„Posledica ostajanja u Briselskom dijalogu je da nas nema na Kosovu“

Gosti emisije Jutro na BLIC, istoimenog medija, emitovane u petak 30. avgusta, bili su Nebojša Krstić, marketinški stručnjak, Stevica Deđanski, politički analitičar te Boban Stojanović i Cvijetin Milivojević, obojica politikolozi. Iako je kao tema najavljen razgovor o potpisanih 12 sporazuma između Francuske i Srbije prilikom nedavne Makronove posete, razgovor je brzo, sa razlogom i opravdano, skliznuo u raspravu o ranije demantovanom prihvatanju Francusko-nemačkog plana za KiM koji grubo nameće  „nezavisnost“ kosovskih Albanaca koji žive na tlu južne srpske pokrajine.

Stojanović i Milivojević su snažno insistirali na tome da je drskim i nadobudnim stavom tokom pomenute posete francuski predsednik jasno stavljio do znanja da je to za njih nešto što oni neće menjati, kao i to da reakcije Vučića, kao predstavnika Srbije, na sve što se dešava na KiM, potvrđuju da je on to prihvatio iako je ranije demantovao a još uvek obmanjuje javnost.

Sa druge strane naprednjački činovnik i samostalni bot, Nebojša Krstić, načinom uobičajenim za naprednjačku falangu u javnim nastupima, pokuša pošto-poto da ospori navedeno. Nerazboritim brbljanjem, kako sagovornici ne bi mogli da dođu do reči ili se ne bi čuli, Krstić se uporno nadvikivao gušeći tuđu reč.

Naravno, bilo je nemoguće odbraniti neodbranjiv stav da Vučić nije počinio veleizdaju Kosova i Metohije kada sve činjenice govore tome u prilog. Na kraju, u tom duhu progovrio je i sam Krstić i to tako da je bilo bolje da uopšte nije ni govorio.

Milivojević je izneo predlog koji se Krstiću nije dopao: „Kada je reč šta mi (Srbija) možemo da uradimo, možemo lepo da se povučemo iz međunarodnog sporazuma…“

„Iz kog, iz Briselskog?“ brzo i bezmalo panično se nadovezao Krstić a zatim brzom upadicom „procenio“ da bi to bila „najlošija odluka“ na šta je Milivojević dodao da je mnogo bitnije od toga šta kaže Međunarodno pravo. Time je sugerisao da za povlačenje postoji puni pravni osnov što ukazuje na nemogućnost represije bilo koje vrste od strane Zapada, naročito nekakvim ratom kako naprednjački režim plaši domaću javnost držeći je u stanju poniznosti naspram potpuno kriminalnog spoja Zapada, NATO okupatora i kosovskih Albanaca.

„Nije opcija rat, gospodine Krstiću, nemojte da plašite građane time“ bio je jasan Milivojević ostajući pri stavu da Srbija treba da se povuče iz Briselskog sporazuma. „Posledica (ostajanja u Briselskom dijalogu) je da nas nema na Kosovu“ zaključio je Milivojević.

Bez ikakvog ustručavanja Krstić je naveo da Briselski sporazum kao posledicu ima „vrlo aktivan ekonomski rast Srbije koga ne bi bilo ako bi mi vodili tu (po predlogu Milivojevića) politiku“.

Ukoliko bi se neko zapitao, koja je to politika aktivnog ekonomskog rasta, da podsetim. To je ona politika po kojoj se ruše putevi, potporni zidovi i mostovi po Srbiji, potapaju crkve u jezera sa branama visokog rizika, sve bliža pretnja otpočinjanja kopanja Litijuma i raskopavanja cele Srbije u delu južno od Beograda a ako bi smo taj aktivan ekonomski rat ilustrovali konkretnim, onda je to politika parizera i Juhor pašteta koja se plasira narodu čija je zemlja prodata Rio Tinta da je zarad svog profita raskopava i poliva sumpornom kiselinom.

Na bezobrazno insitiranje Krstića da bi se dogodile stvari koje su potpuno neutemeljene a čime se plaši javnost kako ne bi tražila ono što je za ovu državu i narod bolje već da bi ostala mogućnost eksploatisanja onoga što je dobro za ostanak Vučića na vlasti, nakon kratkog ukrštanja argumenata Krstić je nastavio da brani Briselski sporazum „ja podržavam politiku za koju ja mislim da je dobra. A Briselski sporazum je dobra stvar“ pokušao je da se izvuče Krstić.

„U čemu  je dobra stvar? Jeste li Vi za nezavisnost Kosova?“ upitao je Milivojević (jer upravo to je jedina moguća posledica doslednog držanja Briselskog sporazuma što je bilo jasno od samog započinjanja dijaloga) da bi ubrzo dodao „ne znam da li pratite dnevne podatke o iseljavanju Srba sa severa Kosova?… Budite pošteni pa recite koliko se dnevno iseljava…“ izustio je pre nego što je neprimereno nadglasan od Krstića.

Pokušaj iznošenja argumenata pretvorio se u Krstićevu kontraproduktivnu epizodu u nizu, kako je inače jedino moguće kada se naprednjaci brane posle nesagledivo katastrofalnih posledica koje su naneli Srbima na Kosovu i Metohiji Briselskih sporazumom.

„Evo jedno pitanje“ zauzeo se Krstić „sutra Srbija izađe iz Briselskog sporazuma, da li prestaje etničko čišćenje Srba na Kosovu? Samo mi to recite? To nije povezano uopšte, to nema veze. Etničko čišćenje Srba (***) nije posledica Briselskog sporazuma“ rekao je Krstić.

Upravo ovo je priznanje višestrukih zločina najviše kategorije. No, pre toga treba reći da je Briselski sporazum najjači instrument u progonu Srba sa Kosova i Metohije. Odmah po njegovom potpisisvanju je postalo jasno da su Srbi „pušteni niz vodu“ zbog čega je usledio ogroman talas iseljavanja Srba sa celog KiM i masovna prodaja kuća i imanja Albancima. Do prošle godine se procenjivalo da je od oko 110 do 120 hiljada Srba njih 40.000 napustilo Kosovo i Metohiju po parafiranju Briselskog sporazuma 2013. godine između ivice Dačića i Hašima Tačija. Mora se dodati da je na raniji broj iseljenih velikim delom uticao više teror Vučićeve „Srpske liste“ nego samih kosovskih Albanaca o čemu sam ranije podrobno i argumentovao pisao u više navrata.

Od prošle godine, kada je svojim mitingom u Beogradu i odvlačenjem Srba sa severa KiM omogućio kosovskim separatistima da u zapustelim naseljima uzurpiraju zgrade Opština i uspostave svoju ilegalnu vlast po etničkom principu od ljudi zadojenih mržnjom prema Srbima koja se projavljuje na svakom koraku, usled terora nad Srbima iselilo se dodatnih 5 do 10 hiljada sa celog KiM.