Показао како се разговара са СНС ботовима
Враћам се малопре из града, кад у улазу затичем мушкарца и жену пред поштанским сандучићима. Мушкарац чита презимена са сандучића, а жена их тражи на списку.
– Добар дан, је л ви станујете овде? – пита ме жена.
– Добар дан, станујем.
– Можете ли да ми кажете име?
– А зашто?
– Ми смо из СНС-а, хтели би да вам поставимо неколико питања…
– Из СНС-а?! Па шта ћете овде, с којим правом долазите људима на праг?
– У реду, не морате ако нећете, то је ваше легитимно право. Можете ли бар да нам кажете име, да се не пењемо до вашег стана. – каже мушкарац.
– Наравно да вам нећу рећи име. А и што бисте ви било коме долазили до стана? Како вас није срамота?
– Због чега да нас буде срамота? Ми никога не терамо ни на шта.
– Агитујете за издајника који растура српски народ уздуж и попреко и још питате због чега!
– То је ваше мишљење на које имате право. Као што и ми имамо право да се са тим не слажемо.
– Не ради се ни о каквом “мишљењу“ већ о непорецивим чињеницама. Служите човеку који је дао Косово Шиптарима, који организује геј-параде, који је пола нације отровао вакцинама, који пушта Сотонама да нас запрашују из ваздуха, који је населио мигранте, који убија свиње и краве и отвара фабрике вештачког меса, који је довео Рио Тинто, који шурује са свим злотворима из света и окружења и растура Србе за њихов рачун…
– Ви можете да мислите шта хоћете, ми само радимо свој посао.
– Који црни посао?! Тиме што радите ви сте пристали да будете саучесници у злу?! Идете од врата до врата и врбујете људе да подржавају хохштаплера који ће сахранити и Србе и Србију!
Човек и жена ме гледају разрогачених очију.
– Слободно пренесите све ово што сам вам рекао у вашу централу! – рекох и пођох уз степениште, остављајући их зблануте.
Не сетих се да их питам зашто иду од врата до врата после недавних избора, на којима су добили апсолутну већину. Је ли Психо ушао у терминалну фазу лудила, па сад на свака два месеца проверава оданост пастве? Или су за његов рејтинг у народу забринутије газде из западних амбасада, с обзиром да има још пуно тога да се заврши на штету Срба, па пре него што свом пајацу дају миг за неку нову опачину, проверавају амортизацију у српском народу, колико је добра и да ли ће одолети новим потресима. А одолеће, нажалост, јер у Србији нема других Срба сем другосрбијанаца и ДБ-родољуба. Ови први ни немају разлога да га мрзе пошто Вучић доследно спроводи њихову политику, а ови други су заљубљени у Вучића као тинејџерка у холивудску звезду и нема зла на које овај може пристати, а да му они не нађу оправдање.
Аутор: Светислав Пушоњић