„Постаћете као богови!“
„Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати што је добро, што ли зло“ (змија казује Еви, Књига постања, 3, 5)
Почетком 80-тих година 20. века у Америци је на светску позорницу ступио покрет Ново доба (ен. „New Age“), синкретистичка псеудо–религија која миксује несродне идеје и поставке ишчупане из разних религија и духовних дисциплина. Новодобци брбљају о смрти и новом рођењу, о медитацији и инкарнацијама, мешају Будизам са Хришћанством и Хиндуизам са Исламом. Говоре како смо дужни да „испразнимо себе“ од ограничавајућих нас тела и тражимо Бога. Кад испразнимо себе, наћи ћемо Бога у себи, јер смо сви ми такође богови. (…па ћете постати као богови и знати што је добро, што ли зло“ (змија казује Еви, Књига постања, 3, 5)
Године 1893. стигао је у Чикаго на разговор о религијама тада непознати 30-годишњи хиндуистички монах Вивекананда (1863–1902). Са великим турбаном на глави, одевен у наранџасто–пурпурну одежду, млади живописни гуру из Индије за кратко време је стекао наклоност америчког академског друштва и његове интелектуалне елите. Ускоро се око духовника створио кружок следбеника који су га издржавали и несебично помагали. Вивекананда је ширио монистички хиндуизам веданте. То је учење које човека успиње од ниже ка вишој истини, да би на крају спознао веданту („сазнање“). А врховна истина веданте говори да је човек бог и да је сам човек свој спаситељ.
Ускоро су друштва веданте ницала у Америци и западној Европи као печурке после кише. Циљ је био да учење и идеје веданте потопе хришћанство, тако што ће дискретно и неприметно ући у крвоток западне академске (помодарске) мисли, и посебно монашког свештенства. Скраћени, упрошћени и убрзани курс веданте одвео је људе у светски екуменизам у коме, тобоже, нема никаквих противречности између различитих религија, јер су, наводно, све религије истините.
Модернизам је зрела фаза потапања западног хришћанства у мочваре хиндуистичке мистике. Хорифеј модернизма је у првој половини 20. века био француски језуита, антрополог и масон Тејар де Шарден (фр. Pierre Teilhard de Chardin, 1881 – 1955). Овај опаки јеретик је успео да разори остатке хришћанског римокатоличког учења неприродним спајањем са псеудонаучном масонском доктрином о еволуцији живих бића.
Патер Арупе, генерал језуитског реда, први је Шардену пружио подршку и похвалу: „Патер Тејар је један од највећих умова савремене (модернистичке) мисли; он је извео на дело велики покушај да измири светску науку са светском вером.
Плод овог противприродног општења ће бити нова, светска синкретистичка религија Вивекананде и Шардена, која је имала пет основних обележја:
- Научност;
- (масонска) теорија о еволуцији живих бића;
- ова „религија будућности“ ће бити заснована на „вечним начелима“, или, другим речима – протераће Бога;
- ова нова „универзална религија будућности“ треба да задовољи духовне потребе „разних типова људи“ (масонска идеја коју је слободни зидар Шарден вешто инсталирао);
- Коначни циљ универзалне религије будућности је за Вивекананду тачка ОМ (света једносложна реч – нирвана); за Шардена циљ тзв. Новог хришћанства је „тачка ОМЕГА“ која је негде ван умне представе, па је по томе слична хиндуистичкој ОМ–нирвани.
(Радован Рабреновић, „Док сте ви спавали – глобалистички пројекат тајне синархије“, Бернар, Стари Бановци–Београд, 2011, стр. 79–82)
На овако добро утабане стазе није било тешко унети на Запад разне духовне дисциплине и паганске култове који са изворним апостолским Хришћанством немају додирне тачке:
- Трансцеденталну медитацију (ТМ) је као разводњену варијанту традиционалне Патанђалијеве јоге (инд. „јо-га“, јединство) донео у Америку индијски гуру Махариши Махеш почетком 1960-тих година 20. века. Покрет је стекао светску популарност 1967. године када је најславнија рок–група свих времена, „Битлс“ (ен. Beatles, „Бубе“), одпутовала у Индију, где су постали следбеници овог култа, пошто су, наводно, престали да се дрогирају;
- покрет Харе Кришна је основао индијски гуру Свами Прабхупада 1966. у Њујорку;
- зен или чен–будизам, кинеска духовна дисциплина која се преко Вијетнама и Јапана проширила по целом свету;
- Мисија Божанске светлости;
- Организација здравих, срећних и светих…
- и најзад, ту је почетком 80-тих година 20. века у Америци ступио на светску позорницу покрет Ново доба (ен. „New Age“), синкретистичка псеудо–религија која миксује несродне идеје и поставке ишчупане из разних религија и духовних дисциплина. Новодобци брбљају о смрти и новом рођењу, о медитацији и инкарнацијама, мешају Будизам са Хришћанством и Хиндуизам са Исламом. Говоре како смо дужни да „испразнимо себе“ од ограничавајућих нас тела и тражимо Бога. Кад испразнимо себе, наћи ћемо Бога у себи, јер смо сви ми такође богови. (…па ћете постати као богови и знати што је добро, што ли зло“ (змија казује Еви, Књига постања, 3, 5)
Тако је, ето, западно Хришћанство, корак по корак, склизнуло у јерес, а затим је потопљено и удављено у мочвари источњачких мистицизама и идолопоклоничких култова.
Аутор: Драган Р. Млађеновић, „Тајна безакоња – увод у историју антихришћанске завере“, Драслар–Београд, 2010, стр. 38)
Извор: Наука и култура
