„Postaćete kao bogovi!“
„Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro, što li zlo“ (zmija kazuje Evi, Knjiga postanja, 3, 5)
Početkom 80-tih godina 20. veka u Americi je na svetsku pozornicu stupio pokret Novo doba (en. „New Age“), sinkretistička pseudo–religija koja miksuje nesrodne ideje i postavke iščupane iz raznih religija i duhovnih disciplina. Novodobci brbljaju o smrti i novom rođenju, o meditaciji i inkarnacijama, mešaju Budizam sa Hrišćanstvom i Hinduizam sa Islamom. Govore kako smo dužni da „ispraznimo sebe“ od ograničavajućih nas tela i tražimo Boga. Kad ispraznimo sebe, naći ćemo Boga u sebi, jer smo svi mi takođe bogovi. (…pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro, što li zlo“ (zmija kazuje Evi, Knjiga postanja, 3, 5)
Godine 1893. stigao je u Čikago na razgovor o religijama tada nepoznati 30-godišnji hinduistički monah Vivekananda (1863–1902). Sa velikim turbanom na glavi, odeven u narandžasto–purpurnu odeždu, mladi živopisni guru iz Indije za kratko vreme je stekao naklonost američkog akademskog društva i njegove intelektualne elite. Uskoro se oko duhovnika stvorio kružok sledbenika koji su ga izdržavali i nesebično pomagali. Vivekananda je širio monistički hinduizam vedante. To je učenje koje čoveka uspinje od niže ka višoj istini, da bi na kraju spoznao vedantu („saznanje“). A vrhovna istina vedante govori da je čovek bog i da je sam čovek svoj spasitelj.
Uskoro su društva vedante nicala u Americi i zapadnoj Evropi kao pečurke posle kiše. Cilj je bio da učenje i ideje vedante potope hrišćanstvo, tako što će diskretno i neprimetno ući u krvotok zapadne akademske (pomodarske) misli, i posebno monaškog sveštenstva. Skraćeni, uprošćeni i ubrzani kurs vedante odveo je ljude u svetski ekumenizam u kome, tobože, nema nikakvih protivrečnosti između različitih religija, jer su, navodno, sve religije istinite.
Modernizam je zrela faza potapanja zapadnog hrišćanstva u močvare hinduističke mistike. Horifej modernizma je u prvoj polovini 20. veka bio francuski jezuita, antropolog i mason Tejar de Šarden (fr. Pierre Teilhard de Chardin, 1881 – 1955). Ovaj opaki jeretik je uspeo da razori ostatke hrišćanskog rimokatoličkog učenja neprirodnim spajanjem sa pseudonaučnom masonskom doktrinom o evoluciji živih bića.
Pater Arupe, general jezuitskog reda, prvi je Šardenu pružio podršku i pohvalu: „Pater Tejar je jedan od najvećih umova savremene (modernističke) misli; on je izveo na delo veliki pokušaj da izmiri svetsku nauku sa svetskom verom.
Plod ovog protivprirodnog opštenja će biti nova, svetska sinkretistička religija Vivekanande i Šardena, koja je imala pet osnovnih obeležja:
- Naučnost;
- (masonska) teorija o evoluciji živih bića;
- ova „religija budućnosti“ će biti zasnovana na „večnim načelima“, ili, drugim rečima – proteraće Boga;
- ova nova „univerzalna religija budućnosti“ treba da zadovolji duhovne potrebe „raznih tipova ljudi“ (masonska ideja koju je slobodni zidar Šarden vešto instalirao);
- Konačni cilj univerzalne religije budućnosti je za Vivekanandu tačka OM (sveta jednosložna reč – nirvana); za Šardena cilj tzv. Novog hrišćanstva je „tačka OMEGA“ koja je negde van umne predstave, pa je po tome slična hinduističkoj OM–nirvani.
(Radovan Rabrenović, „Dok ste vi spavali – globalistički projekat tajne sinarhije“, Bernar, Stari Banovci–Beograd, 2011, str. 79–82)
Na ovako dobro utabane staze nije bilo teško uneti na Zapad razne duhovne discipline i paganske kultove koji sa izvornim apostolskim Hrišćanstvom nemaju dodirne tačke:
- Transcedentalnu meditaciju (TM) je kao razvodnjenu varijantu tradicionalne Patanđalijeve joge (ind. „jo-ga“, jedinstvo) doneo u Ameriku indijski guru Mahariši Maheš početkom 1960-tih godina 20. veka. Pokret je stekao svetsku popularnost 1967. godine kada je najslavnija rok–grupa svih vremena, „Bitls“ (en. Beatles, „Bube“), odputovala u Indiju, gde su postali sledbenici ovog kulta, pošto su, navodno, prestali da se drogiraju;
- pokret Hare Krišna je osnovao indijski guru Svami Prabhupada 1966. u Njujorku;
- zen ili čen–budizam, kineska duhovna disciplina koja se preko Vijetnama i Japana proširila po celom svetu;
- Misija Božanske svetlosti;
- Organizacija zdravih, srećnih i svetih…
- i najzad, tu je početkom 80-tih godina 20. veka u Americi stupio na svetsku pozornicu pokret Novo doba (en. „New Age“), sinkretistička pseudo–religija koja miksuje nesrodne ideje i postavke iščupane iz raznih religija i duhovnih disciplina. Novodobci brbljaju o smrti i novom rođenju, o meditaciji i inkarnacijama, mešaju Budizam sa Hrišćanstvom i Hinduizam sa Islamom. Govore kako smo dužni da „ispraznimo sebe“ od ograničavajućih nas tela i tražimo Boga. Kad ispraznimo sebe, naći ćemo Boga u sebi, jer smo svi mi takođe bogovi. (…pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro, što li zlo“ (zmija kazuje Evi, Knjiga postanja, 3, 5)
Tako je, eto, zapadno Hrišćanstvo, korak po korak, skliznulo u jeres, a zatim je potopljeno i udavljeno u močvari istočnjačkih misticizama i idolopokloničkih kultova.
Autor: Dragan R. Mlađenović, „Tajna bezakonja – uvod u istoriju antihrišćanske zavere“, Draslar–Beograd, 2010, str. 38)
Izvor: Nauka i kultura
