После дешавања у Бањској Вучић je завршио издају, а наступа Порфирије
“…Хоће да подсеку сасвим корен српском народу. Хоће да оставе српско име празно,
пусто, без икаквог садржаја, и духовног и моралног и историјског и културног“[1]
Страдање и понижење у Бањској потврдили су оно на шта су здравомислећи људи упозоравали од доласка Вучића на власт, а то је потпуна издаја у погледу борбе за статус КиМ као неотуђивог дела србске државне теритирије. После дешавања у Бањској, Вучић је завршио свој посао и нема потребе за икаквим званичним признањем лажне државе, мада је и то фактички урадио и то у више наврата.
Вучић је успео да територију северно од Ибра потпуно преда у руке шиптарских терориста. Да се подсетимо, до доласка Вучића и чувених издајничких Бриселских споразума, северни део КиМ је преко разних институција (полиција, цивилна заштита, судство…) био под контролом Београда и ван домашаја институција шиптарских сецесиониста. Данас је све то у рукама Шиптара и они управо спроводе исељавање Срба кроз терор и притиске, уз наравно подршку Вучића а по налогу Запада. Срби на КиМ су деморалисани, подељени, препуштени сами себи и као такви неспособни да пруже отпор Куртијевим терористима. Пред нама је сценарио који је Запад успешно организовао у Крајини преко Милошевића – егзодус. Податак да је од доласка Вучића на власт око 40 хиљада Срба напустило КиМ само потврђује да је то циљ, а да се до њега долази режирањем процеса дугог трајања.
Најважнији резултати Вучићеве издајничке политике, која после Бањске представља тоталну капитулацију су:
- Припадници војске, полиције и осталих безбедносних служби показали су се саучесницима у издаји и међу њима готово да нема родољубља и части (осим код веома малог броја њихових припадника), они су прихватили да буду Преторијанска гарда Вучића у борби против сопственог народа.
- Народ у централној Србији издају је прихватио као реалност која се не може променити нити зауставити, због чега уместо протеста влада мук и очајање.
- Нема политичких снага (странке, покрети…) кадрих да оправдани народни гнев артикулишу и усмере ка ослобођењу Србије од евроунијатске колонијалне управе на челу са Вучићем и Западних колонијалних окова.
- Позив Марка Ђурића, а затим и Вучића да НАТО дође на север КиМ и наводно заштити Србе од Куртијевог терора, значи да ће издаја бити запечаћена и да, без обзира на вољу народа, Србија приступа тој фашистичкој организацији и окреће леђа Русији.
Због наведених чињеница вапај наше браће и сестара са КиМ, који нам поручују да они припадају Србији а не шиптарској квази-држави, у централној Србији остаје без одјека. Славе се спортски успеси, а истовремено страдање нашег народа на Светој србској земљи дешава се без снажног гласа протеста.
Сада, пошто је Вучић завршио посао због којег је и доведен на власт од стране Запада, у први план долази његов пандан у црквеној власти и саучесник у издаји који има завршну реч, папољубац екумениста Порфирије. Да би КиМ постало шиптарско, није само довољно протерати већину Срба, него треба србске светиње (манастире, цркве и остала духовна добра) претворити у албанске. Зато догађај у Бањској представља преломну тачку у низу драматичних догађаја који се дешавају ове године, због чега је, између осталог, и режиран. Оно што је Запад (британски парламент) најавио пре око два месеца, да се у манастиру Бањска крију наоружани Срби и да се тамо налази велика количина оружја, успешно је потвђено последњим дешавањем. Одмах се кренуло у спиновање јавности да манастири на КиМ представљају складиште оружја и крију наоружане Србе. Следи нам македонски сценарио, односно прихватање њихове реалности, које значи одрицање од наших светиња и њихово предавање Шиптарима, односно Албанској православној цркви, уз неизбежно посредовања ЦИА агента Вартоломеја.
Порфиријево признавање комунистичке творевине МПЦ и одрицања од светиња у Старој Србији, данас Северној Македонији, је био само наговештај онога шта следи у погледу статуса и имовине СПЦ на КиМ, Црној Гори, Хрватској и БиХ. Суштина је поделити овај народ кроз разбијања јединства СПЦ и последични губитак осећаја припадности једном народу.
