Последице истраживања Рио Тинта: Бор из подземних вода осушио детелину

Петоро мештана из околине Лознице добило је одштету од Рио Тинта након што је током истражних радова дошло до изливања подземних вода на њихове усеве. Лабораторијски извештај, у који је БИРН имао увид, показује да процурела вода садржи повишене концентрације бора, натријума и других хемијских елемената

Када је 2012. године становник једног села из околине Лознице склопио уговор о закупу земљишта са Рио Тинтом, како би та мултинационална компанија на његовим њивама могла да постави пијезометре, апарате који мере ниво и квалитет подземних вода, није очекивао да би могло бити проблема.

Међутим, након шест година, 2018. године, долази до изливања две истражне бушотине због чега детелина престаје да ниче на једном делу парцеле. Слично се десило и следеће године.

БИРН је имао увид у два уговора из којих се види да се компанија Рио Сава Еxплоратион доо, како гласи званични назив српског представништа фирме Рио Тинто, обавезала да надокнади штету због изливања подземних вода на усевима.

Из компаније кажу да су у последњих шест година потписали 15 уговора о накнади штете са петоро власника њива и да су за те намене потрошили укупно око 230 хиљада динара. За праћење нивоа подземних вода постављено је укупно 125 пијезометара, а “цурење је детектовано на малом броју апарата“, наводи се у допису Рио Тинта.

БИРН је дошао до резултата лабораторијских испитивања квалитета процурелих подземних вода, чији узорци су узети крајем априла 2021. године од стране стручњака Института Јарослав Черни и Завода за јавно здравље Шабац, по налогу компаније Рио Тинто, а на инсистирање мештана.

Резултати мерења показују да је концентрација бора на једном од пијезометара била 574,72 мг/л, а управо је због цурења воде са овог апарата Рио Тинто плаћао накнаду штете за род током 2018. и 2019. године. Поређења ради, максимална дозвољена концентрација бора у води за пиће је 1 мг/л, а у рекама најлошије категорије 2,5 мг/л, док за земљиште нема дефинисаних вредности, показују домаћи правилници.

“Биљка увене кад види бор“, каже за БИРН Милојко Лазић, професор са департмана за хидрологију Рударско-геолошког факултета додајући да су високе концентрације овог хемијског елемента у подземној води кључни разлог сушења детелине на њивама мештана у околини Лознице.

Професор Лазић наглашава да се на основу резултата испитивања квалитета подземне воде може закључити да су у питању “астрономске количине бора“, али и да је то за очекивати зато што се ради о “класичним рудничким водама које се формирају у рудним лежиштима, које репрезентују средину у којој циркулишу.“

Осим бора, већу концентрацију од дозвољене има и натријум, елемент такође погубног дејства по биљке, како то објашњава професор Лазић. Измерена концентрација натријума била је 1085,30 мг/л, док је у води за пиће дозвољено 200 мг/л. У домаћим правилницима нема дефинисаних концентрација за натријум у рекама и земљишту.

Петар Докмановић, хидрогеолог и професор Рударско-геолошког факултета каже да резултати указују да су значајно повишене и концентрације литијума и стронцијума. “Ради се о високоминерализованој води”, каже Докмановић.

Уништавање детелине током истражних радова за сада је једини опипљив еколошки проблем мештана из околине Лознице, али и упозорење о могућим последицама испумпавања воде у реке без адекватне прераде.

Милојко Лазић са Рударско-геолошког факултета каже да подземна вода таквог састава не би ни случајно смела да се излива на површину.

“Поставља се питање како се борити са тим. Оваква вода не сме да се испусти у отворени водоток”, истиче он.

Из Рио Тинта уверавају да подземне воде не представљају проблем за развој будућег рудника, да је пројектом предвиђено пречишћавање подземних вода до квалитета који одговара Јадру и Дрини, рекама у које оне треба да се испусте након пречишћења.

