После свих награда Вучићу следи Нобелова награда за предају Косова и Метохије
Америчка представница у Савету безбедности је изјавила да је постигнути споразум у виду француско-немачког предлога између Републике Србије и њене јужне покрајине историјски и да изазива посебну благодарност Сједињених америчких држава. Оваква изјава умногоме ће да кандидује Александра Вучића и Аљбина Куртија за добијање Нобелове награде за мир.
Што се председника Србије тиче он своју колекцију награда и признања употпуњује и овом Нобеловом. Подсетимо председник Србије је већ добио од председнинка Руске Федерације највећу руску награду Александар Невски. Од Српске православне цркве добио је највише признање Oрден Светога Саве за свој наводни допринос у одбрани Косова и Метохије. Нобелову награду добиће за предају Косова и Метохије.
Управо због прихватања француско-немачког предлога Александар Вучић је омогућио Приштни да постане чланица Савета Европе. У образложењу тако и стоји. Александар Вучић каже да га је прихватио само концептуално али није и стварно иако се обавезао у Охриду да ће да га спроведе. У преводу, председник Србије одбија да призна да је признао независно Косово. Додуше, у својим јавним наступима српски суверен жестоко се обрушио на земње Квинте као и на земље ЕУ. Нормално то је само за унутрашњу употребу. Већ два дана после тога Александар Вучић ваљда због ИПА фондова неизмерно је захвалан својим пријатељима у ЕУ која остаје главни политички циљ Србије.
Пре неки дан је такође председник Србије изјавио да наводним отварањем моста на Ибру (кога је Марко Ђурић већ отворио сетимо се само парка мира и осталих политичких будалаштина Александра Вучића) Аљбин Курти жели да протера Србе. У овим нечасним работама председник сепратистичке владе није усамљен. Има доброг сарадника управо у председнику Србије за време чије владавине од 11 година је Косово и Метохију напустило више од 40 хиљада Срба. То су пре свега извори бројних невладиних организација као и председника Српског националног форума господина Момчила Трајковића. Управо катастрофална национална и државна политика Александра Вучића проузроковала је овај невиђени егзодус Срба.
Уз Бриселски и Вашингтонски спорзаум, француско-немачки предлог Александар Вучић је српским општинама на северу Косова подарио и шиптарске председнике. И уместо да Скупштина Србије, што је и по Уставу дужна, распише изборе за ове четири општине Александар Вучић цвили, кукака, јадикује, цмиздри запомаже и све у том стилу. За један овакав корак он нема политичке храбрости а и како би када му је Запад у ових 11 година његове владавине дозволио да по Србији ради шта хоће. Дозволио му да пљачка своје грађане, укине слободу медија, краде изборе, жестоко се обрачунава са политичким противницима, богати се на рачун грађана Србије а све из једног разлога, јер јако је кооперативан у одрицању од Косова и Метохије.
Када је 2012. године дошао на власт српске општине на северу КиМ имале су председнике и одборнике који су бирани по уставу и закону Републике Србије. То им је омогућила тзв. издајничка досовска власт а патриотска и родољубива напредњачка их је приморала да више од 10 година учествују на локалним сепаратистичким изборима које расписује Приштина.
И оно што је најчудније на Видовдан ове године председник Србије Александар Вучић формира покрет за одбрану Србије чији је главни мото борба против издајничке политике Српске напредне странке и њеног председника Александра Вучића. У касном средњем веку на једној од цркава у ондашњој Аустроугарској монархији писало је сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата. Што се Срба са Косова и Метохије тиче слободно можемо ову мисао да допунимо – и од Александра Вучића.
Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“