Подигла се србска Црна Гора, али прети невиђена издаја

”Не бојим  се од вражијег  кота, нека га  је ка на гори  листа, но се  бојим од зла  домаћег.” Његош

Живети и опстати као Србин у данашњем свету, више је него тешко. Где год живео, Србин је на великим искушењима јер пали свет не воли Православље, велико и часно порекло, везаност за традицију, односно Светосавље које представља језгро србског бића. Да би остао и опстао као Србин у Србији или било где у свету, треба бити јак у вери, свестан свог порекла и спреман да то браниш.

     Зато је много бивших Срба, који продадоше веру и име због сласти и власти. Због пролазног изгубише вечно! Историја је убедљиво доказала да нема горег створења на земљи од бившег Србина (Хрвати, Потурице-Бошњаци, Шиптари, Комунисти, Милогорци, Евроунијате…). Они показују невиђену мржњу према свом србском роду-пореклу, која неке од њих претвара у звери у људском облику, починиоце најтежих злочина над србским народом и њихове потенцијалне следбенике.

      Посебно трагично то себеодрицање до патолошке (само)мржње изгледа у данашњој Црној Гори. Ни мање земље, ни већег контраста између части и поноса на једној, и зла и издаје на другој страни. Црна Гора је увек била земља, где су се Срби дизали до највећих висина, или падали до дна. Тамо нема средине ил’ си човек ил’ фукара. Она нам је дала Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Његоша, Марка Миљанова, Јанка Вукотића, Павла Ђуришића, Бају Станишића, али је дала и људско дно митрополита Гаврила Мијакића, Секулу Дрљевића, Саву Ковачевића, Мила Ђукановића…

       Тако потомци изрода, данашњи Милогорци, крећу у последњи крвави чин истребљења Срба у Црној Гори. Од намештеног рефердендума (2006. године), када се Црна Гора одвојила од своје матице Србије, покушавао је Мило Ђукановић са својим Милогорцима на све могуће начина да затре србство, али му није успело. Разлог томе је што није могао уништити СПЦ. Међутим, следбеници антихриста никада не мирују, покушавајући увек да униште оно што им највише смета, а то је неразориво дело Божије на Земљи –Православна Црква. Треба свима да буде јасно да нису Мило и његови милогорци по својој памети и одважности направили и у Скупштини изгласали закон којим ће СПЦ одузети храмове и светиње. То лукавство је стигло из Ватикана, Брисела и Вашингтона, јер су сами њихови чиновници у својим јавним наступима изјављивали да им је Православна Црква највећа препрека у стварању Новог светског поретка. То што је претеча антихриста папа рекао да подржава Митрополију црногорско приморску, само потврђује његово лицемерство. Ватикан није званично признао НАТО творевину ”Косово”, али зато пружа маскималну подршку Албанцима у намерама да затру србско име на КиМ и створе ”Велику Албанију”.

      Да у Црној Гори има још увек довољно потомака, највећих србских синова који су живели у Црној Гори, које одликује велика храброст и чојство показао је оправдани народни отпор колонијалном НАТО управитељу Милу Ђукановићу, брату у издаји Александра Вучића. Голоруки народ великог срца и чврсте вере заузео је јасан став да ће по цену живота бранити своје светиње. Дирљиве слике литија са хиљадама људи, без обзира на лоше време и претње полиције, буде само најлепша осећања. Али исто тако потресне слике где Милогорци, у виду полиције и хулигана, врше насиље над Србима, изазива осећање оправданог гнева.

    Подигла се србска Црна Гора да брани Крст Часни и тробојку, симболе вере и традиције, односно наше лепо Светосавље. Подигло се младо и старо, показајући спремност на највеће жртве у одбрани оног што нас чини Србина, нашег Светосавља. Подигла се србска Црна Гора, да покаже да још увек има довољно часних и храбрих Срба у Црној Гори који знају и смеју да се боре за Светосавље. Подигла се србска Црна Гора пред Божићне празнике, што буди наду да Васкршње празнике дочекамо у слободној србској Црној Гори! Срби ако покажу своју веру, храброст и спремност на жртву, шачица милогораца на челу са њиховим вођом Милом брзо ће се предати или побећи. Све ово буди наду, да се Срби напокон буде и да је дошло време великих промена на боље, које ће се прелити и у Србију.

