Pol Krejg Roberts: Šta to Vašington namerava?
Ažurirano: „Predsedavajući Državne Dume je izjavio da će se pitanje zvaničnog priznanja Donbaskih republika od strane Rusije razmatrati 14. februara. Bojim se da su Rusi predugo čekali. Trebalo je ovo da urade pre više godina.
Ažurirano: Dok sam ovo pisao, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan je za MSNBC iz Bele kuće dao izjavu upozoravajući da će ruska operacija “lažne zastave“ (false flag operation – podmetačina, insceniran povod za rat) uskoro početi i da Američki građani imaju 24 sata da napuste Ukrajinu.
Rusi opet, odaju utisak “beba pogubljenih u šumi“. Eto, Šojgu priznaje da Rusija nema pojma zašto rastu tenzije: „Ne razumemo u potpunosti i ne razumemo uvek razloge koji stoje iza eskalacije tih tenzija.
Očigledno, Kremlj nije shvatio da protiv sebe ima satansko zlo. Sa “lažnom zastavom“ koja će svakog trenutka biti lansirana protiv njih, oni i dalje smatraju da razgovorima mogu smanjiti tenzije.
https://tass.com/world/1401813
Šta to Vašington namerava?
Moja jutrošnja (kao i ona prethodna) kolumna izgledaju neispravno kada kažem da nema ukrajinske krize. U stvari, ono što sam zaista mislio je da: nema prave krize. Ali zato, postoji kriza koju diriguje Vašington, a koja će istinski biti ostvarena događajem pod lažnom zastavom (u režiji Vašingtona) koji će usledeti, što će biti ispraćeno beskrajnom propagandom zapadnih medija.
Vašington uporno nastavlja da natura tvrdnju da će Rusija napasti Ukrajinu. Bajden je juče upozorio američke građane da napuste Ukrajinu, jerbo neće slati američke vojnike da ih spasu i isprate iz Ukrajine, jednom kada neprijateljstva počnu. On je izjavio i da bi slanje američkih trupa u Ukrajinu moglo dovesti do svetskog rata.
Pošto Bajden priznaje nesposobnost Vašingtona da zaštiti Amerikance u Ukrajini, kako onda objašnjava neprekidni sveobuhvatni napor istog tog Vašingtona da zapali ukrajinski sukob? Kako to sva ta propaganda, izazivanje straha, optužbe i isporuke oružja pomažu da se smiri situacija za koju i sam Vašington kaže da je opasna? Zašto tu nema bilo kakvih američkih mirovnih napora? Ako Vašington zaista veruje sopstvenoj propagandi, zašto onda sam ne smiri situaciju – jednostavnim pristankom da ne uvede Ukrajinu u NATO? Da li budala iz Bele kuće zaista misli da je učlanjenje Ukrajine u nekom budućem trenutku u NATO važnije od izbegavanja rata? Rata koji bi se čak mogao proširiti i van Ukrajine. Da li su američki kreatori spoljne politike zaista toliko glupi?
Čemu onda Vašington šalje tako mali broj američkih vojnika u zemlje koje se ne mogu odbraniti ako Rusija odluči da ih napadne? Čemu služe 3.000 američkih vojnika u Rumuniji i Poljskoj? Pa, oni ne bi bili u stanju ni sebe da odbrane. Koja je svrha slanja četiri antikvitetna nuklearna bombardera B-52 u Englesku? Takvi avioni bi bili oduvani sa neba mnogo pre nego što bi i stigli do granice Rusije. Mogao je Bajden isto tako da pošalje puk vojnika naoružanih musketama iz 18. veka?
Dalje, nema ni pomena od nekakvog “efekta odvraćanja“ sa 8.500 američkih i 5.000 francuskih vojnika, za koje je Bajden najavio da će biti raspoređeni u Evropi do proleća. Proleće je još uvek daleko, pa ako je već ruski napad „neminovan“, zašto raspoređivati šačicu vojnika nakon napada? Jednako tako, zašto bi ih uopšte raspoređivali čak i pre napada, kada je 13.500 američkih i francuskih vojnika potpuno beskorisno protiv ruske vojske od 900.000? Svrha ovog simboličnog raspoređivanja vojnika i drevnih letelica je da se stvori utisak kako će se napad zaista dogoditi. A, pošto je Vašington taj koji stvara svu tu propagandu, jasno je da će Vašington i da stoji iza napada lažnom zastavom.
Sa druge strane, Britanski premijer pak izjavljuje da „ukrajinska kriza“ dostiže svoj „najopasniji trenutak“. Kako on to zna? Na čemu zasniva svoju tvrdnju, na naslovima CNN -a? Ili je ipak svestan da je proces insceniranja lažnjaka od strane CIA/neonacista na ukrajinskoj granici sa republikama Donbasa upravo u toku?
