После чуда лекар заувек скинуо бели мантил и обукао црну мантију
ИСТИНИТА ПРИЧА О НОЋНОМ ДЕЖУРСТВУ
Та ноћ у Хитној служби била је веома напорна. Пацијенти су се само смењивали. У паузама, лекар је обилазио пацијенте који су лежали у амбулантама. Усред ноћи, позваше га поново на пријемно одељење. Међу пристиглим пацијентима био је један бескућник. Лежао је на носилима, покривен чаршавом. Лекар погледа прљавог бескућника, подиже чаршав и, осетивши несносан смрад, брзо се одмаче. Након што је примио остале болеснике, он се наслони на софу и паде у сан. У сну је угледао светлост, и та светлост га је натерала да почне да се моли за спас своје душе. Из светлости се зачуо пријатан, леп глас: „Молиш ме да те спасим, а ти мене ниси хтио спасити.“ Следећег јутра, пре визите, синуло му је: „Синоћ нисам помогао бескућнику, био је то Господ!“
За мање од секунде створио се на пријемном одељењу. „Гдје је? Гдје је онај бескућник којег су синоћ довели?“ –„Умро је“.
Ћутке се попео у ординацију и, пришавши столу, нашао папир на ком је писало: „Да, то сам био Ја“. У тренутку му је пред очима прошао цели његов живот. Скинуо је мантил. Више га нико никада није видио у болници.
Уочи Божића 2018. године у Хидикусу у Северној Осетији упокојио се јеромонах Јосиф, доктор медицинских наука. Био је потпуни бесребреник, молитвеник и испосник.
У Иљинском храму, где је служио, пред крај литургије пред храмом би се стварао ред бескућника. Стајали су и чекали. Онда би изашао отац Јосиф, делећи свима новац, и лица бескућника озаривала би се радошћу и љубављу. После упокојења, тај блажени осмех појавио се и на његовом лицу.
Истинита прича коју вам доносимо из богоносне Русије. Како су величанствена дела твоја Господе!
Извор: Теодул