Порука духовника својим чадима у време поста и корона вируса
Помаже Бог, поштована браћо и сестре у Христу, драга ми децо светосавска!
Пошто нама, као православним хришћанима, виши приличи да се старамо да остатак свог овоземаљског живота у миру и покајању проведемо да бисмо добар одговор дали на Страшном суду Христовом, него за то у ком смеру глобалисти вуку овај свет, то и ово време изолације и кућних карантина треба да проведемо као мудри, а не као немудри. Тј. да благодаримо Господу који нам је дао ово време да се више можемо молити и да напокон можемо у миру прочитавати своје свакодневно молитвено правило у целости, па још уз то и неку корисну православну духовну књигу прочитати. Греше многи који, уместо свега побројаног, губе време на интернету и на тзв. (не)друштвеним мрежама, нарочито трујући себе, а често и друге, на данас заиста најпогубнијем фејсбуку.
Блажено је време када нисмо имали никаквих додира са овим виртуелним светом пре ове електронске епохе у коју смо укорачили пре деценију или две, или за неке од нас само пре пар година. Нажалост, чини се да многи то не схватају и већ данас не могу ни да замисле, ни да осмисле свој живот без фејсбука и интернета. Част изузецима, али код већине зависност је постала очигледна. До те мере да савремени хришћанин радије отвара свој профил на фејсбуку или чита поуке коментатора са фејсбука, него и свог духовника да пита за савет. Са жалошћу констатујем да сам све чешће сведок тога како се радије верник управља према анонимним објавама, изјавама, непровереним вестима, дезинформацијама, пренебрегавајући потпуно савете свога духовника! А о елементарном познавању светоотачког духовног предања и учења Свете Цркве најчешће нема говора.
Духовна мудрост и расуђивање, тако потребни и за ово данашње време, стичу се не лако, него баш напротив, дугим подвигом послушања и смиравања себе. У свету међу мирјанима, ова духовна наука ишчезла је скоро потпуно. Породица, то место и главно поприште православног подвига, тако важно за стицање ових духовних знања и мудрости – уништена је. Настала је празнина. Фејсбук и интернет никада је неће моћи надоместити. То видимо данас, нарочито сада у ово време ванредних мера. Једни, занемарујући своју породицу, а други немајући породице уопште, покушавају да је замене излишним провођењем времена на друштвеним мрежама. Но тамо дешава се нешто неочекивано. Иако сакривени иза тастатура и монитора, не успевају да сакрију своје страсти, већ потпуно наги и огољени, скоро као на исповести, људи износе из себе све своје најгоре. Ту су свадљивост, непопустљивост, сујета, о, па и псовка понека и често непристојна реч (!!!) – и то од кога!? Од православног хришћанина. И то још од некога ко се потписује као „антиекумениста“ или члан Епархије рашко-призренске у егзилу!
А потом, шта даље бива. Овако контаминирани разним садржајима, несвесни штете коју су нанели својој души, преузимају на себе улогу пастира па почињу и своје духовнике да поучавају о последњим временима, чиповима, жиговима, насилним вакцинацијама, глобалним катастрофама, конспиративним заверама и сличним пројектима који управо ђаволу и служе да ствара панични страх од надолазећих страхота и одвраћање од главног – спасоносног молитвеног тиховања. О, како си се погубио савремени православни хришћанине!
И наравно, тешко духовнику који се не сложи са размишљањем својих духовних чеда. Ако духовник није на време схватио да су улоге замењене и да је стадо преузело улогу пастира, утолико горе по њега!
Са жељом да се сви, у ово време светог поста, више посветимо духовном делању и да, уз Божју помоћ, што лакше поднесемо и евентуално, а већ најављивано, гашење друштвених мрежа или чак и целокупног интернета, а све у склопу најновијих „ванредних мера“ земаљских влада, поздравља вас и свако добро од Господа жели ваш парох и духовник,
Протосинђел Димитрије – Гринбах (Аустрија)