       Нажалост, та нада нема великог основа, јер се спрема највећа издаја у историји ЦГ. Не сумњам у спремност народа да у свом отпору безакоњу иде до краја јер нема другог избора, чак не сумњам ни у намере србских политичара,  али оправдано сумњам у намеру Амфилохија Радовића.

       Да  је на челу  митрополије  неко ко је достојан Светог Петра Цетињског, који је Србе у Црној Гори сачувао од римокатолика и од Турака, не би било ни мало разлога да се доведе у питање опстанак Срба. Жао ми је што ће овим бити погођени многи наивни Срби или они који неће да виде истину, која је тако очигледна да је Амфилохије ”давао ветар у леђа” Милу Ђукановићу у критичним моментима његове владавине, и да је он тај који повлачи кључне потезе који су довели до скорог нестанка Срба у Црној Гори. Митрополит Амфилохије је папин одани војник (језуита) који своју велику љубав и не крије према свом ”светом” оцу. То потвруђе његове честе јавне и тајне посете папи (Јован, Бенедикт, Фрања) и његове јеретичке изјаве о светости папе, да смо браћа са нашим џелатима римокатолицима и да је једна истина и један Бог нас православаца и римокатолика. Обучен док је студирао језуитски факултет, показује велико лукавство којим је многе преварио. Због тога га многи доживаљавају као највећег борца за КиМ, заборављајући да је он по налогу Ватикана, Вашингтона и Брисела, непосредно уз помоћ шиптара и евроунијата разбио јединство Срба на КиМ протерујући оног који је спречавао издају КиМ, владику Артемија, са његове епархије. Тек после тога је кренула отворена издаја евроунијатске колонијалне управе у Београду, пре свега потписивање ”Бриселског споразума. Он је тај који је створио садашњег Ђукановића, тако што га је подржао у време његовог сукоба са Булатовићем. Он је спречио да народ заустави намештени референдум о независности ЦГ, правећи се неутралан и спутавајући народ да се организује. Он је тај који руши СПЦ изнутра, намећући јеретичке ставове и радећи на унији са Ватиканом. У овом тренутку он се представља као љути противник Ђукановића, а у ствари он контролише тренутно целу ситуацију по упуствима Ватикана и чека прави тренутак да каже: ”Прихватимо реалност, да не буде братоубилачке крви, ми ћемо у ЦГ прогласити патријаршију уз благослов патријарха Иринеја и васељенског патријарха Вартоломеја и накланост папе. Тако ћемо добити ЦПЦ, а ја ћу бити патријарх!” Тим чином ће остварити своју давну жељу да постане патријарх, а испуниће и налоге из Ватикана и Вашингтона да више нема СПЦ у ЦГ и самим тим то ће бити крај Срба, као и у Хрватској, Македонији…

        На  крају ћу ипак  завршити са  надом која  задња умире  у човеку. Издаја  Амфилохија  Радовића може бити спречена од стране србског народа који се подигао, одлучан да брани оно што је његово, ако се буде држао речи Св.Николаја Жичког: ”Треба се бојати Бога више него људи и треба слушати Бога више него људе.” Народе поносне и часне Црне Горе, треба да предочите Амфилохију Радовићу да и не помишља да изда, јер може завршити као митрополит Гаврило Мијакић, кога је народ живог закопао због договора са папом и издаје Светосавља!

     Нека  би Господ, молитвама  Светог Саве, Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског и целе Свете Небеске Србије, уразумио неразумне, а Србима подарио да чврсто пригрле своје спасоносно Светосавље с којим смо једино непобедиви или како каже Св.Николај Жички: ”Ништа силније у свету, браћо, нема од вере хришћанске. Мачеви, који су секли ову веру, утупили су се и сломили, а вера је остала; цареви који су се борили против ове вере, угушили су се под анатемом злочина; царства, која су ратовала против ове вере, разорена су; градови, који су одбацивали ову веру, леже у развалинама својим; јеретици, који су кварили ову веру, пропали су душом и телом  и под анатемом отишли из овог света, а ова је вера остала.” 

Учинимо што стоји до нас, остало ће Господ дати!

Грешни раб Божији

Горан Живковић