Порфирије је јеретик
Ненад Станковић, Торонто, Канада (У даљем тексту речи водитеља су болдована)
Милоје, хвала вам што сте одвојили време да разговарате поново за овај канал. Данас је веома значајан тренутак за Српску православну цркву. Ми знамо да сте Ви за артемијевску струју. Проф. Веља Абрамовић каже да они вас оптужују да сте расколници, а ви њих да су то они јер су се огрешили о веру. Како Ви то оцењујете?
Милоје Стевановић (У даљем тексту његове речи су исписане словима уобичајене величине)
Пре свега помаже Бог, брате Ненаде. Поздрављам Вас и Ваше пратиоце и нашу браћу Србе у Канади.
Бог ми је учинио милост да сам имао прилике да пропутујем кроз Канаду са оцем Стефаном. То је иначе један диван јереј. У Торонту имамо катакомбу Епархије рашко-призренске у егзилу, тако да сам упознао доста људи од Торонта и Лондона па све до Отаве. Држали смо неке православне трибине, објашњавајући нашим људима о чему се ради.
Шта да вам кажем поводом вашег питања?
Постоји само Једна Света Саборна и Апостолска Црква.
Дакле, не постоји више цркава. И Србска православна црква је саставни део те и такве Цркве. Међутим, у последње време, нажалост, кормилари су почели кормило брода Србске православне цркве да усмеравају у неке мутне, смрдљиве, ватиканске, екуменистичке воде.
Бог је Србском народу учинио велику милост да онога који је покушао да заустави тоњење Србске православне цркве у јерес екуменизма протерају уз помоћ шиптарске полиције, уз помоћ окупаторских снага, послушавши тада главнокомандујућег окупаторских снага на Косову, америчког адмирала Фицџералда, да Артемије мора бити замењен кооперативнијим епископом.
У једној од Ваших емисија, коју сте насловили Трећи српски устанак, Ви и професор Веља, сте ме поменули, доводећи ме у везу са господином Порфиријем Перићем.
После емитовања те емисије био сам на чердесетодневном парастосу мом покојном пријатељу, иначе новинару, и онда ме је један веома тиражни и популарни новинар изрезилио говорећи да није у реду то што говорим против патријаха и да сам ја, као Србин и као хришћанин, дужан да поштујем Његову светост.
Видео сам да сам саблазнио човека и било ми је веома жао, а може бити да сам саблазнио још некога од ваших пратиоца, па бих био рад, ако ми допустите, да се укратко разјаснимо око тога.
Најпре, ја заиста немам никакве емоције у вези са господином Порфиријем Перићем: нит га, не дај Боже, мрзим, нит му желим било какво зло. Давно сам од Светих отаца, попут светог Максима Исповедника, научио лекцију у којој он каже да не жели да се јеретици муче, нити се радује њиховом злу, Боже сачувај, него се радујем и заједнички веселим њиховом обраћању.
Због тога, врло одговорно могу да изјавим да искрено, најискреније сажаљевам господина Порфирија и желео бих да се он покаје и да се врати са пута злога – што би рекао пророк Јеремија.
Дакле, пут којим иде србски патријарх, то јест онај који седи на трону србског патријарха, није пут рода нашега, то није пут наших предака, то је пут грдан да не може бити грђи.
То је беспуће којим је он, на нашу и његову жалост, заврљао и тамо покушава да заведе ојађени србски народ.
То је пут, брате Ненаде, који ме много подсећа на оног Домановићевог вођу, дакле, пут који води у бестрагију.
Он је напуштио напустио пут Светих богоносних отаца и одабрао пут својих отаца! А његови оци су Иринеј Буловић, папин прстеноносац и папа (римски), коме он, као што је цео свет могао видети, љуби руке, које су иначе благосиљале сатирање Срба.
О том његовом злом путу могао бих да Вам говорим, што би моји Драгачевци рекли, летњи дан до подне.
Но, допустите ми да учиним само један мали оглед у неколико тачака, опет руковођен поуком Светог Максима Исповедника, који је на горе поменуту лекцију додао и ово: Саветујем, дакле, да јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него ту треба бити оштар и непомирљив.
Јеретик
Господин Порфирије Перић, то ваљда сваки човек који има иоле здравог расуђивања, знаде да је он човек јеретик!
Јеретик је онај који одступ од правог учења, дакле, кривоверац, отпадник.
На које чињенице бих могао да ослоним такву квалификацију, такву тврдњу?
- Заробљеник (ев)ропског духа
Најпре да Вам цитирам једну његову (бес)мисао коју је изговорио: „Мислим да је природни пут Србије пут ка Европској Унији.“
Будибогснама!
То каже такозвани србски патријарх.
А шта кажу србски свеци?
Узмимо, примера ради, светог Владику Николаја који каже:
А ти, Србијо, куд си пошла за Европом?
Ти никад ниси ишла њени путем и никад за њом.
Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и да живиш.
Са туђе бљувотине врати се своме Христу, а он ће те осветити и спасти!
Надаље, Свети Јустин каже:
Много је бивших Срба.
На шта сте свели историју и себе?
Срби кренули за културом, за европском цивилизацијом, за европском модом.
