Политика техно-феудализма
ВЕСТ О МОГУЋЕМ ХАПШЕЊУ БИВШЕГ ПРЕДСЕДННИКА САД ДОНАЛДА ТРАМПА ОД СТРАНЕ ПОЛИЦИЈЕ И ЈАВНОГ ТУЖИОЦА ИЗ МЕНХЕТНА УКАЗУЈЕ НА ТО ДА ЈЕ АМЕРИКА У СТАЊУ ТЕШКОГ ПОЛИТИЧКОГ И ЕКОНОМСКОГ РАСУЛА. НАМЕРНО УНИШТАВАЊЕ БАНКАРСКОГ СИСТЕМА, ВОЈНИ ДЕБАКЛИ У УКРАЈНИ И АВГАНИСТАНУ ТЕ ГЕОСТРАТЕШКО ЗБЛИЖАВАЊЕ РУСИЈЕ, КИНЕ, ИНДИЈЕ И ДЕСЕТИНА ДРЖАВА ВАН ЗАПАДНЕ ХЕМИСФЕРЕ, ЈАСНО УКАЗУЈУ НА НАЈВЕЋУ КРИЗУ АМЕРИЧКОГ СИСТЕМА ЈОШ ОД ВРЕМЕНА ГРАЂАНСКОГ РАТА ИЗ 19. ВЕКА. ДА ЛИ СМО СВЕДОЦИ КРАХА ЈЕДНОГ ИМЕПРИЈЕ ИЛИ ПАК ЊЕНЕ МОРБИДНЕ РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ?
„Време је да Америка пређе из демократског система у диктатуру“
Стив Паченик, бивши саветник Стејт Департмнета, „Инфоратови“ подкаст/интервју
„Схватила сам да нам требају кампови за одрасле, са црвеним и плавим кабинама“
Хилари Клинтон, Њу Џерзи, 19. 3. 2015.
Неки од најближих сарадника Доналда Трампа, попут Роџер Стона, Стив Банона и Пола Манaфорта, били су претходних година хапшени и уједно финасијски исцрпљивани. Сада је дошао ред и на бившег председника Доналда Трампа, чији је највећи грех била отворена борба против, за обичне грађане, погубне америчке либералне хегемоније.
„Ниједно учињено добро дело не може проћи некажњено“, каже једна стара америчка пословица. Трамп је једини председник који још од мандата Двајта Ајзенхауера није започео ниједан рат. За грамзиве, глобалне власти жедне елите, то је неопростив прекршај. То је такође и удар на њихово матерјално благостање и могућност њеног даљег увећавања. Да ли ће Доналд Трамп бити ухапшен или не, зависи од односа снага у Вашинготону и тактичких маневара елита на власти. Међутим, може ли један „демократски систем“ чија дубока држава, са веома дискутабилним оптужбама гура у затвор сопственог председника, себе и даље представљати у свету као „светионик слободе“?
Трампова наводна еротска афера са порно глумицом Сторми Данијелс искоришћена је за нови жестоки удар на бившег председника и онемугућавање његове кандидатуре за председничке изборе у 2024. За необјављивање своје исповести о сусретима са Трампом, Сторми Данијелс је наводно добила $130.000 који потом нису били пријављени пореским органима. Тај новац је такође био део фонда за председничку кампању, што је и додатни финансијски прекршај. Не улазећи у истинитост или неистинитост ових оптужби, очигледно је да дубока држава наставља свој рат до истербљења против америчких традиционалиста, оличених у фигури Доналда Трампа и његовог патриотског покрета. Јер, када вас оптужи неко ко је изазвао талас ратова у свету, дугорочно осакатио средњу класу и радничке слојеве читавог запада те наметнуо културу џендеризма као доминантан модел, непрокњижених $130.000 и нису велики грех. Авај, овде се ради о стратегији нео-либералних и нео-конзервативних елита и убрзаном преласку са демократског система на технолошку, нео-феудалну диктатуру. Такође, ово је једна од многих у суштини ефемерних афера које имају задатак да прикрију америчко убрзано губљење светске доминације. Док се главни амерички медији баве биографијом једне порно глумице, Русија и Кина праве јаку војну алијансу, Брикс организација се увећава а долар убрзано престаје да буде главна светска платежна валута.
