Шетајући шумом барем једном у свом животу, сватко је уживао у љепотама природе. То је разлог зашто неки људи бирају живјети у шумама или поред њих и зашто други људи путују тисуће километара да шетају у шумама Редвода, прашумама Костарике или Еквадора.

Међутим, научници из Јапана су открили да је традиција која се назива Shinri-ioku или “купање у шуми” и даље јака, а зашто је то тако, разлози су биохемијске природе.

Наиме, истраживачи су установили да боравак у шуми поправља природни имунитет, који је важан за спрјечавање рака као и других хроничних болести.

Како се то догађа?

Када су знанственици тестирали људе прије и након двосатне шетње шумом, пронашли су код свих, осим код једне особе, 50% и више Т-зрнаца. Имали су нижи крвни притисак, осјећали су смиреност, као и бистрину у глави.

Шумско дрвеће и биљке емитију у околину “антимикробне хлапљиве органске спојеве биљних деривата, који се називају фитонциди, да би истријебили гљивице и бактерије”. Гљивице и бактерије могу бити проблем за наш имунолошку сустав, а испоставља се да их ни дрвеће не воли.

Шумска стабла су често стотинама, ако не и тисућама година стара. Дрвеће и друге биљке, усавршиле су заштиту, односно спојеве који могу убијати гљивице и бактерије. Када ходате шумом, ваш дах се сједињује с овим компонентама. Учинак траје око 2 мјесеца.

Рецимо, када ходамо шумом ми се купамо у њеном природном имунитету. Уроњени смо у “фитокемијски” имунолошки састав шуме.

Професор King Li из одељења за хигијену и јавно здравље Нипон медицинске школе у Токију, представио је ову причу америчкој знанственој списатељици Any Lenny Phillips.

У чланку постоје прецизније информације о ефектима на специфичне хормоне, укључујући ефекте норадреналина и ДХЕА на стрес и адипонектин. Наиме, нижи ниво адипонектина је повезан с дијабетесом типа 2 и гојазношћу.

Студија је објављена у u European Journal of Applied Phisiology.

Извор: 6yka.com

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину која је у Србији забрањена!