И онда крикне, постоји аудио-запис те његове беседе:
О, лешеви српски!
Шта вам даје та култура и та цивилизација?
Шта осим лажи?
Шта осим лажног задовољства?
Душа је важнија од свих светова.
На једном другом месту Владика Николај каже:
Бирајте Срби.
Живот или смрт.
Част или срамоту.
Светлост или таму.
Правду или неправду.
Бога или ђавола.
Бирајте: или Христа или Барабу.
Од тог избора зависила вам је сва ваша прошлост, од тог избора зависиће и сва ваша будућност.
Дакле, бирајмо Срби: Свете оце и пут њихов или пут којим би да нас води, односно заводи, папољубац и вероломац Порфирије Перић!
И од тог избора, ваистину, зависиће наша будућност и будућност наше ђеце!
- Папољубац
Осим тога, цео свет је видео како Порфирије слугерански љуби руку србомрсцу папи. Многи светитељи нас уче да је папа један од најпалијих људи у историји људског рода.
Да се опет вратимо Светом Ави Јустину: У историји људског рода постоје три велика грехопада.
Први је учинио Адам, отказавши послушност Богу.
Други је учинио Јуда, издавши Господа за тричавих 30 сребреника.
А трећи, највећи пад учини папа, протеравши Бога са земље и као његов намесник стаде на његово место, чиме се изједначио с ђаволом, који је такође хтео помоћу себе да постане Бог.
Дакле, бирајмо Срби: Или за Богом или за ђаволом.
- Патријаршију сроз’о у приватну прћију
Господин Перић на једном месту каже да је имао личне разлоге да пољуби папи руку.
Разумео бих да се он извинио србскому народу, својој пастви, за тај гест.
Напротив, он покуша да оправда то своје слугеранство тиме што ћеш рећи: имам личне разлоге!
Е па, личне разлоге понеси својој кући.
Наравно, ја знам да он има личне разлоге. То је радио и његов духовни отац Иринеј Буловић који је са Амфилохијем, како је сам изјавио, Са узбуђењем у души примио папин прстен и папин напрсни крст!
А шта кажу Свети оци о том злотвору – папи?
Свети Козма Етолски каже: Папу да проклињете јер ће он бити виновник зла.
Или да узмемо нашег човека – Владику Рада – који будући на лечењу у Италији, једне прилике не хтеде да изађе из кола кад наилази папа, говорећи: Божа ти вјера, ја нећу срамотити оно мало црногорског народа. Нека иде папа својим путем, нека слази из кола онај ко му је и досад слазио, а Владика црногорски заиста неће.
Ето, тако је то када је Владика онај ко служи Богу и роду.
- Користољубље = улизиштво = шарлатанство
Такође бих навео још један занимлив детаљ: тзв. србски патријарх каже да би долазак папе у Србију био јако користан.
Моји драгачевци би рекли: Дабогсачувај!
За кога, бре, користан?
За душе наше?
За душе србских мученика који су с папиним благословом бацани у јаме, убијани србомлатима, клани србосечима, кувани у казанима за сапун?
Срамота!
Грбдоба.
Шта о папи кажу Свети оци?
О томе су књиге написане, али да се посетимо, на пример, Светог Теодосија Печерског који каже:
Веру латинску не примајте, нити обичаје Латина држите и од причешћа њиховог бежите, карактера им се гнушајте. Вера је Латина наопака, а закон њихов нечастан. Мноштвом јереси својих сву су земљу обешчастили!
Свети Марко Ефески нас учи да Латини нису само расходници, него јеретици.
Свети Герман казује:
Заклињем све људе на Кипру који су истинска деца православне цркве да беже колико их ноге носе далеко од оних свештеника који су пали и приклонили се Латинима, да се не окупљају у црквама са њима, нити да примају било какве благослове из њихових руку. Боље вам је да се молите у вашим домовима Богу, него да одлазите у цркве заједно са онима који имају латински ум.
И у нашим народним песмама имамо исто то. Ссећате се, рецимо, Женидбе Душанове, оног стиха што каже:
Латини су старе варалице.
- Екумениста илити свејеретик
Надаље, изнео бих још један детаљ који показује да је наш патријарх јеретик. Он је рекао:
Екуменизам је наша насушна потреба!
А шта кажу Свети оци?
Екуменизам је, каже Свети Јустин Ћелијски, заједничко име за псевдохришћанства, за псевдоцркве Западне Европе. У њему су сви европски хуманизми са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, те псевдоцркве, нису ништа друго него јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име, свејерес!
И да не набрајам шта, рецимо, Филарет Вазнесенски говори о екуменизму, али и многи други.
- Недотавни ђак лажног учитеља
Дакле, папа је онај сотвор за кога србски патријарх каже да је:
Из сваког од тих сусрета с њим бивао обогаћен и понео најлепша могућа духовна искуства!
Обратите пажњу: Дакле, он је понео највећа могућа духовна искуства у сусретима (колико сусрета?) са србомрзитељем папом!
Затим, још један аргумент који говори у прилог моје тврдње да је господин Порфирије Перић човек који се претворио у лажног пастира, човек који је вук у јагњећој кожи.