Kao што је и Римска република прерасла у диктатуру за време императора Октавијана (Први век пре Христа), тако и Америчка Федерација, која се иначе често упоређује са старим Римом, убрзано прелази у систем отворене диктатуре. За нова времена потребна је и нова званична идеологија те самим тим амерички традиционалисти, најчешће политичари и мислиоци из десног спектра, постају опасност за нови облик уређења.
~
У историји Америчке Федерације, висок степен демократрије никада de facto није био постигнут. Са друге стране, обични грађани су ипак имали нека основна и неотуђива права, попут слободне расподеле и трошења сопственог новца, слободу говора и политичког избора, стицања матерјалних добара радом и слободу вероисповедања и слободног кретања. У поређењу са многим државама у свету, амерички степен остварених слобода био је поприличан. Међутим, пропагандна машинерија често је преувеличавала благодети америчке демократије и њена реалност је неретко била другачија. Подсетимо се само натуралистичке литературе америчког писца Уптон Синклера или младог мајора Дагласа МекАртура који је, по наређењу политичара, пуцао у хиљаде сиромашних ратних ветерана испред Беле куће. Историја Америке препуна је сличних неправди.
Данас су, на жалост, сва горенаведена права под великим знаком питања. Кренимо редом: Талас банкрота неких великих банака попут калифорнијске Силикон Вели и европске Кредит Суис назначава само почетак нове глобалне економске кризе. Ова депресија банкарских система намерно је изазвана од стране најбогатијих, и то са циљем да се на крају кризе успостави мрежа финансијске контроле над сваким „обичним“ појединцем. Повлачење готовине из промета и везивање плаћања искључиво за компјутеризоване крипто валуте би требала да поништи огроман дуг америчке државе. То такође значи да ће вербални деликт или неплаћена саобраћајна казна бити разлог за одузимање виртуалног новца или замрзавање рачуна. Замислите себе у ситуацији у којој вам је, притиском прста на дугме тастатуре или активним алгоритмом, одузет сав новац намењен за хлеб, лекове и струју, то јест, право располагања над сопственом зарадом? Такође, велике банке које контролишу крипто инфраструктуру ће усмеравати начин трошења новца грађана, то јест, у ком верменском периоду ће који продукти и услуге моћи да се купе.
У пракси, замишљени концепт крипто-валута за сада не функционише добро. Тржишна редност им френетично осцилује., многи производи не могу се купити за крипто-валуте, а и скорашњи дебакли са инвеститором Сам Банкманом те овог месеца пропалим банкама били су везани за Биткоин, Тетер и остале виртуелне валуте. Решење овог проблема ће бити у претварању долара у крипто валуту. Данас, карте за улазак у национални парк или пуњење електричног аутомобила се може платити само путем картица, а готовина се не прихвата. Број оваквих модела трансакција се непрестано повећава.
Подржавати отворено Доналда Трампа у деловима либерал-марксистичке „плаве“ Америке попут Калифорније, Мериленда или Масачусетса, једнако је финансијском, социјалном, па и безбедносном самопоништавању. У време не тако давних председничких кампања Џорџ Буша или Бил Клинтона, ова претпоставка би била једноставно немогућа. Данас, осим губитка посла и свађа са породицом и пријатељима, особа која јавно подржава традиционалистичку Америку неминовно улази у, за сада тајне, спискове Националне Агенције за безбедност. Самим тим, сведочења о „методима америчке државе присмотре“ од стране бившег запосленика ЦИА-е Едвард Сноудена и сајбер активисте Џулијан Асанжа (они нису једини борци за истину), имају непроцењиву вредност и подсетник су постепеног губитка слободе говора и слободе политичког избора.
