Порфирије и Вучић казна за народ србски због маловерја и лицемерства
“Кад је Српски народ био свет, Бог им је слао у Цркви и на власти Свете владаре. Кад је Српски народ постао фукара, Велики Бог им је послао фукаре да их воде. Погани роде! Зашто се жалите и буните, а још и тражите боље? Исправите прво себе и вратитет се Богу да би вас Бог спасио и наградио. Бог све види!“ Св.Николај Жички
Свеукупно стање друштвених односа у данашњој Србији, захваљујући екуменисти Порфирију Перићу и евроунијати Александру Вучићу најсажетије би се могло назвати безвлашћем у којем се не поштују ни Божији ни људски (државни) закони. Србија је земља у којој влада грех, зло и смрт, а народу је одузето право на живот и слободу достојну човека. Власт нареченог двојца је синоним за издају, лаж, понижење, насиље, пљачку и игнорисање воље огромне већине народа. Простонародски речено, никада веће издаје и већих издајника.

“Издајник разара душу нације, подривајући темеље њене.“ Цицерон
Екумениста и евроунијата ради личне користи, а у интересу јахача апокалипсе САД, ЕУ, НАТО и Ватикан, односно глобалистичког Запада, раде на унијаћењу народа Србског, његовог претварања преко сатанистичких творевина екуменизма и глобализма у безличну масу која је спремна да се поклони долазећем господару света, антихристу. Док је први у послушању Ватикана и Цариграда (Фанара), други извршава наређења из Вашингтона и Брисела.
Занимљиво је да су њихове каријере, по бројним показатељима, сличне. Прорачунато и стрпљиво стварали су лажну представу о себи, да би у одређеним, за њихов успон на хијерархијској лествици кључним моментима, били регрутовани од стране екумениста и глобалиста, а затим су, када је дошло њихово време, показали своје право лице. Порфирије је прешао пут од монаха православног ревнитеља до отвореног заступника свејереси екуменизма и поклоника римског архијеретика папе. Вучић је започео каријеру као велики националиста без Бога и борац против глобализма, да би стрмоглавим стазама политичке користи данас стигао до отвореног глобалисте и евроунијате, на моменте већег и од оних из Брисела. Њихов начин рада је скоро идентичан, и један и други се држе Гебелсови флоксула “што је лаж већа – у њу се више верује; хиљаду пута поновљена лаж, постаје истина“, једина разлика је што Порфирије носи мантију, а Вучић скупоцена одела. Све што раде усмерено је против народа Србског, са крајним циљем, променити свест Срба, од народа Божијег претворити га у руљу која није свесна свог порекла, не зна да мисли својом главом и која је једино способна да буде послушна господарима палог света. Вучић је то јавно признао када је преузео власт, и то је уједно једини пут када је био искрен. Потврда да су у томе већим делом успели показује нам стање у друштву где нема чврстог и одлучног отпора њиховој издаји Бога и рода.
О њиховој издаји могу се написати књиге, али овом приликом подсетићу на само неколико кључних чињеница које су здраворазумном човеку довољне да схвати намере Порфирија и Вучића.
Црква
Признање комунистичке творевине, такозване МПЦ, и одрицање од светиња које су старије и од оних на КиМ показује шта ће бити са светињама у осталим србским земљама. На сабору СПЦ су створене нове митрополије, са циљем да временом постану засебне целине под управом источног папе из Цариграда. То се односи на делове СПЦ ван Србије, а што је потписао Иринеј Буловић. Док Вучић пропагира протестизам, чак и ислам, а наводи да и међу православним има екстремизма који треба сузбити, такође говори и то да њега православље не занима, понижава православну Србију промоцијом и наметањем хомосексуализма. Истовремено, Порфирије га награђује и дајe му подршку. Суштина тог подмуклог јединства је припремити Србе за долазак архијеретика, србског крвника папе, као преломну тачку на пројектованој траси њиховог унијаћења.
Косово и Метохија
Одричу се колевке нашег постојања, отвореном издајом преко Бриселског, Вашингтонског, Охридског и ко зна каквих других тајних споразума и потписа. Вучић потписује и спроводи, а Порфирије аминује ћутањем или чак отвореном подршком. Вучић преко својих Срба (Србска листа), а Порфирије преко Теодосија Шибалић и Саве Јањић сарађује са шиптарским терористима, спутавају отпор Срба и промовишу терористичку творевину “Косово“. Суштина је да Срби прихвате издајничку реалност и препусте КиМ заједно са светињама шиптарима.
Јасеновац
Вучић је спречио три предлога резолуције у скупштини Србије о геноциду у Јасеновцу, а преко својих ботова, од који је најпознатији Дејан Ристић, упорно намеће наратив умањеног броја жртава, којим се обесмишљава истина о геноциду. На исти начин, само преко падобранца, а игром “случаја“ владике Јована Ћулибрка, ради Порфирије, при чему без имало стида и савести каже да воли Хрватску насталу на темељима НДХ, да су Хрвати који се нису одрекли својих усташких предака најпобожнији народ, да кардинал смрти Степинац није злочинац, а број жртва смањује чак и испод Туђмановог. Суштина је мученички народ претворити у злочиначки и наметнути колективну кривицу. То значи, ми смо криви што су нас у прошлом веку убијали, мучили, бомбардовали и у логоре затварали Запад и њихови послушници потурице и Хрвати.
