Постају ли универзитети центри за регрутацију проститутки?
Британски «прогресивни» универзитети подржавају студенткиње које пружају „секси услуге“
Дању, 18-годишња Ана студира право на универзитету, марљиво учи у загушљивим библиотекама и древним холовима једног од најцењенијих универзитета у Британији. Али ноћу она има сасвим другачији живот.
Ноћу је Ана проститутка и имала је преко 200 мушкараца, јер узима свега 10 фунти за ноћ. „Већина клијената је запањена како живим оваквим животом, јер сам студент“, исповеда се ова студенткиња.
Ана припада студентској елити у својој генерацији. Међутим, она је такође једна од све бројнијих младих студенткиња које зарађују новац за студије продајући своје тело.
У овакој ситуацији чини се да би универзитети требали бити непријатељски расположени према овом опасном послу. Многи ће рећи да су ове институције одговорне да заштите своје студенте, брину о њиховој добробити и чине све да њихови питомци стекну најбоље могуће образовање.
Међутим, данас многи универзитети наплаћују студирање сумом од преко 9.250 фунти годишње, а истовремено су оптужени да затварају очи пред чињеницом да њихове студенткиње раде у секс индустрији.
Две наизглед неспојиве ствари се дешавају истовремено: док се универзитети широм Британије боре и са најмањом сумњом да омогућавају студентима да на универзитету учврсте погубну „културу сексуалног злостављања“, ти исти универзитети изван својих зидина сасвим одобравају проституцију као средство зараде и плаћања студија. Избијају скандали када десетине девојака испричају своју историју о сексуалном узнемиравању и злостављању. Међутим, када је у питању проституција не постоји истрага о учешћу студенткиња у њој. Још горе, овог месеца, студенткиња Кембриџа Попи Кобурн (Poppy Coburn) написала је на веб страници UnHer да многи најбољи британски универзитети „преузимају улогу макроа“. Додала је: „За ову господу будућа професија студента није битна – да ли ће постати лекар или ће остати проститутка“.
Универзитет даје секс-упутства
Испад Кобурнове подстакнут је званичним упутством „корисних навика за студенткиње које се баве проституцијом“, а које је у децембру објавио Универзитет у Лестеру. Кобурнова је осудила ово упутство, назвавши га „корисним знањем о томе како бити роба у сексуалној индустрији.“
Кобурнова пише: „Има нечег одвратног у томе што универзитети маме своје студенткиње у дужничко ропство, а затим говоре да су интимне услуге сасвим прихватљив начин за добијање новчане помоћи.“
Овај зборник штампаних савета требало би да заштити женске сексуалне раднице и створи „недискриминаторно, инклузивно, позитивно и сигурно окружење“ око таквих девојака на универзитету. Међутим, многи су у овом одмах видели врло сумњив покушај универзитета да се „оснаже“ млади људи – углавном жене – одобравањем проституције као валидног средства зараде.
Сексуални рад је врло широк појам који укључује све, од гламурозног моделирања до проституције. Али ипак, по дефиницији, клијентима пружа пријатно сексуално искуство за новац, наравно, директно или индиректно.
Незаконито је нудити секс на јавном месту, организовати групе уличних проститутки или водити јавну кућу. Међутим, продавати своје сексуалне услуге у јавној кући, пружати услуге пратње, демонстрирати своју сексуалност на веб камери, водити сексуалне разговоре преко телефона или копмјутера, бавити се стриптизом, радити гламурозни модни бизнис или снимати порно филмове – све је то могуће, ово је у оквиру закона.
Прошле године је истраживање међу 3200 студенткиња показало да је 4% британских студенткиња, готово свака двадесета, имало сексуалне односе ради новца да би платиле своје студије. И свака десета је изјавила да је спремна да то учини у случају „финансијских потешкоћа“.
Веома оптужујућа статистика
Алармантно је да је у 2017. овај број био упола мањи, према подацима портала «Save The Student».
У Британији има 2,38 милиона студената. То значи да више од 95.000 студенткиња у овом тренутку ради на пољу интимних услуга.
Тачно 28% њих је рекло да спава с неким или да је у пратњи некога. Такође 71% – девојака је у потрази за оваквим послом: своје голишаве фотографије или видео записе шаљу потенцијалним послодавцима, како би обрадовале нечије очи које их посматрају путем веб камере, односно своје фотографије су продавале на затвореним сајтовима за размену клипова сајта OnlyFans.
Младим људима је прилично лако да зараде неколико стотина фунти месечно на овим сајтовима продајући сопствене фотографије и видео записе порнографског садржаја.
Прошле године објављени су још суморнији статистички подаци који показују да је 500.000 студенткиња претплаћено на веб страницу Seeking Arrangement, што значи да маштају да постану жене које се препоручују богатој господи. Обично такве девојке (а такође и младићи) добијају новац или поклоне од богатих старијих клијената у замену за интимне услуге.