Готово сви емигранти који су још од 17. века хрлили у Америку, чинили су то најчешће због могућности стицања матерјалних добара и поништавања наслеђа ендемског сиромаштва и крвавих ратова Европе. Класичан амерички наратив воли да наглашава верске, политичке и интелектуалне слободе новог света као главни разлог али присетимо се речи америчког председника Кулиџа: „Главни посао Америке је пословање“. (”Тhe business of America is business”). Иако велика већина емиграната није пронашла своје измаштане златне доларе разбацане по плочницима и травњацима новог света, вера у просперитетнији живот сваке наредне генерације их је одржавала у њиховим неретко мукотрпним животима. Данас је ова претпоставка усахнула; последње две генерације Американаца више не верује у скору бољу будућност Сједињених држава или унапређење сопственог животног стандарда. Ради се дуже и за све мање новца, пензијски фондови и социјални програми се систематски уништавају а цене хране, здравствене заштите, образовања и стамбеног простора попримају готово нестварне размере. Увећана инфлација, која ће ускоро запљуснути Американце, покриће губитке најбогатијих у овом финасијском галиматијасу а мање богати, средња и нижа класа, изгубиће готово сву своју имовину. Имовина ће куповином по дампинг ценама потом прећи у руке мега-корпорација попут Блек Рок-а и Џ.П. Морган-а и већина Американаца ће живети у изнајмљеним домовима које су до скора поседовали. Тако ће сан о ре-феудализацији западне хемисфере, (па и целог света) ослоњеној на злоупотребу нових технологија, постати реалност. Огромне банке података, достигнућа из области неурологије, вирусологије и генетике те развијање војно-полицијских, психолошко-пропагандних и комуникационих технологија би требале да обезбеде стабилност новог система. Овај процес већ је започео за време Ковид кризе, када су многа мала и средња предузећа отишла под стечај и потом откупљена по багателним ценама. Новопечени феудалац у Том Форд кравати постаће послодавац, социјални радник, порота и станодавац, по укусу и мери гуруа Клауса Шваба.
У периоду од друге до седме декаде 20. века, амерички католици били су најутицајнија верско-етничка групација. Доминацију понешто замореног протестантског слоја наследилили су млађи и утицаја жељни kатолици, који су углавном у таласима наслелили Америку после масовног досељавања протестаната. Културне садржаје контролисали су Вил Хејс и Америчка Лига за пристојност, Централну информативну агенцију створио је ирски католик, генерал Бил Донован а католички утицај кулминирао је избором Џона Кенедија за првог прeдседника католичке вероисповести у америчкој историји. Такође, и друге хришћанске деноминације, попут Православних и осталих, имале су поштовање и статус који је једна у суштини хришћанска држава и подразумевала. У годинама после атентата на Џона Кенедија, снага католика је почела да се гаси а утицај jеврејског слоја да расте. У деведесетим, Американци јеврејске вероисповести су и већински преузели културну, финасијску и политичку контролу над државом те самим тим и променили систем вредности у Америци. Познати амерички колумниста и уредник Дејвид Брукс (Њу Јорк Тајмс новине) хвалисаво сумира доминацију јеврејске нације у свом познатом тексту „Група из Тел Авива“ а писац Стивен Пиз у књизи „Златно доба јеврејских постигнућа“ субјективистички појашњава разлоге тих успеха.
Недавно, најугледнији амерички телевизијски коментатор Такер Карлсон из Фокс ТВ станице нас је обавестио да ФБИ огранак из града Ричмонд, држава Вирџинија, има спреман списак католика који се повезују са озлоглашенним покретом беле расне доминације. Овај тајни списак је грешком процурео и основано је закључити да свака област у Америци има сличне ФБИ спискове. При томе, ради се о ноторној црној пропаганди јер су све хришћанске цркве по дефиницији универзалистичке и имају бројне вернике свих раса. Овде се заправо ради о конзервативнијој групи католика који се противе Другом ватиканском сабору, пракси абортуса, укључивању сексуалних мањина у редове свештенства и разним другим, Старим и Новим заветом осуђених појава. Suma summarum, противно уставу, држава се директно меша у верска питања, и то зарад ломљења кичме традиционалистима Америке. Из додуше непроверених извора, неки наши исељеници тврде да слични спискови постоје и за православне Американце.