“У постројење за пречишћавање воде биће уложено 40 милиона долара”, наводи се у допису ове компаније БИРН-у у коме подвлаче да “испуштање отпадних вода ни на који начин не може да угрози прописани квалитет реке”.

Ивон Оренго, истраживачица која последњих двадесет и пет година прати кршење људских права и еколошких стандарда на Мадагаскару, где Рио Тинто такође има рудник, каже за БИРН да “све о чему прича Рио Тинто треба узети са резервом”.

Оренго истиче да компанија има веома вешту комуникациону стратегију, којом се избегава давање конкретних одговора, да се широм света примећују слични обрасци попут ангажовања локалних експерата од стране компаније или стварања подела међу локалним становништвом.

Ванредни инспекцијски надзор

Због цурења појединих пијезометара, Министарство рударства и енергетике обавило је ванредан инспекцијски надзор 18. марта 2021. Компанији је наложено да онемогући даље капање и цурење да не би дошло до угрожавања режима подземних вода и животне средине, наводи се у писаним одговорима БИРН-у из овог министарства.

Из министарства кажу да је компанија почетком априла поднела извештај којим је документовала да су све неправилности отклоњене.

Шта је уништило детелину?

Један од петоро власника њива с којима је Рио Тинто потписао уговоре о накнади штете због оштећења усева након изливања подземних вода током истражних радова 2018. и 2019. године, од компаније је добио укупно 36 хиљада динара, показују уговори у које је БИРН имао увид.

Проблеми овог становника, који жели да остане анониман, почињу током 2018. године када због изливања две истражне бушотине дателина престаје да ниче на једном делу парцеле.

Крајем исте године Рио Тинто се обавезао да ће надокнадити штету.

“У разговору са закуподавцем договорена је висина једнократне новчане накнаде за 2018. годину”, наводи се уговором и додаје да ће рекултивација дела парцеле бити спроведена током 2019. године када то дозволе временски услови, као и да ће компанија пратити квалитет усева.

Иста ситуација поновила се током 2019. године, “када је на парцели, у делу око три ара дошло до изливања две истражне бушотине”. Због тога је компанија поново склопила уговор о накнади штете за род почетком 2020. године.

Из компаније Рио Тинто објашњавају да се цурење дешава “услед механичких кварова, да временом шрафови или поклопци кородирају или попусте,” док се у ретким случајевима дешавају грешке – цеви су биле неквалитетно заварене, долазило је до оштећење приликом уградње или њиховог цементирања.

Да би разрешили сумње мештана о квалитету воде, крајем априла 2021. године, представници Института Јарослав Черни и Завода за јавно здравље Шабац у присуству мештана и представника компаније Рио Тинто, узели су узорке подземне воде са неколико спорних апарата.

Мештани су резултате добили почетком јуна и они показују високе концентрације бора, натријума и других хемијских елемената. Резултати су им достављени по први пут од 2016. године од када компанија у континуитету прати резултате квалитета подземних вода.

Иако јавне институције, Институт Јарослав Черни и Завод за јавно здравље Шабац одбили су да новинарима БИРН-а доставе анализе квалитета воде уз образложење да имају уговор са Рио Тинтом због чега су то поверљиви подаци.

Компанија Рио Тинто доставила је новинарима БИРН-а резултате квалитета подземних вода добијених на основу узорака са краја априла 2021. године и одговоре у којима се позивају се на резултате мерења током 2020. године.

Из Рио Тинта наводе да су “подземне воде на истражном подручју Јадар предмет континуираног мониторинга који од 2016. године спроводи Институт за водопривреду Јарослав Черни, односно лабораторија за физичко-хемијске анализе“.

Рио Тинто наводи како прати два типа подземних вода – прве су плитко испод површине земље, између три и 16 метара дубине и садрже слабије концентрације метала. Други тип подземне воде је на великим дубинама, између 62 и 690 метара и има повишен садржај различитих метала који се могу наћи у том рудном лежишту.

