Послије десет година они су се срели, беслански талац и њен спасилац
ИСТОРИЈАТ ЈЕДНЕ ФОТОГРАФИЈЕ (Сјећање на жртве у Беслану)
Прије 16 година, тачно 01. септембра 2004. године, група терориста је отела Основну школу број 1 у граду Беслану (Сјеверна Осетија). Као резултат терористичког напада погинуло је или усред рањавања настрадало 334 лица а међу њима 186 дјеце. Неки од њих су постали инвалиди – укупно 126 таоца од којих су 70 њих дјеца. Изгинули су сахрањени на меморијалном гробљу које су назвали „Град анђела“.
Сваке године у граду Беслану од 01. до 03. септембра се организује дан сјећања на жртве трагедије.
Тог првог септембра 2004. године Фатима Цкаева је довела у школу у Беслану деветогодишњу Кристину и повела је са собом трогодишњег Махарбека и шестомјесечну Аљону. Они су иначе живјели у петоспратној згради преко пута школе.
Оно што се догодило тога дана памти читав свијет.
Када су наредног дана терористи пустили мајке са бебама Фатима је спасиоцима изњела бебу. Она је прво планирала да Аљону да старијој сестри Кристини не би ли је ова изњела из зграде школе и да би се заједнички са њом спасила.
Но, нису је пустили.
Као таоце су држали управо дјецу а бебе су пуштали заједно само са мајкама. И Фатима се добровољно вратила у фискултурну салу ка двоје преостале дјеце.
Стога бебу из школе износи не мајка, већ поручник полиције Сјеверне Осетије Елбрус Гогичајев.
Наредног дана, 03. септембра 2004. године, Кристина и Фатима су погинуле.
Њен трогодишњи син Махар је преживио. Мајка га је са још неколико дјеце избацила кроз прозор фискултурне сале.
Готово читав свијет је видјео ову фотографију на којој припадник Спецназ-а износи шестомјесечну бебу.
Послије десет година они су се срели. Беслански талац и њен спасилац Елбрус Гогичаев.
Но мало ко зна праву истину ове фотографије.