Ако се присетимо било ког америчког вестерн филма, приметићемо да се ликови најчешће слободно, налик древним номадима, крећу кроз разнолике пределе и мале дрвене градове. Слобода и динамика кретања, то јест честе и добровољне промене физичког простора (духовног додуше ређе) су биле и остале важне америчке вредности. Данас, подмукле елите покушавају да ограниче и укину тај вид слободе и егзистенцијалне потребе, понајвише у великијм градовима. Еколошка криза урбаних средина користи се, под плаштом идеје„прогреса“, за наметање контроле кретања „сиромашака“. Иако им је у овом тренутку нико дословно не забрањује, постоје јасни и већ обнародовани теоријски и технолошки модели ограничења који се подржавају путем медијске пропаганде. Криза Ковид епидемије била је одлична прилика за испробавање разних модела ограничавања, често праћених методама полицијске присиле.
Модел „града од 15 минута“ је концепт живљења у којем грађанин све своје поребе и кретање обавља не даље од 15 минута хода од свог дома. Посао, куповине, лекарске услуге и остале најосновније потребштине обављаће се у зацртаном уском географском прстену. Шеснаести или двадесети минут хода од куће биће третирани као законски прекршај. Пролазак аутомобила кроз ове крајеве мимо дозвољене квоте биће такође третиран као законски прекршај. Овај тоталитарни социјални модел позајмљен је из теорије урбанизма Совјетског савеза а његов савремени „аутор“ је урбаниста и професор са Сорбоне, витез Карлос Морено. За свој допринос, Морено је обилато награђиван од стране француске глобалистичке државе а његов концепт се тренутно намеће у разним деловима света. Апологете ове идеје проглашавају свакога ко им се противи „присталицама теорија завере“ али су се жестоки протести цивила и неких политичара већ одиграли. Симптоматична је чињеница да су острашћени бранитељи ове идеје, између осталих управо нео-либерална гласила попут Блумберга, Политико и Гардијана. Међутим, чини се да ће после горког искуства насилног ограничавања кретања услед Ковид кризе бити теже наметнути ове идеје, да поново подсетимо, контемплиране у временима реал-комунизма.
На шему „града од 15 минута“ логично се надовезују концепти ограничене или пак забрањене употребе аутомобила. По првом концепту, аутомобили ће имати унапред зацртане путање а индивидуално одабрана вожња ће бити укинута. То значи да нећете бити у могућности да се непланирано одвезете до своје пијаце или омиљене галерије. Други концепт подразумева потпуно укидање индивидуалног превоза („CARFREE CITY“ покрет) те намеће искључиву употребу јавног. Под изговором борбе за здравију животну средину, успоставља се стари феудални концепт огрничења кретања контролисане јефтине радне снаге. „Што се ствари више мењају, оне на крају остају исте“, кажу револуцијама склони Французи.
Обрушавање авиона на Куле Близнакиње 2001., попут паљења зграде Рајхстага далеке 1933., означило је почетак сагоревања америчке демократије. Проблем је потом био огољен до краја дана 6. 1. 2020., упадом наводних Трампових присталица у Белу кућу и хладнокрвним убиством активисткиње Ешли Бабит од стране власти. Потом је уследило оштро прогањање демонстраната, спроведеним за пример свим непослушним грађанима. Неки од протестаната, који у принципу својим пореским доприносима плаћају одржавање и рад Беле куће, били су првобитно осуђени на 20 година робије. Један од њих, педесетогодишњи американац Еван Њуман, трајно је побегао у Белорусију и добио политички азил.
Криза модела основних слобода је разделила само грађанство. Постојељ људи који су потпуно свесни нових изазова 21. века. Постоји и такозвана ВОУК класа („Woke culture“), слој неретко младих људи који прихватају нови задати модел и покушава да се у њега уклопе зарад личног бољитка. Постоји и, за сада најбројнији слој, оних који не схватају у потпуности шта им се догађа али делимично или инстиктивно осећају да су времена претећа.
~
Пред Американцима је судбоносан избор; или ће, савладани медијском пропагандом и борбом за лични конфор, наставити да убрзано тону у диктатуру или ће кроз покретање озбиљног цивилног сукоба покушати да обнове неке од вредности и идеја Вашингтона, Френклина и Џеферсона. Времена цивилизованих политичких договора су прохујала.
Аутор: Александар Теодоровић