Vašington je zvanično predvideo da će ruski napad pod lažnom zastavom biti korišćen kao izgovor za rusku invaziju, što razotkriva da je baš Vašington taj koji organizuje događaj lažne zastave za koji kurvinski zapadni mediji znaju da mora da se okrivi Rusija.
Ali, zašto? Koja je svrha? Prvi cilj je da se ruske vojne snage uvuku u odbranu Rusa u Donbasu. Intervencija, označena kao „ruska invazija“, biće korišćena da dokaže da postoji „ruska pretnja“ i predstavljaće izgovor za Vašington pod kojim će prisiliti Evropu da isključi ruski gas u zamenu za skupi tečni gas iz SAD. Ovo je način da zadrži Evropa pod kontrolom Vašingtona, dok se time istovremeno omogućava bogaćenje za američku energetsku industriju.
Vašington je dakle uveren da će Rusija intervenisati. Jer, Kremlj se suočava sa ozbiljnim kritikama kod kuće zbog odbijanja da se povinuje apelima republika Donbasa, da poput Krima budu ponovo uključene u sastav Rusije. U stvari, to su ruske teritorije koje su sovjetske vlasti svojevremeno uglavile u sovjetsku provinciju Ukrajinu, kao balans ukrajinskim nacionalistima. Evo, sad već sedam godina ukrajinske neonacističke snage granatiraju Ruse Donbasa. Hiljade Rusa je pobijeno. Doduše, Kremlj jeste obezbedio oružje republikama Donbasa, ali time nije zaustavio i napade na njih.
Smatram da je za Kremlj ovo bila greška strateškog značaja što je do sada odbijao vapaj Rusa Donbasa da ponovo budu deo Rusije. Ne znam zbog čega je Kremlju trebala tolika greška? Tolika da je dovela do sadašnje situacije gde bi događaj pod lažnom zastavom mogao da eksplodira. Jedno od mogućih objašnjenja je da i Kremlj želi Ruse u Ukrajini iz istog tog razloga kao i sovjetske vlasti – kao kompenzaciju nacionalističkom ekstremizmu. Drugo moguće objašnjenje je da Kremlj, koji zbog Krima već trpi optužbe da ponovo sastavlja Sovjetsko carstvo, nije želeo da da materijala propagandi, time što bi prihvatio molbu većeg broja Rusa da se vrate u sastav Rusije, gde im je mesto. Treći mogući razlog je ako je Kremlj naivno verovao da postoji mogućnost diplomatskog rešenja poput Minskih sporazuma; na šta je Kremlj bacio mnogo truda i vremena.
Kako je moguće da Kremlj nije shvatao, da je odbijanjem zahteva Rusa Donbasa u stvari stvarao situaciju koju bi Vašington mogao da iskoristi?
Zašto je Kremlj mislio da je moguće pregovarati sa istim tim Vašingtonom koji je čak dva puta u bližoj prošlosti uhvatio Kremlj nespremnim – invazija Gruzije na Južnu Osetiju i svrgavanje Ukrajine 2014.? Sa iskustvom verolomnosti Vašingtona, kao i odustajanja istog od svih sporazuma o smanjenju napetosti postignutih tokom prethodnih decenija, kakve vrednosti ili svrhu je Kremlj očekivao od bilo kog sledećeg sporazumu?
Posle višegodišnjih provokacija i demonizacije, poređenja njihovog predsednika sa Hitlerom… sa američkim raketnim bazama uspostavljenim na njihovim granicama, šta to objašnjava lakoverno polaganje nade Kremlja u pregovore?
Rusija konstantno dovodi sebe u nevolju jer prepušta inicijativu Zapadu. Jedan jedini put kada je Rusija preuzela inicijativu, i sprečila Vašington da razbije Siriju pokazao se uspešnim.
Morao je Kremlj da zna, da Vašington i Izrael obučavaju i opremaju gruzijsku vojsku, pa je ipak otišao na Olimpijske igre u Pekingu? Isto tako, Kremlj je mogao da vidi i šta se dešava u Ukrajini, pa zašto je onda Kremlj otišao na Olimpijske igre u Sočiju?
Zašto Rusija sada ne preuzme inicijativu u Ukrajini? Da li je to zato što se plaši da će biti okrivljeni? Kremlj bi do sada trebalo da shvati da će za sve što se desi, bez obzira na činjenice, opet okriviti Rusiju. Zapadni mediji nikada neće reći istinu. Da li je Kremlj već zaboravio šta su zapadni mediji uradili predsedniku SAD Donaldu Trampu?
