Кад се пажња расејава, онда као што саветују свети Оци, треба закључавати ум у речи молитве.

У Исусовој молитви Оци су истакли реч „грешнога“ – то држи при молитви човека у покајаном осећању. Ако будеш закључавао ум у речи молитве, онда „празног“ места у глави неће остати – то осећање није тачно („празно“ место у глави).

Помисли

Чување ума – то је чистоћа и светост човечија. Треба чувати свој ум од свакаквих лоших дела и мисли. Непријатељ порађа у нама лоше мисли: иди тамо, пиј, укради. Али не треба слушати те помисли. Треба се уздржати. Иначе човек може пострадати.

Последња времена, ПИБ (ИНН), пасоши, чипови

Две хиљаде година није било никаквих чипова. То је превара (од стране) власти. Они све хоће да држе у својим рукама, свима да руководе. За добре људе православне та новотарија није добра.

Нама је потребно да власти читају закон Божији и да по њему руководе нама. А не да измишљају чипове и остало. Рај на земљи оне нам неће учинити. Тога неће бити. Живети у овом животу нама је потребно само са Богом. Са Богом и на плаво море! А без Бога ни преко прага.

И још – у 115-том псалму цар Давид пише: „Сваки човек је лажа“. И ја такође. Ми можемо погрешити. Опростите.

Ако ставе чип човеку, онда ће благодат од њега одступити. Њиме ће већ командовати враг (непријатељ). Човек ће бити заробљен код њега. То се не сме чинити.

Ако на превару човеку уведу тај уређај (чип), он треба да се жали Богу, Бог ће помоћи, како њега извести (уређај, чип). Учинити операцију или на други начин поступити – али да би извукли из тела (уређај, чип, који је убачен на превару).

Послушање

„Ако учиниш добро дело – добићеш по заслугама, ако учиниш по послушању – анђео ће ти више приписати“!

Пост, месо

Свети Јован Златоуст пише, да ће човек-посник бити умнији, лепши. Све ће код њега бити боље. А посна храна је и јефтинија, и човек од ње постаје само бољи и умнији.

Главно је – за све ми треба да благодаримо Богу, што добијамо такву добру храну.

Промисао Божији

Батјушка је веома волео причу о Божијем Промислу и стално је понављао разним људима…

Човек неки је питао Бога.

Шта је Твој Промисао, Господе?

А глас је дошао њему:

Седи у дупљи (дрвета) и гледај.

Ушао је човек у дупљу дрвета изнад извора и притајио се (сакрио се).

Јахао је војник (ратник). Скочио је са коња и нагнуо се да пије воду — и изгубио је новчаник са новцем. Скочио је (на коња), не приметивши губитак – и отрчао.

После неког времена ишао је човек, који је имао велики дуг. Никакве могућности није било да врати зајам. Он се већ припремао од очаја да сконча са собом (да изврши самоубиство), да не би терет дуга пао на породицу. И, ах, види код извора новчаник са новцем. Радостан подигао је нађено – а тамо тачно она сума, коју је он дужан. Отишао је и он.

После још једног часа пришао је да се напије (воде) сасвим оронули старац. Сео је и уздахнуо, плачући: „Господе, када ће доћи мој час? Када ћеш ме узети к Себи?“.

Одједном сав у прашини вратио се војник (ратник). И старцу (говори): „Где је мој новац, дај (новац)!“ Зграбио је сабљу; и замахнуо, – и  глава старца се скотрљала. Јахач, пошто ништа није нашао, одјурио је.

…И дошао је опет глас човеку у дупљи:

– Ето, то је Мој Промисао! Онај јахач је носио новац на нечестиво дело (на безбожну ствар). Човек, који се спремао (на самоубиство) да сконча са собом, био је спасен. И код старца, који је желео своју смрт, али желео је и спасење душе, обе жеље су биле испуњене – кроз мученичку кончину, пошто је он имао тежак скривени грех.

Разврат, пад морала

…Народ се покварио (развратио), неће да се смири – а треба се смиравати и кајати за грехе.

Када је то било виђено: чак и под совјетским властима мужеложницима су давали до седам година затвора, а сада је потпуна слобода разврата – ради што хоћеш. И такве законе утврђује држава. Али државе се мењају, са њима се мењају и закони. Непроменљив је код нас само један закон, по коме сви православни људи ваља да живе – Божији закон.