- Пропагатор содомита
У време оно када је Ана Брнабић, која је јавно промовисала своју… (не знам како се то каже, ја сам старомодан човек, за ове које Јеванђеље крсти мужеложницима, а моји сељаци у Драгачеву кажу педерчине и лезбуше), кад је Ана предложена за мандатара србске Владе први пут, том приликом, на пријему, тадашњи митрополит загребачки Порфирије честита јој на тој части говорећи: Ево и уживо да вам кажем, имате моју и (обратите пажњу) пуну подршку цркве да будете премијер.
И додаје: О вама мислимо све најбоље. Нико се томе заиста не противи – каже содомуши тада митрополит, а данашњи тзв. патријарх.
У чије име он каза да се нико томе не противи?
Да он није лажни пастир, да он није вук у јагњећој кожи, да је истински духовник, он би рекао:
Ћери, покриј се!
Покај се!
Рек’о би јој:
О твом греху мислим све најгоре!
Са тим грехом ћеш навући, несрећнице, проклетство не само на себе, него на србски род којим би хтела да владиш.
Рек’о би јој, вероватно, оно што је Максим Грк рекао неким људима који су били у греху хомосексуализма:
Познајте себе, несрећни, каквој сте се прљавој наслади предали. Потрудите се да се што пре удаљите од ваше најнечистије и најскаредније насладе. Замрзите је. Замрзите из све душе ту безбожност, да не бисте били синови проклества и вечне смрти.
Или, рецимо, један србски митроносац би таквом створењу рекао нешто попут Светог Димитрија Ростовког који говори да је содомски грех:
Највећи, најтежи и најљући грех који највише гневи Бога и који је већи од многих грехова који вапе на небо.
Или би јој рек’о оно што је Свети Јован Златоусти поручио хомосексуалцима:
О, ви бесмисленији и од бесловесних, који сте бестиднији и од паса јер и код ових никада не бива такво спаривање, јер природа зна за границе. А ви, срамотећи род, учинили сте га бешчаснијим и од неразумних створења.
Зашто су Свети оци категорични?
Па зато што је у науци Господњој, у Јеванђељу записано да неправедници неће наследити царство Божје, а у неправеднике спадају мужеложници, тј. содомити, блудници, идолопоклоници, прељубници, лопови, пијанице, отимачи.
То је је та категорија људи коју осуђује Јаванђеље и не само Јаванђеље, него и сви наши преци, што би моји Драгачевци рекли: откако је гавран поцрњо.
- Виновник декаденције
Даље, наш патријарх је дао знатан допринос декаденцији духа србског народа.
Ми смо се, ваистину, срозали, олошали, потонули, побркали аршине части и бешчашћа, љубави и мржње, скромности и похлепе…
Подсетићу вас да је у своје време покојна проф. Смиља Аврамов открила онај чувени тајни споразум између папе, преседника САД и канцелара Немачке, који има једанаест тачака.
А једна од тих тачака гласи: тотално уништити православље!
Је л’ вам сад јасно, народе србски, зашто господин Порфирије љуби папи руку и што каже да је из свих тих сусрета с њим бивао обогаћен и понео најлепша могућа духовна искуства?
Зато што имају исти циљ!
А шта им је циљ?
Тотално уништити православље!
Како?
Нако, како је то директивом америчким службама Ален Далас, директор CIA, педесетих година рекао:
Ми ћемо дати све што имамо, сву материјалну моћ на магарчење и залуђивање људи.
Човечји мозак и свест склони су променама. Посејемо ли тамо хаос, ми ћемо неприметно да им подметнемо лажне вредности и примораћемо их да те вредности и прихвате.
Како?
Ми ћемо наћи истомишљнике, своје савезнике и помоћнике у њиховој домовини.
Мало–помало ми ћемо одиграти грандиозну по свом обиму трагедију погибије свих православних Словена, и коначно, неповратно ћемо угасити њихову националну свест.
И сада он наводи како ће то чинити:
Литературом, биоскопима, позориштима. Прослављаћемо најнижа људска осећања, а извргаваћемо руглу оне који се буду држали некакве традиције, некаквог морала, оклеветаћемо их и прогласити отпадницима друштва...
И шта сад могу да Вам кажем?
Гледали смо отварање Олимпијаде у Паризу, гледали смо то ругање, тај срам, ту пошаст…
И овај Далас каже: Ми ћемо то тако да урадимо.
И они су, заиста, то урадили.
И ја могу да Вам кажем једну ствар:
Неко је довео за председника РРА, то је ова радиодифузна агенција, у своје време, господина Перића. Он је тада био Митрополит загребачки.
И?
И у то (зло)време су уведене оне ријалити бљувотине и отрови који имају за циљ да се упростачи, да се избезуми, да се обезбожи, да се затре србски род, његово семе и његово племе, његов морал, његова част, његово достојанство.
Таквих душебрижника за нас имадемо на сваком кораку. Ми смо пре неки дан видели Јудин пољубац немачког канцелара, који је дошао и после Великог рата и после Другог светског рата и после милосрдног анђела да душебрижи над Србима, да „помогне“ Србима, да би кад га је неко у немачком парламенту прозвао, он опрао руке као Пилат у време оно, говорећи да влада Немачке нема никаква одговорност за отварање рудника литијума у Србији.
