Поносно једемо „здраву храну“, а пуштамо да нам медији трују дух
Да, живимо у креативним временима. Медицина је толико напредовала да практично ни један човек није потпуно здрав. Држава је толико моћна да више нико није слободан. Око нас царује демократија, што значи да пуно некомпетентних бира мало корумпираних.
Данас најбољи спортиста, глумац или певач, зарађује хиљаду пута више од најбољег учитеља, васпитача или лекара. Материјално богатство прати духовна празнина.
Градимо све више зграде, а праг толеранције нам је све нижи. Градови се шире, а погледи на свет сужавају. Купујемо више ствари, али у њима мање уживамо. Повећава се површина станова у којима живи све више самаца.
Породице су богатије, али се парови чешће разводе. Расте број лепих кућа и разорених домова. Технолошки напредак нам штеди време којег имамо све мање. Научили смо журити и заборавили стрпљиво чекати.
Расте број стручњака и нерешених проблема. Образованији смо, али не и мудрији. Више знамо, а слабије просуђујемо. Расте број хумористичких серија и болесних од депресије. Стално се љутимо, стално смо уморни. Мозгање пред књигом заменили смо вегетирањем пред екраном. Живимо дуже, али испразније.
Окружени смо брзом храном и спором пробавом. Трећина човјечанства умире од глади, а трећина од болесне дебљине.
Имамо на стотине Фацебоок пријатеља и ниједног правог друга. Расте број високих људи и ситних душа. Често се свађамо, ретко волимо, с лакоћом мрзимо. Добар укус је заменио шунд. Масовна култура ствара масовне хистерије и масовне убојице.
Посећујемо удаљене планете и астероиде, а не познајемо најближе суседе. Центар нашег живота постао је шопинг центар. Поносно једемо „здраву храну“, а пуштамо да нам медији трују дух. Све је више информација, а све мање праве комуникације. Свему знамо цену, а ничему вредност.
Уче нас зарадити за живот, али не и живети. Некад смо ствари трошили, а људе вољели, данас је обрнуто.
Аутор: професор Велимир Срића
Извор: фејсбук