Кад су предали земљу (народу) при Цару, онда су рекли: „Радите и молите се. И будите са Богом“. Али не, нису хтели. Било им је то тешко, хтели су слободу, да се не потчињавају ни Богу, ни Цару, ни полицији, ни власти. Него само да краду, убијају, пљачкају – онако, како су их научили безбожници: комунисти, капиталисти и све друге партије. Ни од какве партије ми не очекујемо ништа добро, јер партија је партија, она се окупила у малу гомилу (лица) заинтересованих само у свом задовољству. И људе ће она обманути. А Господ је свемоћан. Он даје вечни живот. Нико нам веће (добро) неће ни обећати ни дати. Само Господ.

Свештеници, свештенство

Свештенство бива разно. Тако је увек било. Једни свештеници иду добрим путем, други средњим, а трећи – слабим. Дешава се, да и тајно пуше, и пију, и греше – због тога они губе личну благодат.

Кад је човек само помислио лоше – већ благодат Божија одступа од њега.

На другом месту батјушка је оштро рекао: „Једни свештеници иду ради Исуса, а други ради комада хлеба.“ Кијевски протојереј Михајло Бојко је додао: „А треће су тамо послали.“ Те три категорије су увек биле. Веома је важан и саблажњив за неке моменат: постоји благодат чина, која се никад не губи, али постоји и лична благодат: неки је никад нису ни имали…

Мрачне силе, опседнутост

Једном је нека, већ стара девица, довела к нама опседнуту жену. Она је већ причала да, кад су јој читали (егзорцизме) у Пештерама, проговорио је зли дух у њој. Старац је питао (злог духа):

– Како си ти ушао у њу?

– На свадби, – био је одговор.

– Изађи из ње.

– А где да идем?

– У ад. Тамо је твоје место.

– У аду нас готово и нема (готово нико није остао). Ми смо сви у људима.

– А како ти је име?

Он је рекао име.

– А када сте ви изашли из ада?

– Кад су запевали „Интернационалу“: „Устај, проклетством жигосани…“ (то је призивање ђавола)

Људи су сами изазвали ђавола. И они су даље признали да им нико неће помоћи: „…ни Бог, ни Цар, ни херој“, него ће постићи све „својом сопственом руком“. А каква је њихова рука? По речима преподобног Серафима, Саровског чудотворца, један пали анђео канџом може преврнути целу земљу. А шта је човек? Ми рукама не можемо поцепати ни своју одећу. Таква је наша немоћ…

Цар, царска власт

Из успомена р. Б. Виктора (Ивано-Франковск):

– Запамти! – рекао ми је старац на исповести – да знаш. Све власти нису власти (од Бога), има само једна власт од Бога – Царска. Молите се Матери Божијој да нам Господ пошаље Цара.

***

…У школи су нас учили против Бога, против Цара. А ето, цар се молио Богу за нас. За свој народ.

Кад је била Света Русија, царска рубља је била четири пута скупља од долара. Русија је била у великом успону, али је било допуштење Божије да је народ ослабио духовно, обогатио се, престао је да благодари Богу и подигао је на Њега пету…

***

Још пре 50 година ја сам разговарао са једном старицом. Она се сећала свог живота у царско време. Они су живели у селу, где нико није имао по кућама браве (катанце) и дворишне псе. Сви су ишли у храм, испуњавали закон Христов. На поље (на њиву) су ишли да раде са псалмима и песмама, и враћали се бодри и радосни. А сада код човека труд, његов рад не изазива радост. Само да брже прође време и (брже) кући, уз телевизор…

Циљ живота

Кад су питали једног професора: „Који је циљ вашег живота?“- он је одговорио: „Ја живим ради деце, ради научног наслеђа, људима да помажем.“ Да, то треба. Треба децу правилно васпитавати. Али то није главни циљ живота. Деца нам не обећавају вечни живот. Него то једини Господ (обећава). Главни циљ нашег живота је да стекнемо благодат Светога Духа, да испунимо Божију вољу и Божији Закон, да би се сјединили са Њим у векове.

По књизи: „Послушник N. Плач за духовним животом. Схиархимандрит Јона (Игњатенко) 28.07.1925-18.12.2012». Киев 2013