И заиста нема никакву одговорност. Они нису имали никакву одговорност ни кад су побили трећину србског живља у Великом рату, ни кад су скидали сто глава за једнога који је дош’о да нам пљачка домове и да нам убија ђецу, или педесет глава када је рањен онај што је дош’о да нам отме њиву и ливаду, краву и крмачу.
Они нису имали одговорност кад су стрељали 7.000 невиних у Шумарицама…
Таквих душебрижника има много.
Било би добро да Срби чачну и да пронађу на интернету, рецимо, рабина Мендела Шнерсона, америчког грађанина, моћног јеврејског делатника, који је месија за његове следбенике, а који каже да ће они усмерити оштрицу борбе против словенства.
То је толико језив текст да вам се заледи крв. Свако то може да укуца на интернету и да види (Борба за истину: Ционистички планови за Словене, 3. 10. 2019).
Пред свим овим покушајима уништења православља господин Порфирије, такозвани србски патријарх, жмури, ћути, нит ромори, нит говори. Он има преча посла (о Марадони, о Томи Здравковићу и тако даље). Нису њему битне ове приче о којима ми говоримо.
Морам да Вам кажем нешто: имао сам част да упознам једног дивног човека и да другујем неколико година с њим. Сваке годину смо се виђали, по два пута, кад је долазио из Лондона.
То је био академик Србољуб Живановић, иначе преседник Међународне комисиje за утврђивање истине о Јасановцу. И свако код жели може да укуца на интернету, на претраживачу (Грешни Милоје и академик Србољуб Живановић) где је он изнео стравична сведочанства. Наравно, он је написао преко двадесет књига пошто је био у тој комисији.
И шта морам да вам кажем?
Кад се Србољуб прошле године упокојио, била је комеморација посвећена њему.
Нико испред Патријашије није дошао на ту комеморацију.
Значи, ми се бринемо о певачима, фудбалерима… Немам ништа против тих људи, наравно, али кад говоримо о „достојанству“ србског патријарха, о достојанству србске Патријашије, онда би требали да знамо шта је хијерархија приоритета.
Морам још једну ствар да вам кажем.
- Велика љубав
У ту велику љубав Порфирија са Загребом, тога се сећате, и те његове књиге коју је написао, не бих улазио.
Нормално ми је да се он и Загреб воле јавно, будући да је у време тог њиховог љубавног жара по загребачким фасадама писало: У пролеће кад процвета врба, правићемо паприкаш од Срба.
О томе ће вам покојни Срба Живановић, ако будете погледали ту емисију с њим, много тога посведочити.
Једне прилике господин Порфирије је, пошто су неки људи приговарали на то што се он воли са Загребом, рекао да се јавно не воли само са Загребом, него ја и Хрватска се, каже, волимо јавно!
На другом месту каже:
Хрватска је моја друга отаџбина!
А ми, неписмени јадници, који нисмо завршили Богословски факултет који је он завршио код Иринеја Буловића, ми попут Синише Ковачевића који, рецимо, кроз уста једне своје јунакиње, мислим да се звала Хелга Хомфан, у роману Освајење завичаја, ми мислимо да Синиша зна шта је отаџбина. Но, не знамо.
Ми мислимо да Ђура Јакшић зна шта је отаџбина.
Ми смо веровали Добрици Ерићу који говораше: Отаџбина је наша очевина, отаџбина је наша ђедовина…
Од тзв. патријарха научисмо да постоји и друга отаџбина. Њему специјално то је Хрватска.
- Дародавац туђе замуке
О даривању светиња Старе Србије Македонији умнији од мене су говорили и писали много и ја заиста пред њиховим аргументима немам шта ни да додам ни да одузмем.
Цитираћу једног дивног, мудрог професора лингвистике, професора Филозофског факултета у Новом Саду у пензији, који иза себе има камару исписаних книга. То је Драгољуб Петровић који каже:
Некад српски патријарси нису могли никако схватити Брозов налог да се српска средњовековна немањићка држава мора преселити у Македонију.
И то своје незнање су подмиривали главама.
Друг Порфирије то је схватио из прве и Македонцима даровао све оно што његови претходници нису хтели: све тамошње српске манастире, сву српску средњовековну историју, сву стару српску културу.
- Уклети бацач анатема
Круна Порфиријевог учешћа у тоталном уништењу православља су његове анатеме које он бацио 24. марта 2024. године, на литургији, ругајући се Символу вере и Јеванђељу по Јовану које у глави 15. стих 26. каже то што каже.
О томе вашим пратиоцима препоручујем да чују реч Владике Максима (Новаковића). Он је имао један разговор са верницима у нашој катакомби у Гримбаху, поред Беча. Ко укуца Духовни разговор Владике Максима са верницима у Гримбаху, 21. 4. 2024. године чуће кратку, сажету и језгровиту оцену ове Перићеве анатеме.
Дакле, није чудно што јеретик исповеда јереси. Грех јереси заиста помути, како каже Владика Максим, ум човеку, што се догодило господину Порфирију, додајући да он није здрав у вери: са јеретицима се моли, јеретике назива црквом и одатле се породило то његово анатемисање.