Sergej Jevgenijevič, direktor Ruske spoljne obaveštajne službe, rekao je u intervjuu, da je situacija ozbiljna upravo zato što ni ukrajinski predsednik Zelenski, niti ukrajinski parlament (Rada) ne mogu samostalno da donose odluke. Moraju da „poslušno slede vođstvo nacionalista i zapadnih mentora, koji veoma aktivno guraju šefa države Vladimira Zelenskog da konačno odustane od sporazuma iz Minska i pokrene neprijateljstva u Donbasu“. Drugim rečima, i ne postoji niko sa kim Kremlj može da pregovara.
Šef ruske obaveštajne službe je rekao da Rusija nije pripremala invaziju, i da je čak i sam ukrajinski ministar odbrane izjavio da je svaka takva pretnja „minimalna“, ali se mu se momentalno suprotstavila portparolka Bele kuće Džen Psaki. Problem je što su ukrajinske „pripreme u punom jeku, ne mogu se sakriti. Sve borbeno spremne jedinice Oružanih snaga Ukrajine koncentrisane su na granici sa Donbasom. Dolazi do masovnog transfera stotina tona vojne opreme i municije iz američkih baza u Evropi, iz Velike Britanije, Kanade. Povećava se kontigent savetnika i instruktora specijalnih snaga NATO-a. Postoje čak i informacije o pojavi multinacionalnih jedinica džihadističkih militanata.
„Spremaju se provokacije Službe bezbednosti i Oružanih snaga Ukrajine na liniji razgraničenja u Donbasu i njihovo promptno “dokumentovanje“ u stilu lažnih “belih šlemova“ u Siriji. Kontingent tamošnjih „propagandnih snaga za brzo raspoređivanje“ zapadnih medija je višestruko uvećan. (izvor: https://www.mk.ru/politics/2022/02/10/glava-svr-sergey-naryshkin-razvedka-rabotaet-na-mir.html Gugl će vam to korektno prevesti)
Dakle, da ponovim, moja jutrošnja i ranija kolumna u kojima tvrdim da nema ukrajinske krize, izgledaju nekorektne. Ono što stvarno mislim je da tu zaista nema prave krize, već postoji kriza koju orkestrira Vašington i mediji predstavljaju kao stvarnu. No, potvrda ovoga biće tek događaj “lažne zastave“ koji će zapaliti sukob, a za koji će se naravno okriviti Rusija.
Šta može Rusija? Nadam se da Kremlj ne misli opet da se pukim oslanjanjem na činjenice može izbeći odgovornost. Činjenice se nisu računale ni u incidentu malezijskog aviona, pa se neće računati ni u Ukrajini. Nema zapadnih medija i zapadnih vlada zainteresovanih za činjenice.
Nema nikakvog smisla da Kremlj i dalje prepušta inicijativu u ruke CIA. Kremlj bi odmah sada mogao da proglasi kako su ogromne ukrajinske snage okupljene na granicama Donbasa i da samo čekaju napad lažnom zastavom, za otpočinjanje neprijateljstava. Da bi predupredio rasplet ove zavere na štetu Donbasa i Rusije, Kremlj bi mogao i da postavi ultimatum da se ukrajinske snage odmah povuku ili će biti uništene. Ali, ako Kremlj uđe u besmislene pregovore i da previše vremena za uklanjanje neprijateljskih snaga, CIA i neonacisti će imati dovoljno vremena da izvedu planirani događaj lažne zastave. Ako se ukrajinske snage ne povuku odmah, Rusija može konvencionalnim projektilima da ih ili uništi ili potpuno poremeti njihovu sposobnost da se bore, a da pritom ne rizikuje ni jedan jedini ruski život.
Najnovija podmetačina u prestižnim zapadnim medijima je da će Rusija sledeće nedelje pokrenuti „užasnu, krvavu kampanju koja počinje dvodnevnim bombardovanjem i elektronskim ratovanjem, praćeno invazijom, sa mogućim ciljem promene režima u Kijevu“. Ponavljam, ako zaista želi da razbije zaveru koja bi čak mogla da se završi i svetskim ratom, Kremlj će morati odmah da uskoči u igru i preuzme inicijativu.
A sve se ovo moglo izbeći da je Kremlj pre mnogo godina poslušao molbe Rusa iz Donbasa i ponovo inkorporirao njihov komad domovine u Rusiju.
Autor: Paul Craig Roberts – https://www.paulcraigroberts.org/2022/02/11/what-is-washington-up-to/
Posrbio: Rado Mir