Описујући квалитет плитких подземних вода које се могу наћи до шеснаест метара дубине, из Рио Тинта кажу да су “концентрације метала генерално ниске, осим спорадичних локација на којима су детектоване незнатно повишене концентрације арсена, као и хрома, никла, олова и живе”.

Подземне воде на великим дубинама “имају повишене концентрације бора, литијума, арсена, хлора, сулфата и других параметара. Такође, на појединим локацијама детектоване су и повишене концентрације угљоводоника, живе, талијума и хрома”.

“Концентрације бора су очекивано биле повишене у распону од 2,79 мг/л до 4470,0, мг/л са просечним вредностима од 1645,3 мг/л”, наводи се у допису Рио Тинта.

Обрада, па у реке

Питање испумпавања подземних вода и њихове касније прераде до класе квалитета реке у коју ће се упуштати, једно је од кључних у експертској јавности која прати пројекат Јадар.

Милојко Лазић, професор Рударско – геолошког факултета истиче мањкавост домаћег законодавства када су у питању отпадне воде и њихово пуштање у реке.

“Да би се отпадна вода испустила у водоток, мора да се доведе у исту категорију као и водоток. А наши паметњаковићи су то превели да се вода перчисти, испусти у отворени водоток и да он настави да тече у истој категорији”, објашњава Лазић.

Сличног мишљења је и професорка Института за хемију Драгана Ђорђевић која каже да је “очигледан план да ће се слане подземне воде испумпавати и питање је у којој мери ће оне завршити у оближњим рекама, Јадру и Коренити”,

Она сматра да ће интензивно испумпавање и испуштање ових вода у околне реке пореметити природни баланс биљног света као и нивое подземних вода тако да корење биљака може да остане без воде, чиме би дошло до сушења шума ширих размера око рудника као и пољопривредних засада далеко изван рудничког комплекса.

Ђорђевић претпоставља да су управо подземне воде разлог зашто се на овом пројекту толико дуго ради истраживање – сада већ неких осамнаест година – и истиче да је јако важно да се зна тачан план са подземним водама.

Хидрогеолог и професор Рударско-геолошког факултета Петар Докмановић каже да је уобичајено да подземне воде буду проблематичног квалитета на терену богатог рудом и да је увек проблем шта са њима радити када их испумпате на повшину.

“Рудничке подземне воде, односно оне које се `филтрирају` кроз неко лежиште минералних сировина, увек су проблематичног квалитета. Такве воде морају да се испумпавају мање-више нон-стоп како рудник не би био потопљен”, објашњава Докмановић наглашавајући да је суштина у томе да компанија испумпане рудничке воде заиста подвргне одговарајућем третману пречишћавања.

Из Рио Тинта уверавају да су данас на располагању напредна технолошка средства којима ова вода може да се пречисти без великих проблема, али и да су “количине воде компаративно ниске за рудник ове величине и карактеристика“.

“Пројекат Јадар предвиђа најсавременије и ефикасне технологије пречишћавања отпадних вода: ултра-филтрацију, два степена реверзне осмозе и јонску измену, чиме се постиже веома висока ефикасност пречишћавања“, наводи се у допису Рио Тинта упућеног новинарима БИРН-а.

На недавно одржаној отвореној дискусији о проблемима вода на пројекту Јадар у организацији Рио Тинта, сарадник Института Јарослав Черни Првослав Марјановић отишао је толико далеко да је тврдио да ће отпадне воде из будућег рудника након пречишћења бити бољег квалитета од Јадра и Корените, те ће њихово пуштање заправо оплемењивати реке.

Рудник и висока политика

Отварање рудника прате велике поделе на свим нивоима од локалног становништва, преко експерата, све до високе политике.