Али, али, горко се вара господин Порфирије мислећи да је он сила зато што је здомч’о трон Светог Саве и да ће то трајати вечно.
Светија Атанасије Велики је, у време оно, за јеретике и њихову работу рекао:
Облачак – проћи ће.
Свети Владика Николај је једне прилике рекао и написао – обратите пажњу:
Народ не треба да следује својим слепим вођама кад га ови воде путевима лажним и удаљују од Бога и Божјег Закона.
Још нас је научио Владика Николај:
Зато, Србине, знај и запамти ово и ходи мудро, као што су оци твоји ходили, не дај сваком да ти буде пастир.
И још каже да су од свештеника потекле све саблазни на западу, од свештеника је почела морална пропаст и суноврат запада, од свештеника који су скрнавили светињу и изврнули закон.
Свети Јустин каже:
Немојмо да се деси да још верујући народ Божји једног дана дође до тога да данашње епископе не признаје више за носиоце и чуваре апостолско-светоотачке вере, како је то знао чинити православни народ много пута у својој крстоносној историји.
Марко Ефески каже:
Бежите од њих, браћо, као што се бежи од змија.
На другом месту Свети Атанасија Велики вели:
Ако се епископи, очи цркве, неблагочестиво понашају (мисли се на јерес) и саблажњавају народ, треба се издвојити од њих. Боље се без њих окупљати у неком молитвеном дому, неголи с њима бити свргнути са Аном и Кајафом у Геену огњену.
И да не набрајам, шта је рекао за папу и католике Свети Јован Кронштатски и тако даље.
- Кукавичје јаје
Морам да кажем, тешка срца, са истинским болом у грудима, да ће ипак србски народ ускоро сазнати да је у Београдску патријаршију, у то светосавско гнездо, потурено кукавичје јаје.
Из тог кукавичјег јајета, које је потурио Иринеј Буловић, излегaо се кукавичић-тић Порфирије.
И сад, ви знате шта кукавица ради: она потури јаје у туђе гнездо и онај њен тић кад се излеже избаци оне друге птиће и сад родитељи гаје децоубицу, убицу сопствене деце.
Е, сад наша мајка Црква гаји тића који ће покушати да истреби њену децу.
Али, има једна ствар коју папољупци не знају!
Има неколико лекција које се не изучавају на екуменистичним школама, нити на оном богословском факултету где је декан био Иринеј Буловић, а он тамо и сад влада из сенке.
Које су то лекције?
Прва: Народ је чувар вере!
Друга: Ко год се с народом судио, парницу је сагубио!
И треће: Иако они мисле да су Срби глупи, иако они знају да Срби не знају да снесу јаје – Срби врло добро знају шта је мућак. До-правде, до тог сазнања дођу са закашњењем, и покасно сазнају ко је вера и ко је невера, али кад-тад тај дан ће доћи.
13. Бежите од њих, браћо
Некад су Срби каменовали епископе који су ишли у Ватикан ради издаје вере.
Ја сам у мојим књигама о томе оставио записе које сам пронашао о Гаврилу Мијакићу кога су Срби, кад се вратио из Ватикана, где је био ради издаје вере, затрпали камењем у манастиру Марчи. Свети владика Николај је оставио сведочанство, у једној беседи у Лесковцу, говорећи да су браћа срби у Црној Гори каменовали Мардарија Коренћанина кад се такође вратио из Ватикана где је био ради издаје вере.
Шта ја лично мислим и шта желим?
Не бих желео, не дај Боже, да Срби данас користе те методе, да каменују било кога, па ни оне који носе панагије а прешли су у јеретике.
Срби имају други метод: окренуће им леђа и ићи ће тамо ђе се истински исповеда вера наша православна.
- Осакаћени интелектуалци
Вековима је српским калуђерима и српским сељацима било јасно оно што није јасно, нажалост, како би Владика Николај рекао, осакаћеним интелектуалцима.
Морам са болом у срцу да кажем да су нам се обистиниле речи Светих отаца да ће нам многе невоље доћи од начитаних људи.
И шта ми данас можемо да чујемо и да видимо у разноразним часописима, на разноразним порталима, шта можемо да научимо од наших интелектуалаца?
Сви они виде да је Порфирије јеретик.
Сви они виде да се тамо спроводе новотарије.
Сви они виде да се тамо одступа од светоотачког Предања.
Сви они виде да се немилосрдно и безочно газе канони које су утврдили Свети оци на Васељенским саборима.
Да се газе догмати.
И то чак и кажу.
То чак и напишу.
А шта затим раде?
А онда заједничаре с њима.
Иду, ако иду, на службе њихове.
Причешћују се из њихових руку, ако се причешћују.
А Свети оци кажу да причешће из руке јеретика није причешће, него отров!
Да благослов који добијеш од јеретика није благослов, него злослов, проклетство!
Марко Ефески каже да од паписта бежимо као од змија.
Пошто је г. Порфирије одушевљен папом, пошто му целива руку, браћо Срби и сестре Србкиње – бирајте!
Бирајте!