Србски народ живи у најтежим временима и налази се на највећим искушењима од када постоји. Није то због ратова, страдања, пораза, издаја, понижења, отимање наше земље, протеривање са вековних огњишта, окупација земље, већ зато што је уздрман стуб његовог опстанка, СПЦ. И раније смо падали у ропство и били окупирани, али је СПЦ и у годинама најтежих националних и светско-историјских ломова водила народ и бринула о њему. Од прогона владике Артемија СПЦ се свела на Београдску патријаршију којом управљају екуменисти или папољубци. Њихово саопштење[2] у којем, између осталог, наглашавају да се моле за убијене Србе и Албанце пострадале 24. септембра у Бањској, односно моле се за душу шиптарског терористе да је Господ прими у Царство Небеско, не само да потврђује њихову заблуделост у јереси и богоодступништву, већ и о намери предаје наших светиња Албанцима.
Коме се Богу они моле и коме служе када се моле за терористе
Срби, да ли су се наши свети преци молили Господу да душе њихових џелата Турака, Шиптара, Аустријанаца, Мађара, Хрвата, Бугара и других зликоваца прими у Царство Небеско?
Екуменисти су прво издали Бога у блуду са архијеретиком папом, а онда и по питању КиМ. Све је почело 2010. године када су, уз одобрење свих архијереја СПЦ, Амфилохије и Атанасије уз помоћ шиптара и безбедносних служби Србије протерали оног који је спречавао издају, владику Артемија, који је у хаосу који је настао после рата 1999.год. сабрао србски народ у борби за останак и опстанак на својој ђедовини. После прогона владике Артемије и његовог монаштва са КиМ, издајнички план могао је да се реализује. Разбијено је јединство народа који се бори за голи опстанак, а затим је прљавим политичким играма створена СНС власт у виду Српске листе, коју чине људи који ће све продати за тренутак личне користи, такозвани Вучићеви Срби на КиМ. Исти случај је са Епархијом рашко призренском којом управљају Теодосије Шибалић и Сава Јањић, који отворено сарађују са шиптарским терористима и Западним колонизаторима, потпуно подржавајући издају и активно учествујући у њој.
Борити се за веру, породицу, народ и отаџбину, а узимати за то благослов од екумениста папољубаца је обично лицемерство које нас је и довело до оваквог страдања и издаје!
У прилог оцене да је све спремно за прихватање издаје и одрицања од наших светиња иде и сваки покушај трезвеног сагледавања стања у нашем друштву, које је просто хипнотисано преко глобалистичко-екуменистичких медија, који функционишу као потпора страном фактору који спроводи геноцид над нашим народом. У њима се сви они који бране Православну веру (онакву какву нам је Господ преко Светог Саве дао), Светосавски темељ ове државе, њену целовитост, њен уставни поредак, који воле своју земљу и свој народ, жигошу као расколници, десничари екстремисти, хулигани, чак као фашисти, које треба забранити и уклонити јер спречавају Србију да иде путем просперитета, на чијем крају је обећано “благостање“ ЕУ и јединство са римокатоличком злочиначком организацијом. Као потврда да је све зрело за прихватање издајничке реалности од стране народа, показује да нема протеста нити организованог отпора издаји и подршка нашем страдалном народу на КиМ.
Срби, подигните поглед са лажи који су вас омађијале и које вам душу узимају и, бар на трен, погледајте овај свет очима Светих Немањића, Светог цара Лазара, Вожда Карађорђа, и онда, ако у вама има још крви светих и часних предака, држите се стихова ових:
“Устај брате Србине, око нас су душмани.
Мора вера да се брани, устај роде Православни!
Недај веру и слободу, то нам је од Бога,
Устани у одбрану народа својега!“[3]
Не можемо и не смемо немо и пасивно посматрати зло које прети да нас уништи, очекујући да неко други уради оно што смо ми дужни. Понашајмо се као наши часни преци, учинимо што до нас стоји, а остало ће Господ дати! Будимо народ сабран у Христу и за Христа, и постаћемо непобедиви и нема тога зла којег нећемо савладати. Покајмо се за своје грехе, живимо у складу са Божијим заповестима, храбро, одлучно и исповеднички у мери својих могућности супроставимо се злу екуменистичком и глобалистичком, а остало ће дати Господ!
Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!
Раб Божији Горан Живковић
[1] Новогодишњa посланицa Патријарха српског Варнаве 1937. године
[2]https://spc.rs/saopstenje-svetog-arhijerejskog-sinoda-srpske-pravoslavne-crkve/
[3] гуслар Богдан Мијушковић