Мештани су подељени по питању продаје земљишта компанији Рио Тинто која нуди добре откупне цене. Прича се да мештани са собом могу да понесу цреп, цигле и други грађевински материјал од ког су куће направљене након откупа. Други пак сведоче о великим притисцима компаније уз опаске њихових адвоката попут “боље да продате нама, него да вам дођу Кинези”.

Експертска јавност подељена је на оне који су укључени у рад компаније Рио Тинто, као запослени, истраживачи или екстерни сарадници, док су на другој страни они који сумњају да ће компанија поштовати еколошке стандарде доказујући то дугачком историјом еколошких инцидената широм света.

Рио Тинто добија и политичку конотацију након што се прошле недеље више опозиционих странака отворено успротивило изградњи рудника на протесту испред Председништва на Андрићевом венцу.

Одговор је у међувремену стигао и од председника Вучића који каже да подржава отварање рудника и сматра да ће он много да допринесе развоју овог дела Србије. Он наглашава да је Рио Тинто у Србију дошао за време претходне власти.

Управо су поједини представници те претходне власти, а садашње опозиције, добили инструкције да актуелну власт не критикују по питању рудника литијума. Ову сугестију наводно је прошле недеље упутио амерички специјални изасланик Метју Палмер током састанка са опозиционим политичарима.

“Они увек обећавају”

За сада мали проблем у долини Јадра мештанима оставља велики простор за сумњу да ће се све радити транспарентно и по највишим еколошким стандардима, како то из компаније Рио Тинто воле да нагласе.

“Рио Тинто има забрињавајућу историју злоупотреба у вези са људским правима и животном средином у многим земљама у којима раде“, објашњава Ивон Оренго, директорка организације која истражује рудник Рио Тинта на Мадагаскару, где ова компанија копа руду илменит за производњу титанијум-диоксида од ког се прави бели пигмент за боје и папир.Мадагаскар

Мадагаскар

“Увек обећавају. На Мадагаскару су обећали да ће рудник извући регију из сиромаштва, донети нова радна места и оставити позитиван утицај на биодиверзитет региона. У стварности, стотине припадника најрањивијег руралног становништва је расељено, изгубили су земљу и средства за живот, а још увек нема доказа да је компанија постигла позитиван утицај на биодиверзитет”, каже она наглашавајући да су, поред тога, отпадним водама рудника загађени локални извори воде, што се не помиње у “блиставом наративу компаније“.

“Компанија наглашава само оно о чему могу позитивно да говоре у јавности, попут користи коју локално становништво има од инфраструктуре и радних места која стварају. Број сталних радних места је релативно мали. Многи радници у руднику имају несигурне уговоре, а укупан број радних места се не разликује много од оног који је туризам пружао региону пре 20 година”, објашњава Оренго.

Организација за коју Оренго ради током 2019. године наручила је независну студију квалитета воде око рудника на Мадагаскару коју локално становништво користи за пиће и у којој пеца рибу. Концентрације уранијума биле су 350 пута веће низводно од рудника него узводно од њега, док су концентрације олова биле 9,8 пута веће.

Оренго сведочи о дугој и мукотрпној борби која је претходила открићу.

“Људе који оспоравају рудник застрашују или криминализују. Велики део локалних организација цивилног друштва приклонио се руднику. Има примера где су се људи усудили да устану јавно да критикују рудник и следеће што видите је да су добили посао у компанији или студентску стипендију у другој земљи“, каже она додајући да је „сеоско сиромашно становништво, које је највише погођено рудником, нема никакав утицај на даљи ток догађаја”.

„Асиметрија снаге око рудника је толико екстремна да локално становништво не може да се ослони на сопствену владу или локалне власти како би заштитили права или интересе грађана. Заправо, рудник се крије иза владиног регулатора када не жели да подели информације јавности“, закључује Оренго.

Извор: https://birn.rs/posledice-istrazivanja-rio-tinta-bor-iz-podzemnih-voda-osusio-detelinu/

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!