„Обично имућним мушкарцима требају образоване девојке са којима ће разговарати“, рекла је Џема (измишљено име) за ‘BuzzFeed News’ 2018. године. И, наравно, пре свега обраћају пажњу на студенткиње, јер смо младе и интелигентне. За разлику од стриптизета и проститутки, немамо макрое, ми смо потпуно независни. Стога је боље потрошити време и новац на нас, јер су доживљаји реалнији, а у свему овоме има мање трговине.“
Кажу да је главни разлог повећања броја сексуалних радница финансијски. Зашто се ово догађа?
То је лако разумети ако извршите неколико рачунских операција.
Дефицит новца за финансирање студената
Према проценама портала Save The Student живот у студентском дому кошта 795 фунти месечно. Узимајући у обзир чињеницу да се сваког месеца мора платити рата за студентски кредит, онда просечни студент има месечни дефицит у просеку од 223 фунте.
Раније су многе студенткиње радиле хонорарно у кафићима или баровима да би надокнадиле разлику, али пандемија им је одузела овај посао.
Резултат је проституција. Овде је све брзо, за њом постоји стална потражња и може донети немали профит. Нажалост, ту се и завршава популарност овог посла.
Овакав рад је оптерећен озбиљним ризицима. Девојке у пратњи суочавају се са сталним насиљем. Могу их силовати, па чак и убити. Оне које су снимљене веб камером или на веб локацији попут OnlyFans могу целог живота бити уцењиване непримереним снимцима, ради изнуде новца.
Стога поступци Лестерског и других универзитета, који отворено подстичу најстарију професију у храмовима науке, изазивају озбиљну забринутост.
Проширивање граница дозвољеног
Универзитет Њукасла један је од универзитета који је објавио своју званичну политику по питању проституисања студенткиња. Овај документ, објављен 2019. године, такве активности описује као „стварност“ (а не као озбиљан проблем материјалне невоље). Ова стварност вуче корен из недостатка новца, због чега „неке студенткиње могу да се баве пружањем сексуалних услуга или да размишљају о сексу због новца“.
Неки студентски синдикати сматрају да је сексуални рад студенткиња прихватљивији, него што то дозвољавају званична универзитетска правила. Смањују ризике. Многи, дакле, сматрају да је овај став синдиката погрешан покушај да се иде у корак са модерношћу чинећи проституцију „прихватљивијим“ занимањем.
Прошле године, члан Студентског савеза са Кембриџа, дистрибуирао је летке на годишњој конференцији, тврдећи да „није сваки сексуални рад непристојан.“
У јуну 2020. Студентски синдикат у Бристолу обавезао се да ће се борити против „стигме везане за сексуални рад“. Синдикат је такође најавио да ће тражити позитиван став универзитета према студенткињама укљученим у сексуалну индустрију, као и да је потребно прошири релевантне информације у Студентском дому.
Студентска унија Goldsmiths College-а на Универзитету у Лондону изјавила је 2015. године: „Сексуални рад је такође посао у којем се … одвија размена новца за корисне активности, баш као и други посао.“
Уместо борбе против проституције – борба против „стигматизације“ проститутки
Године 2014. Студентска унија Универзитета у Единбургу рекла је да ће показати „нулту толеранцију према негативним ставовима према проституцији, чинећи такве ставове главном метом у њиховој борби“.
Студентски синдикати на Универзитетима Лондона, Јорка, Манчестера, Плимоутског и Шефилд Халамског јавно подржавају сексуални рад својих студенткиња последњих година, понављајући изјаву Националне студентске уније из 2018. годину о „солидарности са студенткињама које раде у сфери пружања интимних услуга.“
Исте године студентски синдикати универзитета у Сасексу и Брајтону отишли су још даље. На својим сајмовима поставили су киоске за пројекат помоћи радницама секс индустрије, где су бесплатно делили кондоме.
Брајтон је недвосмислено изјавио да не рекламира секс услуге као пожељни рад за студенткиње, а професор Елисон Фипс (Alison Phipps), која предаје родне студије на Универзитету у Сасексу, захвалила се „добротворној“ организацији организованој од проститутки на њиховом „изузетном раду“.
Ова професорица је изјавила: „Учесници пројекта пружају подршку и негу студенткињама које се баве проституцијом, па је стога смешно претпостављати да рекламирају сексуалну индустрију.“
Оксфордска студентска унија одлучила је да „води кампању за потпуну декриминализацију секси услуга“ и „крене стопама организација радника у секс индустрији, таквих каква је Енглески колектив проститутки.“
Рањивост „невидљиве мањине“
Године 2019. једна студенткиња постдипломских студија, а која се бавила ескорт услугама, пожалила се оксфордским студентским новинама Cherwell да би јој универзитет могао више помоћи. Изјавила је: „Посао који радим је невероватно опасан. У прошлости су ми претили и појавиле су се различите опасности у раду са клијентима, што ми је стварало значајне емоционалне и менталне потешкоће. Ми [радници у секс индустрији] смо на много начина врло рањиви. Често радимо анонимно, тајно, а то повлачи за собом огромне ризике. Универзитет има способност да заштити све своје студенте – чак и невидљиве мањине.“
Историја ове несрећне девојке никако није јединствена.
