Посета Пресвете Богородице старцу Јони

“Сећам се да је био неки празник, можда Недеља Свете Тројице. После трпезе вратио сам се у келију и, пошто сам прочитао уобичајене молитве и каноне Господу, Богородици и свим Светима, пресвукао сам се и остао само у белом хитону и чарапама. Узео сам бројаницу у леву руку, сео на столичицу као и увек, и почео молитву. Ни о чему другом нисам мислио, само сам се молио.

За пет минута чуо сам куцање на вратима и један дубок и чист глас како говори молитву: Господе Исусе Христе помилуј нас. Слушао сам и ћутао. После другог куцања сам опет ћутао. Трећи пут исто. Међутим, почело је да ми смета, наљутио сам се јер ме неко омета док се молим. Помислио сам да ће мало куцати и отићи. Међутим, ништа. Полако су почела да се отварају врата келије и уплашен сам видио како улази Пресвета Владичица. Од страха сам пао са столице на под и остао као беживотан и без икаквих осећања.

Владичица ме је ухватила за руку и рекла да устанем. Ја се међутим, нисам усудио да устанем већ сам клечећи спустио поглед и слушао Њене речи пуне материнске нежности: “Видиш, опет сам дошла код тебе, по заповести Господњој. Шта мислиш о послушању Богу и Спаситељу свих?“ “Многомилостива Владичице моја, Госпођо Богородице само једно тражим, да ми допустиш да овде останем заувек.“

“Узалуд се узбуђујеш и сумњаш. Рекла сам ти први пут, а и сада ти кажем, да је Господ одлучио да сагради један Храм у славу Његовог имена и благоволио је да ово дело повери теби. Међутим, ти ћеш бити само орган који је он изабрао, док ће извршење овог светог дела учинити Он сам, дакле Његовом вољом и силом. Добро упамти ове речи: читаво дело ће се свршити без бола у твом срцу и без труда твојих руку. Сведржитељ и Владика свих, Господ ће у миру све да заврши. Зашто сумњаш и узбуђујеш се? Ево и Свети који су дошли са мном ће сведочити за све што сам рекла.“

Подигао сам поглед и видио све Свете како сијају неизрецивом величанственошћу, коју нико речима не може описати. Ту су биле Света Магдалина и Марија, првомученица Текла, Варвара, Екатарина, Свети Николај, Георгије, Света царица Александра, Свети Апостоли: Петар, Јаков, Јован, Лука, Симон Зилот, Јаков – први Епископ јерусалимски, Свети Јован Милостиви, Равноапостолни Константин, Владимир Велики, Александар Невски, Света Олга праматер Св. Владимира. Сви су стајали са великом побожношћу, слушајући речи Богородице. А ја сам, убоги и даље тражио да ме остави овде.

Онда ми је рекла: “Зашто не верујеш? Одбаци штетне и узалудне помисли и свим срцем заволи Господа. Охрабри се и препусти вољи Божијој. Воли род хришћански и радуј се монаштву. Ја такође много волим девственике, монахе и монахиње и увек сам спремна да се старам за њих, зато што ме радују непрестано певајући славу Богу.“

А ја грешни сам и даље молио да ме остави овде. Тада ми је рекла материнском бригом: “Пази, за тебе је боље да се потчиниш Господу и Његовој Светој вољи, јер пре свега треба да знаш да ће овде у овом манастиру бити велике и штетне промене. Његова управа и обичаји ће ослабити. Преовладаће чудна предања и настојатељи ће увести ризичне промене да би задовољили своју вољу. Монаси ће бити као мирјани. У братству ће бити гнев, немир и злоба. Млађи ће се борити против побожних, осуђивати старце и клеветати их. Говориће: “Зашто да слушамо ове старце? Њихово време је прошло, сад је дошло време на нас, више не прихватамо њихов начин живота и закон. Наше учење је боље од њиховог. Дошло је ново време и треба да му се прилагодимо. Ако хоће ови старци да нас слушају и прате имаће мир.“

Богородица је завршила: “Предочила сам ти шта ће се овде десити. Поново ћу доћи и дотад добро размисли. Излазећи из келије, поново ми се обратила Владичица и умирила ме: “Опет ћу доћи.“ Пао сам пред Њена Света стопала. Већ је била отишла, а ја сам још дуго остао и гледао за Њом, али Је нисам видио. Вратио сам се у келију, ухватио ме је страх. Био сам потрешен и плакао сам: “Шта да радим? Коме да кажем и откријем ово? Мој старац, отац Авељ је већ заспао и отац Мојсије, такође. Отац Венијамин је добар и искусан, али слаб и малодушан. Јеромонах Иларион је добар старац, напредан, али би се уплашио од овога, то јест да не упаднем у гордост. Пао сам у велику тугу јер ни са ким овде у манастиру нисам могао да разговарам да ме посаветује шта да радим. Одлучио сам да од новог игумана, оца Анастасија тражим благослов да посетим Свењске, мушки манастир у Бриањску, у којем су живели мудри и добри старци, као и пустињаци: Ираклије, Никодим и јеромонах Атанасије.

Отишао сам тамо уз помоћ Божју и смирио се. Убрзо сам све заборавио и био миран тако да ми кроз мисли нису пролазила питања шта ће бити и шта ћу да радим.

Извор: https://www.facebook.com/teodulslugaboziji/posts/2952265278391788/

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!