Русија
Супротно благослову Светог Петра Цетињског “Моли се Богу и држи се Русије“, смишљено нас удаљују од јединог искреног савезника, наше браће Руса. Специјалном војном операцијом Русије, којом она тежи да ослободи Украјину од НАТО нациста, у потпуности је дезавуисана теза о Вучићевом „седењу на две столице“, о наводно добрим односима и са Русијом и са Западом. Шизофрено стање је разобличено гласањима у УН против Русије, отвореном подршком нацисти Зеленском, слањем муниције и оружја нацистима и прихватањем наци “цркве“ коју је измислио Вартолемеј насупрот Православне цркве која се прогони, чији се храмови отимају и уништавају, а црквени великодостојници хапсе и убијају. На све то Порфирије не осуђује злочин према сестринској Руској цркви, односно за све време даје млака саопштења да се ником не замери, а посебно не Вартоломеју. Једна од највећих Православних светиња, Кијево-печерска лавра је отета, уништава се и скрнави од стране нациста. Уместо да осуде такав вандализам, Порфирије ћутањем одобрава а Вучић шаље своју супругу да се поклони нацистима у отетој светињи. Суштина проблема је, ако останемо без подршке Русије, Србија ће нестати са политичке карте света.
Рудник литијума Рио Тинто
Ексер у самртни ковчег Србије биће рудник литијума у власништву “Рио Тинта“ или неке друге светске корпорација. Тај план је направљен почетком овог века, а Вучић га успешно завршава на медијима под његовом контролом инсценираном игром „топло-хладно“. Док годинама замајава народ причом да су под притиском јавности одустали од рударења, радови на припремању рудника заправо нису ни престајали. Сада су поново кренули у отворену кампању отварања наведеног рудника. Неки ће се питати, какве везе има Порфирије са рудником. Без његовог лукавог ћутања не би Вучић могао ово да ради. Подсетимо се потапања Ваљевске Грачанице, манастира из 15 века, који је потопљен због изградње бране “Ровни“. То се никада не би догодило да се нису надлежни епископи, прво Лаврентије а потом Милутин, сагласили. Данас рудник литијума угрожава животну средину, директно или индиректно, на скоро пола територије Србије, а са њом и србске светиње (манастири, цркве, гробнице…). Угрожено је телесно здравље народа, а са њим и духовно, у размерама које ни највећи катастрофичари овог поднебља у прошлости нису могли да предвиде.
“Србија се налази између две провалије, једно се зове бела куга, а друго црна Европа.“ Љубивоје Ршумовић
ЕУ нема алтерантиву
Сатанска творевина Европска Унија има за свој главни стратешки циљ: уништити хришћанство и појам припадности различитим народима као органским заједницама израслим на хришћанским темељима, и тако људе претворири у послушне робове који живе док користе глобалним елитама. Наравно, акценат је стављен на наметању сатанизма и забрани свега оног што нас чини људима (вера, породица, слобода…). За Вучића и Порфирија нема дилема да је Србији ту једино место. Свети Николај Жички је за Европу (ЕУ) у његове време, када је она ипак показивала поштовање и понос на своје хришћанско порекло, рекао: “А ти, Србијо куда си пошла за Европом? За Европом смо се и ми повели. Због тога смо љуто пострадали. Да ли ћемо се опаметити? Да ли ћемо имати мудрости и храбрости да се вратимо са беспућа на прави пут пре Европе и мимо Европе? То је сад питање живота или смрти пред нама. Пођимо путем отаца наших, нећемо се преварити. Вратимо се правој вери, а одбацимо лажну науку, и нећемо се покајати. Будимо људи, а не мајмуни и Бог ће нас примити за синове. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и живиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу, и Он ће те осветлити и спасти. Амин!“ Можемо само замислити како би горке и тешке биле речи Св. Николаја Жичког којима би, да је наш савременик, описивао данашњу Европу (ЕУ), која само показује обрисе хришћанског порекла, док је у дубини свог бића у власти сатане.
Над нама је проклетство због греха, одступања од Бога и часне традиције. Велику потврда грехопада овог народа представља податак да је највећи део Срба за улазак у сатанску творевину ЕУ. Одбацујемо светосавље и вредности које нас чине Божијим народом и прихватимо проклете тековине сатаниног Запада. Србија је данас земља материјализмом оптерећених Срба које је сломио грех и, уместо да се боре као што су чинили часни преци, њих је обузело маловерје и равнодушност и без већег отпора прихватају наметнуту стварност. Срби су пали у мрак екуменизма и глобализма, а веома мали број у њему назире светлост слободе од Бога нам дате.