Ја морам да вам кажем искрено, као да се исповедам: судије које су ме искључиле из цркве су, између осталих, били покојни Амфилохије Радовић и Иринеј Буловић. Окумио сам Атанасија Јевтића, јер ми је дао тридесет и једну етикету укључујући и оне да сам лажов, да сам лудак и тако даље. Верујте ми, најискреније Вам кажем: свако јутро кад запалим кандило у свом дому, кад узносим моје неачке молитве, такве какве су, после помињања мојих духовника, мојих предака и тако даље, помињем и моје прогонитеље, као што су Амфилохије, Атанасије и други.
Заиста бих био пресрећан и желео бих да се господин Порфирије врати Богу и роду нашем.
Много је тужна прича.
Да ли је могуће то што Ви желите?
Богу је све могуће. У историји људског рода било је много оних који су били христоборци, богоборци, па су се покајали и вратили на прави пут. Али да је то заиста тешко, тешко је.
Од једног светог старца сам чуо: Кад крмача једном провали прошће и оде у уćев, тешко можете да је обуздате брњушкама, клечкама… То је тежак процес, али није немогуће.
Поређење је врло интересантно. Али, хтео сам да Вас питам. Ваша, ја је зовем Артемијанска црква, то је црква у егзилу…
Језик пресекли, брате. То није Артемијанска црква, то је Епархија рашко-призренска у егзилу, Српске православне цркве.
Што није Артемијанска? Велика је популарност Артемија, пре свега због тога што Бајдену није дозволио улазак у манастир.
Не само то. Много храбрости има у вези са владиком Артемијeм, са његовим исповедањем вере.
Значи, Ви не поистовећујете ту Рашко-призренску епархију у егзилу с Артемијем?
Владика Артемија је духовни вођа епархије Рашко-призренска у егзилу. Ту спора нема.
А зашто је он у егзилу?
Зато што су га разбраћа, зато што су га братоубице и зато што га је оцецоубица, придруживши се братоубицима, силом, помоћу окупаторских снага, помоћу шиптарске полиције, протерали са његове територије.
И шта је сад његова територија?
Његова територија је сада цео свет.
То је као судбина Срба, Милоје. Ми ћемо изгледа бити по целом свету, а у Србији нас нема.
Знате како. Када они говоре, како сте ви рекли, Артемијевци или Артемити и тако даље, ти зликовци никада нису осуђивали људе који су ишли за Јованом Златоустим па су их звали Јованити. Никада се нису стидели Атанасије, Амфилохије и Иринеј што их је народ прозвао Јустиновци, заједно са владиком Артемијем.
Шта се сад догодило?
Аву Јустина, свог духовног оца су, попут Јуде, издали и Иринеј и Амфилохије и Атанасије.
Једино његово верно чедо, верно његовој науци, верно његовим заветима, верно његовој догматици, јесте владика Артемије.
Владика Артемије је разор’о духовну бразду у коју је посејао то светосавско семе. И ми сада имамо његову духовну децу која носе и чувају тај дух православни.
Када човек прочита, рецимо, Небеску литургију Владике Николаја, све ће му се касти.
Та Небеска литургија је, у ствари, једна дивна пророчка песма.
И тамо каже: Ај, шта се оно у даљини чује, то се служи света литургија и тако даље.
И онда, каже, пред престолом Творца клечи светитељ Саво одговарајући на питање Господа:
Ој, Господе, велики и силни […]
Нису Срби кано што су били.
Лошији су него пред Косовом,
На зло су се свако измјенили… и тако даље.
Па каже:
На три вјере оком намигују,
А ниједну право не вјерују,
Православе љуто потискују […]
Свеце своје љуто увредили…
Па онда вели: Народ прест’о да недељу мари; да поштује празнике и обичаје, цркве празником не испуњује:
Празне цркве, ка пећине пусте,
Празне душе, па празне и цркве […]
Зато плачем мој предраги Спасе
Вјечност ми је кратка за плакање.
Волио би и у паклу бити
Само Срби Богу да се врате.
И онда, знате, како иде: Господ попустио лед што се просу о Петровом дану…
Закукаше Срби у невољи,
Ал’ се живог Бога не сјетише,
Нити Бога, нити својих гријеха
Па онда, попусти Господ ваши.
Ви сте млађи човек, па не памтите. Ја сам био дете када су нас учитељи мобилисали да идемо по шума и горама земље Србије, да требимо губар. То се из оних јаја излегу гусенице које обрсте шљиве и јабуке, сасуше воћке и усеве.
И опет, закукаше Срби у невољи, ал’ се живог Бога не сетише, нити Бога, нити својих греха.
Онда Господ попуста помор.
Отиђите на наша гробља, па ћете видети кад су наилазиле болезгање, те страшне заразе.
Ја сам, између осталог, написао књигу Родословље Стеваново, па се тамо из те књиге може видети кол’ко младенца, кол’ко је деце настрадало у таквим поморима.
И опет, закукаше Срби у невољи, ал’ се живог Бога не сетише, нити Бога, нити својих греха.
Онда Господ кризу попустио, ал’ се Срби опет Бога не сетише.
Па је онда Господ сатану одрешио.
Еј, човече: па кад ви погледате како је Владика Николај предвидео оно што смо доживели од такозваног милосрдног анђела.