Њена прича невероватно личи на причу 18-годишње студенткиње Ане, која је спавала са 200 мушкараца. Такође је једна од многих са којима је разговарао професор Кристофер Морис (Christopher Morris) са Фалмутског универзитета, који је учествовао у снимању филму о животу студенткиња проститутки. Филм је добио награду BAFTA Британске академије за филм и телевизију.
Страх од разобличења
Студенткиње које се баве секс услугама живе у сталном страху да ће их неко разобличити, а сматрају да неће моћи добити медицинске услуге у таквом случају. „Једне ноћи сам покушала да извршим самоубиство и послата сам у универзитетско саветовалиште. Међутим, било ме је срамота, нисам могла да кажем зашто сам се одлучила на овај корак“, рекла је једна студенткиња Би-Би-Си-ју.
Друга је испричала како је неко открио да се бави проституцијом. „Било је то после постдипломског, када сам припремала дисертацију и читав мој живот био је преокренут наглавачке“. Пријатељи су је напустили, а ментор је почео дискретно да је узнемирава.
Трећа девојка је испричала како су њу разобличили на универзитету, после чега се суочила са дисциплинским мерама и избацивањем са студија због чињенице да је „подривала моралну репутацију универзитета“.
Девојка је рекла: „Тада сам помислила: Не желите да се бавим пружањем интимних услуга. Али да бисте ме казнили због пружања тога, ви намеравате да ме лишите једине доступне могућности да напустим овај посао – да добијем диплому.“
Ова признања недвосмислено указују на то колико је овај посао по својој природи погубан. Наговештавајући да је сваки покушај да се студенткиње одврате од овог посла производи негативан став према проституткама, многи британски универзитети су једноставно лицемерни и изневерили су своје студенткиње.
Истраживачки центар за секс индустрију на Универзитету Јорк, а којим руководе истраживачи са Универзитета Лестер, Јорк и Кингстон у Лондону, наводи „сексуално искоришћавање“ као једну од својих главних истраживачких тема. Међутим, управо овај Центар на најпарадоксалнији начин нуди девојкама које размишљају о овој врсти посла „Смернице за рад на пољу интимних услуга.“
„Клечање на коленима и лактовима најопаснија је поза је у сексу“, упозоравају аутори. „Обесите огледало у соби да бисте видели свој одраз.“
У смерницама се дају „знакови упозорења“. То је, на пример, када „клијент током оралног секса држи главу или хвата за руке“ и – бизарно – „захтеви попут убијања штенаца у штиклама / дробљења пужева“.
„Ако треба да одете у кућу код клијента, обратите пажњу на све излазе и размислите о начинима за бег.“
„Носите ципеле које можете брзо обући у случају бекства“.
„Проверите да ли у соби постоји радни лаптоп или камера.“
„Кад вас нападну, оставите нешто на месту да бисте могли да вас идентификују.“
Најбољи савет секс радници – не буди секс радница
Без сумње, све су то добронамерни савети, али питање је другачије. Зар не би било боље студентима саветовати да се држе даље од сфере интимних услуга?
Представници британских универзитета окупљених у организацији Universities UK, дали су изјаву да препознају финансијске потешкоће са којима се суочавају многе студенткиње, посебно током пандемије. „Пружамо им повећану финансијску и другу помоћ … а такође преговарамо са владом о даљој подршци студенткињама.“
Портпарол те организације додао је да универзитети „промовишу законито, здраво и сигурно понашање и помажу студенткињама да донесу исправну одлуку.“
Универзитет у Лестеру саопштио је: „Неке студенткиње у држави могу се бавити различитим врстама секс услуга, из различитих разлога. То је стварност коју сви универзитети морају узети у обзир. Наш приоритет остаје да бринемо о студентима и њиховој добробити. “
„Универзитет свим студентима који имају финансијске проблеме саветује да се обрате Фонду за сиромашне.“
Међутим, многи студенти верују да би универзитети требало да ураде много више. На несрећу, неки су већ претрпели штету.
Једна жена која је током студирања продала неком интернет-порталу своје фотографије рекла је за Би-Би-Сију: „Било је ужасно на универзитету, јер ме је управо он гурнуо у овакав посао, што је непоштено. Увек ћу бити огорчена због тога. “
Превео Зоран Милошевић (https://www.dailymail.co.uk/news/article-9412311/Woke-universities-supporting-sex-work-students.html)
Извор: Наука и култура