“Откуда данас међу људима, нажалост и међу хришћанима православним, толико кукавичлука, толико дефетизма, толико малодушности, неборбености? Од маловерја нашег.“ владика Максим
Грех Срба због којег су на власти највећи издајницу у нашој историји, Порфирије и Вучић, пре свега је наше маловерје из којег се рађа малодушност, плашљивост и себичност. Због тога нисмо спремни ни на најмању жртву за опште добро, а савест умирујемо лажима. Срби пре сто година нису били већи верници него ми данас, ни)ти је стање у друштву било много боље него данас. Дисова песма “Наши дани“ написана је 1910, а као да је писана данас. Међутим, ти Срби су за разлику од данашњих имали искрену веру у Бога и били спремни на највећу жртву да би заштитили своју Цркву, породицу и отаџбину, а што су потврдили у Балканским ратовима и Првом светском рату. Међу данашњим Србима због маловерја шири се погубно учење о несупростављању злу и прихватању лажне реалности коју намећу Запад преко колонијалног управитеља Вучића и узурпатора престола Светог Саве Порфирија. Склони су да праве компромисе са лажима због лажног мира. Док око нас бесни рат за душе, ми га игноришемо и понашамо се као да нас се не он тиче. Oд народа Светосавског, храброг, поносног, увек спремног да брани своју веру и отачаство, постали смо маловерни који стално понављају погубну реченицу: “Шта ја ту могу да учиним?“ Да су се наши часни преци држали ове реченице, ми данас као народ не би постојали.
Други велики грех због којег владају папољубац и западопоклоник јесте лицемерство, које је директна последица нашег маловерја. Многи се данас боре против издаје и отворено критикују Порфирија, али не и остале архијереје СПЦ који су му у послушању (Београдска Патријаршија), који га активно подржавају или ћутањем одобравају његову издају. То је исто као када би критиковали Вучића, али не и његове министре и СНС поданике који извршавају његова наређења. Још веће је лицемерство оних који критикују понашање поједних архијераја, али не и Порфирија иако они чине то што чине по његовом благослову. Најбољи је пример поменути падобранац Јован Ћулибрк, који омаловажава геноцид у Јасеновцу и износи невиђене лажи. Притом, велики број оних који се боре за истину о Јасеновцу критикује само падобранца, иако он то ради под директним упуствима Порфирија коме је послушан. Слично је и са онима који се наводно боре за КиМ, а величају оне које су допринели издаји, чувени двојац који је рушио СПЦ изнутра и јединство народа Србског, митрополит Амфилохије и епископ Атанасије. Не верујем да су кратке памети и да су већ заборавили да су Иринеј Буловић и Амфилохије Радовић, са главним оперативцем Атанасијем Јевтићем, уз помоћ шиптарских терористичких снага у виду “Росу“ и безбедносних служби Србије протерали владику Артемија који је спречавао издају КиМ. Потврда свему томе је да се после његовог прогона 2010. године несметано одвија издаја уз помоћ Теодосија Шибалића, кога су поставили Амфилохије и Иринеј Буловић. Стуб одбране КиМ био је владика Артемије, а Амфилохије и Атанасије су били саучесници у издаји и једни од главних кривцица за данашње стање у СПЦ. Искреном и разумном човеку је ово довољно, а лицемеру који има прикривене намере сигурно није.[1] На нашу срамоту и жалост, највећи број интелектуалаца који се представљају као родољуби и имају велики утицај на народ, обузети су овим грехом.
“Нека се не уплаши срце твоје од величине зла пред очима твојим. Величина Бога твога стоји изнад сваке величине. Победићеш сигурно, само веруј у Бога и љуби Бога.“ Св.Николај Жички
Србин, православни хришћанин, је Христов војник, и као такав он је непомирљив са злом ма где он био и ма где га сретао. Примером Самог Господа Исуса Христа и Његових Светих Апостола и Светих отаца, сви Православни хришћани кроз историју Цркве су увек осуђивали зло и борили се са њим, и по цену највећих жртава, па чак и самог живота. Истински хришћани се и разликују од лажних хришћана, незнабожаца, секташа, маловерних, лицемера што отворено и мудро исповедају Христа и што се храбро и одлучно супростављају злу. Шта то значи говоре нам речи великог исповедника Православне вере и борца за србски народ и Србију владике Артемије: “Ићи за Господом значи ићи на крст, на распеће, на страдање, на прогонство, јер компромиса нема и не може бити између Истине и лажи, између Светлости и таме, између Бога и ђавола. Ту постоји јасна линија преко које се не може и не сме прећи. Ко год мисли да је могуће измирити те супротности, он се налази на путу који не води у живот вечни, него у погибао.“
Нека би дао Господ, молитвама Пресвете Богородице и Свете Небеске Србије, да се Срби покају, одбаце маловерје и лицемерство, почну да верују у Господа и буди спремни на жртву као часни преци.
Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!
Раб Божији Горан Живковић
[1] Боре се за КиМ, а игноришу оног који је спречавао издају и величају оне које су помагали издају
Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!