Каже:
Тад Сатану Господ одрјешио
Из пакла га на Србе пустио. […]
Бљуну огањ из адових жвала,
Па запали кућу Србинову,
Све разгради што је саграђено
Све прождера што је умјешено
Све однесе што је изаткано
Све разграби што је уштеђено
Све раскући што је закућено
Све попљува што је освећено
А господу у окове веза.
Па каже:
Згрчи мајке над кољевке празне,
Над кољевке празне и крваве […]
Еј: Још завеза језик у Србина, па му завеза руке, па му завеза ноге, да не смије ићи никуд, него тамо куд га коноп води и кундак гони.
И опет се Срби Бога не сетише, нити Бога нити своjих греха!
И тако ишло, каже Владика Николај, за дуго земана, док набуја земља Србинова од мртвијег српскијег телеса.
И онда се догађа епилог!
И томе се надам, ако Бог да!
Каже:
Тад се Саво стресе од ужаса,
Скочи, викну иза свега гласа:
Доста, Боже, поштеди остатак.
Тад је Господ послушао Саву
На српско се робље ражалио,
Те Србима гријехе опростио.
Вели:
Засија се лице Србиново […]
Заблиста се Христова истина,
Зацари се милост и поштење
Анћели се са неба спустише
Па Србију земљу загрлише.
Хај, шта се оно чује из даљине?
То се опет служи литургија
У небеском царству Христовоме […]
А цар Славе сједи на престолу,
Док са земље грми ка олуја
То Србија кличе – Алилуја!
Е, томе се надамо. У Бога и Његову милост се уздамо да ће доћи дан да се Срби Богу врате.
И да Вас питам нешто, брате Ненаде: Је л’ ви тамо у Канади чујете, је л’ видите да се понеко лице Србиново мало засијало? Је л’ осећате мало мирис тамјана? Је л’ можда чујете тамо из неких шупа, из неких магацина, како одзвања Алилуја? То је то семе владике Артемија које је проклијало широм Васељене у педесетак катакомбних светиња.
То сам хтео да Вас питам. Где је тај Ваш егзил? Где се све налазите? Знам за владику Максима. Знам за оца Стефана у Канади. Чак има неколико стотина људи, ја мислим, у три катакомбе у Канади.
Има нас к’о на гори листа, брате Ненаде. Где се налазимо?
Та клица духовности, да ли се она шири? Какав је Ваш утисак?
Слушајте, да Вам кажем једну ствар. Ја сам написао једну књигу, у ствари нисам написао, него преписао разговоре са владиком Артемијем у нашим слободним шетњама. Кад сам га упознао, он је много пута коначио у мојој кући, одлазили смо у шетње… Успео сам да га измолим да те неформалне разговоре снимам. Постоји звучна књига у дванаест епизода, коју на интернету, кад упуцате Разговори у рајским шетњама, можете одслушати, а касније смо направили књигу – транскрипт тих емисија.
Е сад, како да вам објасним то? Ево како.
Догодило се чудо невиђено. Кад је Свети Сава у Жичи одржао ону чувену беседу о вери православној, кад је крунисан његов брат, тада је у Жичи подигнут барјак православни.
Шта се даље догађа?
Дође време безакоња и време конкордата. И знате да је дошло до оне крваве литије. Владика Николај Жички оснује богомољачки покрет из ког израсте његово ćеме.
Дакле, зачетак Србске православне цркве имамо у Жичи. Када је барјак православља накривљен, када је потписан конкордат са Ватиканом, Владика Николај диже тај барјак и враћа светосавље на чврсте ноге.
А онда се догађа да се породи ово што се породило, да окупатор дође у ову земљу, да окупатор постави своје пипке, између осталог, и у Патријаршију.
И дође до прогона владике Артемија.
И Бог уреди да прве катакомбе никну у епархији Жичкој. Да не верујете. Значи у епархији Жичкој никне четрнаест катакомбних богомоља.
Питали сте ме где се оне налазе.
Сада се налазе широм Србије. Укуцајте на интернету Шематизам Епархије рашко-призренске у егзилу 2010–2020 и видећете чудо невиђено и наћи ћете одговор на Ваше питање.
Испричаћу Вам један случај како нараста ЕРП у егзилу. Појави се човек из Тимочке епархије код владике Артемија и каже: Владико, ја би био рад да неко имање од 6-7 хектара подарим и да направим једну цркву за Ваше монаштво. И владика, иако га види први пут у животу, каже: Нек је благословено.
И шта се догоди?
Човека нема шест година. После шест година он долази код владике, доноси лаптоп и фотографије имања, цркве која је реплика Жиче и која је иконописана, конак… Пошто је била жеља ктитора да црква буде посвећена икони Мајке Божје – Тројеручици, па слава пада у летњем периоду, он направи један трем под који може да седне 2-3 стотине људи за манастирску славу.
Моји кумови су ктитори манастира посвећеног архиђакону Стефану изнад Ариља. И питате ме где се налазе наше катакомбне светиње. Широм земље Србије укључив Косово, у Републици Србској… Када се руски патријарх Кирил срео са папом на Куби, онда су четири јереја из Руске цркве прешла под омофор владике Артемија, тако да и у Русији имамо катакомбне манастире. У Лондону имамо катакомбу – тамо је један грчки свештеник прешао под омофор владике Артемија. Па у Франкфурту на Мајни, па у Колумбусу у САД, у Канади као што знате. Онда у Гринбаху, крај Беча, Срби су купили једно имање и кућу и направили катакомбни манастир. Поред оног Беча, у коме је Иринеј Буловић, супротно канонима, примио на дар катедралу од јеретика. Оног Беча у коме је покојни патријарх Иринеј, Бог да му душу прости, изјавио: Ја сам екумениста и пацифиста.
Свети Ава Јустин каже да у сваком безизлазу постоји излаз.
Дакле, када се чини да су све лађе потонуле, када је „београдска патријаршија“ заиста огрезла и потонула у јерес, ето излаза. Ничу катакомбне светиње у којима се чува пламен вере православне. Богу је све могуће.
Тако да се ми надамо и уздамо у милост Божју да ће вера опстати у овоме народу. А у историји православља биће забележен владика Артемије као човек који се потпуно одрекао света и себе и сав живот свој предао у руке Господње.
Ништа од овога што се десило за владикиних десет година изгнанства он није планирао. Бог је то све уредио и ми заиста са великом радошћу и са надом у Божју милост можемо да очекујемо да ће ćеме светосавско да се одржи, да проклија и да роди род. И ево, четири године након владикиног пресељења у вечност његово дело расте, цвета, доноси богоносне плодове.
Да Вас питам на крају још једну ствар. Ево, сада је велика енергија народа поводом намере за прекопавање Србије ради литијума. Професор Веља Абрамовић говори да овим светом земаљским владају службе. Шта ви кажете? Ви кажете да Божја воља влада. Поводом тога била је идеја коју сте Ви категорички одбацили, да то ваше здраво духовно језгро српске цркве стане пред народ сада, рецимо, 10. августа у Београду. Ви сте то одбили као идеју. Образложите шта је то што Вас отклања од политике. Ви кажете да треба бити у вези са Богом, а не да Вам политика буде посредник или алат за то.
Видите, оно што пророкује Небеска литургија: кад се Срби покају за грехе своје, кад се Богу врате, онда ће се десити оно што се у историји догађало. А ништа се није догађало без Божје воље или Божјег допуштења.
Нико није смео да изађе на црту, како би ови ватрени момци рекли, ни војска, а јадно-ти појединци једном Голијату. Али је изаш’о…
Ко?
Давид, пастир, дечак са праћком.
И зашто је Давид победио Голијата?
Зато што је Бог био на његовој страни.
Ко се у Господа узда, у високом закону стоји.
Богу је све могуће.
Потребно је да се Срби Богу врате. Кад се они Богу врате, ми смо све решили. Господ нам и попушта све ове невоље еда би дошли себе, еда би дошли себству, е да бисмо се вратили исконима, прецима својим, њиховим заветима, њиховим аманетима, да бисмо се Богу живом вратили. Јер је казано: Без невоље нема богомоље.
А то што кажете да сам ја нешто категорички одбио, молим Вас, да се разумемо: ја нисам никака фактор, ја сам један од многих слугу Господњих, један верник у том ешалону богомољне војске Христове у Епархији рашко-призренске у егзилу. Морам да коригујем и Вас и професора Вељу – апсолутно не учествујем у доношењу било каквих одлука, али познајем тај дух.
Јер пазите, имали смо, рецимо, ситуацију, и тада су мудри пастири, синови владике Артемија и ћери, били мудри, јер су знали да је превара у питању. Ја нисам био мудар. Нисам веровао да је опет превара – кад је била она побуна против европрајда, сећате се. И устане народ. И ја одем са мојим пријатељима из Чачка у Београд, учествујем на том протесту и они потуре веселог Никанора да одржи говор. Међутим, и то није зауставило народ – наставља се протест и даље.
И шта они ураде кад виде да је ђаво одњо шалу?
Потуре Порфирија да одржи ватрен говор против геј параде. Оног истог Порфирија о коме смо малочас говорили да је подржао и да нема ништа против да содомуша буде вођа србског народа.
За име Бога.
И тад смо схватили да је то превара.
И није нам требало неколико дана да се уверимо да је то заиста била превара.
Како?
Па геј парада се одржала. Сећате се тога?
Дакле, ти глумци не не могу да заведу оне који се у Бога уздају.
Ако се Срби обоже неће земља Србија бити прекопана.
А ако буду веровали којекоме, развући ће се, расточиће се та енергија која у овом народу постоји и резултат ће бити јалов.
Дакле, шта је наш приоритетни циљ?
Наш циљ је да се Богу вратимо.
Ако у Његов закон станемо, ми немамо никаквих препрека, немамо никаквих бојазни. Тако је било свагда и тако ће и бити.
Напомена:
Поводом последње теме у овом разговору најтоплије препоручујем пратиоцима овог сајта да погледају беседу владике Рашко-призренског у егзилу г. Ксенофонта на сајту Борбе за истину под насловом: НЕЋЕ ВАСКРСЕЊЕ СРБИЈЕ ДОЋИ СА УЛИЦЕ, НЕГО ИЗ ХРАМА БОЖЈЕГ!
